Књига пророка Јеремије 50-51
New Serbian Translation
Порука Вавилону
50 Реч коју је руком пророка Јеремије Господ објавио о Вавилону и о земљи халдејској:
2 „Објавите међу народима и прогласите;
подигните заставу,
прогласите и не сакривајте.
Реците: ’Освојен је Вавилон,
осрамоћен је Вил
и Меродах[a] је скршен.
Осрамоћени су њихови идоли
и сломљени њихове одурни ликови.’
3 Јер против њега долази народ са севера
који ће му опустошити земљу.
Тамо неће бити потомака људи, а ни стоке,
јер ће побећи и отићи.
4 У тим данима и у то време
– говори Господ –
доћи ће заједно Израиљци и Јудејци.
Ићи ће плачући и Господа, Бога свога тражиће.
5 Питаће за пут за Сион, лице своје ће к њему окренути:
Прионимо уз Господа
и вечни савез који се неће заборавити.
6 Мој је народ сад постао стадо изгубљено,
на грех су их заводили њихови пастири.
Заводили су га по горама,
ишли од брда до брда.
Заборавили су своје почивалиште.
7 Прождире их свако ко их нађе,
а њихови душмани говоре: ’Ми за ово нисмо криви!
Они су згрешили Господу, пребивалишту правде;
Господу, нади њихових отаца.’
8 Бежите из Вавилона
и из земље халдејске!
Изађите и будите као јарац предводник.
9 Ево, ја подижем и доводим на Вавилон
збор народа великих из северне земље.
Постројиће се према њему
и оданде га заробити.
Стреле су им као у ратника што децу одводи
и који се не враћа без плена.
10 Халдеја ће плен постати,
а они што је плене чиниће то колико им је по вољи
– говори Господ.
11 Јер ви сте се радовали, ви сте и ликовали
док сте пленили моје наследство.
Ритали сте се ко јуница по пропланку,
њиштали сте ко обесни коњи.
12 Ваша је мајка јако посрамљена,
зацрвенела се она што вас роди.
Ево, последња међу народима
је као дивљина, пустош и пустара.
13 Због гнева Господњег тамо се не живи,
сва ће бити опустошена.
И свако ко поред Вавилона прође ужаснут ће бити
и звиждаће због свих рана његових.
14 Постројте се на Вавилон свуд унаоколо!
Гађајте га, чето с луковима,
не штедите стреле јер је Господу згрешио!
15 Покличем сад против њега свуд унаоколо!
Руке диже, куле му падају,
строваљене зидине његове
јер ово је Господња освета.
Осветите се:
као што је он чинио, тако њему учините.
16 Истребите сејача из Вавилона
и онога што о жетви замахује српом.
Нека се од мача тлачитељског
свако у свој народ врати,
нека свако својој земљи бежи.
17 Израиљ је овца отерана
коју су лавови потерали.
Први лав, цар асирски,
га је прождерао;
а овај задњи, Навуходоносор,
цар Вавилона, му је кости оглодао.“
18 Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ево, казнићу цара Вавилона у његовој земљи
као што сам казнио цара Асирије.
19 Вратићу Израиљ на његову пашу,
да пасе по Кармилу, по Васану,
по Јефремовом горју и по Галаду
док му се душа не напасе.
20 У тим данима и у то време
– говори Господ –
неће бити кривице на Израиљу
која се тражи,
и неће бити греха на Јуди
који се тражи;
јер ја опраштам онима који су остатак.
21 На мератајимску земљу[b] изађи
и на становнике Фекода.
Побиј их, изручи за њима све клетом уништењу
– говори Господ –
и учини све како сам ти заповедио.
22 Бојни поклич и разарање велико
су по земљи!
23 Како је пресечен и сломљен
маљ читаве земље!
Како је Вавилон постао ругло
међу народима!
24 Замку сам ти поставио
и ти си се ухватио, Вавилоне.
