Add parallel Print Page Options

BOG kaže: »Tada će neprijatelji iz grobova povaditi kosti judejskih kraljeva i poglavara, svećenika i proroka, kosti stanovnika Jeruzalema. Ostavit će ih izložene suncu, mjesecu i zvijezdama; njihovim bogovima koje je narod toliko volio i poštovao. Nitko ih neće skupiti i sahraniti. Ostat će kao gnojivo, bačeno na tlo.

Judejce, koji preostanu, prisilit ću da odu iz svoje zemlje u progonstvo, gdje će im smrt biti draža od života«, kaže BOG Svevladar.

Grijeh i kazna

»Jeremijo, reci Judejcima da im BOG poručuje:

Kad netko padne, opet se podigne.
    Kad zaluta, okrene se i vrati.
Narod Jeruzalema krenuo je krivim putem.
    Zašto uporno njime nastavljaju?
Vjeruju u svoje zablude,
    odbijaju vratiti se.
Pomno sam ih slušao,
    ali nisu iskreno govorili.
Nije im žao zbog njihovih pogrešaka.
    Nitko ne kaže: ‘Jao, što sam učinio!’
Svatko ide svojim putem kako želi,
    jure bezglavo, kao konji u bitku.
Čak i roda na nebu
    zna kad je pravo vrijeme.
Grlica, lastavica i drozd znaju
    kad treba letjeti u novi dom.
Ali moj narod ne zna
    što zapovijeda BOG.

I dalje govorite: ‘Mudri smo
    jer uz sebe imamo BOŽJI nauk.’
Ali pisari su svojim pisaljkama
    Božje učenje pretvorili u laž.
Ti mudri ljudi bit će posramljeni,
    ostat će zbunjeni i šokirani.
Jer, odbili su poslušati BOŽJU riječ.
    Kakvu još mudrost mogu imati?
10 Zato ću njihove žene dati drugima,
    a polja će pripasti njihovim osvajačima.
Jer, svi žele imati sve više i više,
    od prvog do zadnjega, svi su pohlepni.
    Varaju čak i proroci i svećenici.
11 Rane mog naroda liječe površno.
    Kažu: ‘Sve je dobro’, ali to je laž.
12 Svojih grozota trebali bi se sramiti,
    ali nemaju stida, ne mogu se zacrvenjeti.
Zato će propasti, kao i drugi,
    kad ih budem kažnjavao.
Bit će oboreni i odbačeni.«
    Tako je rekao BOG.

13 »Kad ih dokrajčim«, kaže BOG,
    »neće biti grožđa na vinovoj lozi,
    ni plodova na smokvinom stablu.
Čak će se i lišće osušiti i povenuti.
    Izgubit će sve što sam im dao.[a]

14 A oni će reći: ‘Zašto sjedimo ovdje?
    Skupimo se! Pobjegnimo u utvrđene gradove!
Budući da će nas naš BOG uništiti,
    ondje možemo umrijeti!
Protiv našeg BOGA smo griješili,
    dao nam je otrovnu vodu piti.
15 Nadali smo se da ćemo imati mir,
    ali ništa dobro nije nas zadesilo.
Vjerovali smo da će nas on izliječiti,
    ali samo nas je užas okružio.
16 Iz Dana se čuje frktanje konja,
    trese se zemlja od topota kopita.
Došli su razoriti zemlju i sve u njoj,
    svaki grad i sve ljude što u njemu žive.’

17 Pazite, šaljem otrovnice[b] među vas,
    zmije koje ne možete zaustaviti.
Sve će vas izgristi«, rekao je BOG.

Jeremija nariče

18 Moja tuga ne može se ublažiti,
    obolio sam od velikog jada.[c]
19 Slušajte vapaj mog naroda,
    po cijeloj zemlji čuje se plač:
»Zar BOG više nije na Sionu?
    Zar njegov Kralj više nije ondje?«

Bog kaže: »Zašto su izazivali moj gnjev
    štujući idole, ništavne tuđe bogove?«

20 »Žetva je prošla i ljeto je završilo,
    a za nas nema spasa«, plakao je narod.

21 Moj je narod teško ranjen
    i srce mi zbog toga krvari.
    Tugujem, očaj me obuzima.
22 Zar u Gileadu nema lijeka,
    zar ondje nema liječnika?
    Zašto onda moj narod nije iscijeljen?

Footnotes

  1. 8,13 Izgubit … dao Hebrejski je tekst ovdje nejasan.
  2. 8,17 otrovnice Vjerojatno se odnosi na neprijatelje koje Bog šalje na Judu.
  3. 8,18 Neki teolozi smatraju da bi Bog mogao biti onaj koji nariče u ovom dijelu teksta.