Књига о Јову 37:1-39:30
New Serbian Translation
37 Стварно, и моје срце због тога туче,
отима се у грудима!
2 Слушајте! Почујте тутњаву гласа његовога,
проламање што излази из уста његових.
3 Испод свих небеса он га пушта,
и муњу своју до крајева земље.
4 За њом громови туку
гласом славе његове,
а када се огласе тутњавом својом
не враћа се више муња.
5 То Бог чудесно грми гласом својим
и велике, нама несхватљиве ствари чини!
6 Елем, он снегу каже: ’На земљу падни!’
и обилној киши: ’Пљушти!’
7 Тиме свачију руку спутава у раду,
да би сваки човек знао за дело његово.
8 Тада звери иду у брлоге своје,
почивају у својим јазбинама.
9 Олуја се сручи из одаје своје
и северци доносе зиму.
10 Дах Божији лед доноси
и широке воде леди.
11 Облаке тмурне је влагом напунио
и севне муњом по облаку;
12 и они онда круже,
ваљају се како их он води;
да ураде што им је заповедио
по лицу света и земље.
13 А он то чини било као прекор
или као милосрђе на добро земље.
14 О, Јове, послушај ово!
Стани па размотри чудеса Божија.
15 Знаш ли како их је Бог послагао,
како заблешти муњом облака свога?
16 Знаш ли како облаци висе
и чудеса оног што је савршен у знању?
17 Ти, чије су хаљине вруће
док је земља мирна због јужног ветра;
18 хоћеш ли са њим да развлачиш облаке,
тврде као изливено огледало?
19 Хајде нам кажи шта да му кажемо!
Због таме свој случај не можемо да изнесемо.
20 Да му јавимо да бих ја да проговорим?
Зар би било ко говорио да би прождран био!
21 Сјајно светло на небу људи сада не могу да виде,
али ветар хуји и развејава облаке.
22 Са севера стиже златни сјај
и око Бога је слава величанства!
23 Свемоћнога не можемо наћи.
Узвишен је у сили,
али у правди и великој праведности својој
он не тлачи.
24 Зато га се боје људи:
он не мари за мудре у срцу.“
Господње беседе
38 Тада је Господ узвратио Јову из вихора овим речима:
2 „Ко је тај што мој савет
помрачује речима незнања?
3 Као мушко опаши слабине своје,
да те ја питам, а ти да ми одговараш.
4 Где си ти био када сам полагао темеље земљи?
Кажи ако си паметан!
5 Ко јој је одредио мере – ако то знаш –
ко је мерно уже над њом развукао?
6 На чему су њене основе углављене?
Ко ли јој је поставио угаони камен
7 када су јутарње звезде певале сложно
и кад су клицали сви Божији синови[a]?
8 Ко је море затворио вратима
када је прокуљало и из утробе изашло;
9 када сам му од облака хаљину скројио
и повоје од густога мрака;
10 и побо му граничнике своје,
углавио решетку и врата;
11 када сам му рекао:
’Долазићеш довде али не и даље,
овде је међа обести таласа твојих!’?
12 Јеси ли за живота свога заповедао јутру
и казао зори где јој је место,
13 да прихвати земљу за углове,
да с ње буду отресени злобни људи?
14 А земља се обликује као глина под печатом,
па све на њој ко хаљина стоји.
15 Тада се од злобника узима светло њихово,
ломи им се рука уздигнута.
16 Да ли си ишао до извора мора?
Јеси ли ходао дубином бездана?
17 Да ли су ти показана врата смрти?
Јеси ли видео врата од најцрње таме?
18 Јеси ли сагледао земљина пространства?
Реци, ако знаш све то!
19 Који је пут до куће светла?
На ком се месту налази тама?
20 Зар можеш да их понесеш до њиховог места?
Знаш ли за стазе до њиховог стана?
21 Ма, ти то знаш, ти си се тада родио
и голем је број твојих дана!