Ти и не знаш да си разоткривен
и ухваћен јер си против Господа заратио.“
25 Господ је отворио своју оружарницу
и изнео оружје своје јарости,
јер то у халдејској земљи
је подухват Господа, Бога над војскама.
26 На њу дођите са свих крајева,
отворите њене житнице
и згрните је на гомиле!
Изручите је клетом уништењу
да јој нико не преживи!
27 Покољите све њене насилнике као бикове,
на клање их поведите!
Јао њима, јер стиже њихов дан,
време њихове казне!
28 Глас бегунаца и избеглих из вавилонске земље
јавља по Сиону
о освети Господа, нашег Бога,
о освети за његов Дом.
29 „Окупи стрелце на Вавилон,
утабори чету с луковима
против њих свуда унаоколо.
Нека нико не побегне.
Узврати му по делима његовим,
према свему што је учинио ти му учини,
јер се понео дрско против Господа,
против Свеца Израиљева.
30 Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ.
31 Ево, долазим на тебе, о, дрзниче
– говори Господ Бог над војскама –
јер је дошао твој дан
и време да те казним!
32 Посрнуће дрзник, пашће,
а нико га подигнути неће.
Запалићу ватру у његовим градовима
да прогута све унаоколо.“
33 Овако каже Господ над војскама:
„Потлачени су заједно народ Израиља
и народ Јуде.
Сви њихови тлачитељи су их зграбили,
одбијају да их ослободе.
34 Али је јак њихов Откупитељ!
’Господ над војскама’ му је име.
Он ће их бранити у њиховој парници
да земљи да спокој,
а неспокој свим становницима Вавилона.
35 Мач на Халдејце
– говори Господ –
и на све становнике Вавилона,
на његове главаре и мудраце његове!
36 Мач на лажне пророке –
нека буду будале.
Мачем на њихове ратнике –
нека се ужасну.
37 Мач на њихове коње, на њихова кола
и на све који су међу њима, а мешаног су порекла.
Постаће као жене!
Мач на њихове ризнице –
нека буду оплењене.
38 Суша водама његовим!
Нека пресуше,
јер је то земља идола
од чијег ужаса лудо раде.
39 Зато ће у њему боравити звери пустињске са хијенама,
и нојеви ће се настанити.
Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
40 Као кад је Бог опустошио Содому и Гомору
и околне градове
– говори Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
41 Гле, народ долази са севера!
Велики народ и цареви многи
биће подигнути из најдаљих земљиних крајева.
42 Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко вавилонска.
43 Чуо је о њима глас цар Вавилона
и руке су му клонуле,
обузели су га зебња
и бол као породиљу.
44 Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу их потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
45 Зато чујте намере Господње што их је за Вавилон намерио,
и његове науме што је за земљу халдејску наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
46 Од повика „Освојен је Вавилон“ потрешће се земља
и вапај ће се чути међу народима.
51 Овако каже Господ:
„Ево, подижем на Вавилон и на становнике Лев-Камаја[c]
ветар што разара.
2 На Вавилон шаљем туђинце да их развеју,
да опустоше њихову земљу.
Напашће их са свих страна
на дан пропасти.
3 Нека стрелац лук свој не запиње,
нека се не шепури у оклопу своме.
Не штедите његове младиће,
изручите клетом уништењу сву војску његову.
4 Попадаће побијени у земљи халдејској
и прободени по његовим улицама.
5 Израиљ и Јуда нису удовица заборављена
од њиховог Бога, Господа над војскама,
макар је њихова[d] земља пуна греха
пред Свецем Израиљевим.“
6 Бежите из Вавилона!
Свако живу главу нек спасава
да не настрадате у његовој кривици.
Јер је време Господње освете.
Он узвраћа, он ће да му наплати.
7 Чаша златна је Вавилон био у Господњој руци,
сву је земљу опијао.
Од њеног вина су се напили народи
и зато су се понели лудо народи ти.
