Add parallel Print Page Options

Песма о винограду

Запеваћу миљенику своме,
    песму љубавника својега о винограду његовом.
Мој миљеник је виноград имао
    на брдашцу родноме.
Он га окопа и од камења очисти,
    те лозу племениту у њему посади.
Посред њега он кулу подиже
    и у њему муљару сагради.
Чекао је да му роди грожђе,
    а он њему изроди вињаге.

„Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,
    ви будите судије на суду измеђ’ мене и мог винограда.
Шта још могох учинити за виноград мој,
    а да му нисам учинио?
Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,
    а он је изродио вињаге?
И сад да вам кажем
    шта ћу да учиним винограду своме:
плот ћу његов уклонити,
    нека га пустоше;
зид ћу његов развалити,
    нека га изгазе;
у пустош ћу га претворити,
    нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;
    нека сав зарасте у бодље и у трње;
и облацима ћу забранити
    да над њим кишу пусте.“

Наиме, виноград Господа над војскама
    дом је Израиљев;
и људи Јудејци
    засад су његов премили.
Надао се он праву, а ето крвопролића;
    надао се праведности, а ето вапаја.

Read full chapter