22 Јеси ли био у ризницама снега?
Јеси ли видео оружарницу града
23 коју сам сачувао за време невоље,
за дан боја и војевања?
24 У којем се смеру рачва муња
и где се источни ветар по земљи разноси?
25 Ко поплаву рачва на канале
и пут тутњави грома,
26 да донесе кишу земљи без икога
и пустари без живе душе;
27 да напоји пустош и пустињу
и учини да изникне трава?
28 Да ли киша оца има?
Капи росе ко је изродио?
29 Из чије се утробе лед родио
и иње с небеса ко је породио,
30 кад ко камен воде се скамене,
површином следи се дубина?
31 Јеси ли ти свезао Влашиће ланцима?
Хоћеш ли да одрешиш Орион?
32 Можеш ли да на време изведеш сазвежђа
и поведеш Медведа са његовим медведићима?
33 Познајеш ли законе небеса
и постављаш ли њихова правила на земљи?
34 Зар ти можеш облацима да довикнеш,
па да те силним водама облију?
35 Можеш ли да пошаљеш муње,
да оне крену и кажу ти: ’Ту смо!’?
36 Ко је петлу дао мудрост
и ко је разуму знање дао?
37 Ко мудрошћу облаке броји
и ко их излива ко небеске мешине,
38 да стврдне грумење земље
и згрудва бусење?
39 Хоћеш ли ти лаву плен да ловиш
и нахраниш лавиће,
2 кад се примире у јазбинама,
кад из потаје вребају у жбуњу?
3 Ко гаврану јело спрема,
када му птићи пиште Богу,
када за храном гегају се?
4 А знаш ли време кад се дивокозе козе?
Јеси ли гледао кад кошуте коте младе?
5 Да ли бројиш колико су месеци скотне?
Знаш ли када ће се омладити?
6 Шћућуре се и окоте своје младе,
болова се ослободе.
7 И млади им ојачају, расту у дивљини,
и кад оду више им се не враћају.
8 Ко је дивљег магарца ослободио
и ко му је развезао ужад?
9 Ја сам њему пустару за кућу дао
и слатину за пребивалиште.
10 Он на градску вреву њаче
и не хаје за повик гонича.
11 По брдима пашу своју тражи,
њуши за сваким зеленилом.
12 Пристаје ли биво да ти служи,
да заноћи за твојим јаслама?
13 Зар ћеш бивола ужетом у плуг да упрегнеш?
Хоће ли за тобом долове да дрља?
14 Хоћеш ли се уздати у њега због његове поголеме снаге?
Хоћеш да му свој рад препустиш?
15 Зар верујеш како ће ти довући летину,
на гумно ти скупити пшеницу?
16 Ној поносно лепеће крилима,
али то нису ни крила ни перје роде!
17 Своја јаја на земљи полаже,
у прашини, да им буде топло.
18 Он не мари дал’ ће нога да их смрска,
дивља зверка да их згази.
19 Нема сажаљења за птиће своје
као да нису његови,
не мари што труд му је узалудан.
20 Бог га је мудрости лишио,
разума му није уделио.
21 Кад се високо размаше,
и коњу и његовом јахачу се смеје.
22 Даде ли ти коњу снагу?
Да ли си му гривом украсио врат?
23 Ти ли му дајеш да ко скакавац скаче?
Ужасно је рзање његово поносно.
24 Земљу копа, од снаге дрхти,
на оружје хрли!
25 Страху се смеје, не да се смести
и пред мачем не узмиче.
26 Тоболац над њим звечи,
севају сабља и копље.
27 Од дрхтања и фрктања земљу гризе,
не мирује на позив рога.
28 Он зањишти на звук рога
и нањуши издалека битку,
вику заповедника
и бојни поклич.
29 Вине ли се крагуј по замисли твојој
и рашири крила према југу?
30 По твојој ли се речи орао уздиже
и на висинама гнезди?
Footnotes
- 38,7 Анђели.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.