8 И одједном је пао Вавилон и разбио се.
Кукајте над њим!
Донесите мелем за његову бол,
можда и оздрави.
9 Лечили смо ми Вавилон,
али није оздравио.
Оставите га! Свако својој земљи нека иде,
јер до неба је доспео његов суд,
до облака се уздигао.
10 А Господ је за нас праведна дела учинио.
Дођите, објавимо на Сиону
дело Господа, нашег Бога!
11 Стреле наоштрите!
Штитове подигните!
На Вавилон је Господ подигао дух мидијских царева
јер хоће да га разори,
јер је Господња освета,
одмазда за његов Дом.
12 Подигните заставу против зидина Вавилона!
Ојачајте стражу,
поставите стражаре,
спремите заседе.
Оно што је Господ наумио, то је и урадио,
баш како је најавио становницима Вавилона.
13 О, ти што живиш крај многих вода
и обилујеш богатством,
крај ти је дошао
и твој је добитак престао!
14 Господ над војскама се собом заклео:
„Испунићу те људима као скакавцима
да на тебе победнички кличу.“
15 Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену
и својом је разборитошћу разапео небеса.
16 Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
17 Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
18 Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
19 Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе је његово наследство,
а он се зове Господ над војскама.
20 „Ти си ми маљ,
ратно оружје;
тобом разбијам народе
и царства тобом сатирем.
21 Тобом разбијам и коња и његовог јахача;
тобом разбијам кола и њиховог возача.
22 Тобом разбијам мушкарца и жену;
тобом разбијам старца и дете;
тобом разбијам младића и девојку.
23 Тобом разбијам пастира и стадо његово;
тобом разбијам ратара и његову запрегу;
тобом разбијам господара и достојанственика.
24 Наплатићу Вавилону и свим становницима Халдеје све њихове опачине које су починили на Сиону вама наочиглед – говори Господ.
25 Ево ме на тебе, горо што сатиреш
– говори Господ –
која сатиреш сву земљу.
На тебе ћу руку своју да испружим,
да те сваљам са литице
и од тебе да направим гору сагорелу.
26 Од тебе неће узимати ни угаони камен,
ни камен темељац,
јер ћеш бити пустош довека
– говори Господ.
27 Подигните заставу у земљи!
Дувајте у трубе међу народима!
Спремите против њега народе,
окупите на њега царства Арарата,
Миније и Асхенаса.
Постројте на њега војсковођу,
доведите коње чекињасте као скакавци.
28 Спремите на њега народе
и мидијске цареве,
њихове господаре, све њихове главаре
и сваку земљу њихове владавине.
29 И земља ће се трести и увијати,
јер се на Вавилону испуњавају Господње намере,
да земљу вавилонску претвори
у пустош ненасељену.
30 Престали су да се боре ратници Вавилона,
остали су у утврђењима
и пресахнула им је снага.
Постали су као жене!
Домове су им спалили,
а врата поломили.
31 Стиже гласник за гласником,
трчи весник за весником,
јавља цару Вавилона:
град су његов сасвим освојили;
32 газове су опколили,
ритове су ватром попалили
и све ратнике преплашили.“
33 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ћерка вавилонска ће бити као гумно
коме је време да се омлати.
Још мало и за њу ће доћи време жетве.“
34 „Мене је Навуходоносор, цар Вавилона,
и прождрао и помео.
Изложио ме је као посуду празну,
прождрао ме као морска неман.
Мојим је добрима напунио
трбушину своју, а мене је ојадио.
35 Нека на Вавилон дође насиље учињено нада мном и мојом родбином
– рећи ће становница Сиона.
И моја крв на становнике Халдеје
– рећи ће Јерусалим.“
36 Зато овако каже Господ:
„Бранићу те у парници твојој.
Осветићу те!
Пресушићу море његово
и извор му исушити.
37 Вавилон ће постати гомила камења
и брлог шакала,
ругло и пустош
у којој нико не живи.
38 Заједно ће рикати као млади лавови,
режаће као лавићи.
39 А када се раздраже
даћу им њихове гозбе
и напићу их;
па нека славе
и спавају довека, нека се не буде
– говори Господ.
40 Одвешћу их
као јагњад на клање
и као овнове и јарце.
41 Како је поробљен Сисак[e]
и ухваћена слава све земље!
Како је Вавилон постао
ругло међу народима!
42 Море се дигло хуком таласа својих на Вавилон.
Прекрило га је!
43 Његови су градови постали пустош,
земља осушена,
пустара без икога у њима.
Тамо неће бити потомака људи.
44 Казнићу Вила у Вавилону,
из уста ћу да му отмем оно што је прогутао.
Неће му поново хрлити народи,
а и зидине ће вавилонске пасти.
45 Изађите из средине његове, о, народе мој!
Свако нека спасава главу
од распламтелог гнева Господњег.
46 Да вам не клоне срце,
не плашите се гласа што се чује по земљи.
Јер ће једне године стићи један глас,
па друге године други глас.
А у земљи ће бити насиље
и бориће се владар са владаром.
47 Зато, ево, долазе дани
када ћу да казним идоле Вавилона;
сва ће његова земља бити посрамљена,
а сви његови побијени ће падати усред њега.
48 Клицаће небеса и земља
и све у њима над Вавилоном,
јер са севера долазе затирачи
– говори Господ.“
49 Вавилон ће пасти због побијених Израиљаца
као што су због Вавилона
падали побијени целе земље.
50 Идите ви, који сте побегли од мача,
не остајте!
Сетите се Господа тамо далеко,
и Јерусалим у срцу носите.
51 Осрамоћени смо,
јер смо чули за ругло.
Лица нам је покрила срамота,
јер су туђинци дошли
у Светилишта Господњег Дома.
52 „Зато, ево, долазе дани – говори Господ –
казнићу његове идоле
и по свој земљи својој
роптаће на самрти.
53 У небеса нека се Вавилон дигне,
нека се утврди у висини у свој сили својој,
али ја шаљем затираче на њега
– говори Господ.
54 Чујте вапај из Вавилона!
Разарање велико из земље халдејске!
55 Јер Господ сатире Вавилон,
вреву његову ућуткује.
И бучаће његови таласи као многе воде,
галамиће гласови њихови.
56 Затирач долази на Вавилон.
Поробиће његове ратнике,
поломиће лукове њихове,
јер Господ је Бог који плаћа
и сигурно истом мером враћа.
57 Опићу његове главаре и мудраце његове,
његове господаре, достојанственике његове и његове ратнике.
И заспаће довека и будити се неће –
говори Цар,
Господ над војскама му је име.“
58 Овако каже Господ над војскама:
„Широке зидине Вавилона ће срушити,
а врата његова висока ће ватром спалити.
Народи су радили узалуд,
људи су за ватру ринтали.“
59 Ово је налог који је пророк Јеремија издао Сораји, Ниријином сину и Масијином унуку, када је са Јудиним царем Седекијом отишао у Вавилон, четврте године његове владавине. А Сораја је био главни коморник. 60 Наиме, Јеремија му је у једну књигу записао све зло које ће стићи Вавилон, баш све ове поруке које су записане о Вавилону. 61 А онда је Јеремија рекао Сораји: „Чим дођеш у Вавилон пази да наглас прочиташ све ове речи. 62 Реци: ’О, Господе! Ти си објавио да ћеш разорити ово место, да у њему не остане потомака људи ни стоке, већ да буде пустош довека.’ 63 И када завршиш са читањем, вежи ову књигу за камен и баци је посред Еуфрата. 64 А онда реци: ’Овако ће Вавилон да потоне и неће се дићи, због зла које доносим на њега! Малаксаће!’“
Овде се завршавају Јеремијине поруке.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.