1 Мојсијева 49:28-50:21

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

²⁸ Сви ови су дванаест Израелових племена, а ово им је отац рекао када их је благосиљао, сваког његовим посебним благословом.

Јаковљева смрт и сахрана

²⁹ Онда им Јаков овако заповеди: »Ускоро ћу умрети. Сахраните ме са мојим очевима у пећини на пољу Ефрона Хетита, ³⁰ у пећини на пољу Махпели, код Мамре у Ханаану, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. ³¹ Тамо су сахрањени Авраам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исаак и његова жена Ревека, а тамо сам и ја сахранио Лију. ³² Поље и пећина на њему купљени су од Хетитâ.«

³³ Када је Јаков тако заповедио својим синовима, диже ноге на постељу, издахну и умре.

50 Јосиф се баци на свог оца, расплака се над њим и пољуби га. ² Онда заповеди лекарима који су били у његовој служби да балсамују његовог оца Израела, и они га балсамоваше. ³ То потраја четрдесет дана, јер толико траје балсамовање. А Египћани су га оплакивали седамдесет дана.

⁴ Када је прошло време жалости, Јосиф рече фараоновим дворанима: »Учините ми ову милост: разговарајте с фараоном у моје име. Реците му: ⁵ ‚Мој отац је тражио да му се закунем и рекао: »Ускоро ћу умрети. Сахрани ме у гробу који сам себи припремио у Ханаану.« Пусти ме да идем да сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘«

⁶ Фараон рече: »Иди и сахрани свог оца као што си му се заклео.«

⁷ Тако Јосиф оде да сахрани оца. Пратили су га сви фараонови службеници – сви достојанственици са његовог двора и сви достојанственици Египта – ⁸ уз све Јосифове укућане, његову браћу и све укућане његовог оца. У Гошену остаде само њихова нејач и њихова ситна и крупна стока. ⁹ А с њим пођоше и кола и коњаници. Била је то врло дуга поворка.

¹⁰ Када су стигли до Атадовог гумна, источно од реке Јордан, почеше гласно и горко да наричу, и Јосиф тамо одржа седмодневну жалост за оцем.

¹¹ Видећи жалост код Атадовог гумна, Ханаанци који су тамо живели рекоше: »Како Египћани свечано наричу!« Зато то место источно од реке Јордан назваше Авел Мицрајим^[a].

¹² Јаковљеви синови поступише као што им је отац заповедио: ¹³ однеше га у Ханаан и сахранише у пећини на пољу Махпели, код Мамре, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. ¹⁴ Када су сахранили његовог оца, Јосиф се врати у Египат, заједно са својом браћом и са свима који су пошли с њим да га сахране.

Јосиф умирује браћу

¹⁵ Пошто им је отац умро, Јосифова браћа рекоше: »Шта ако је Јосиф љут на нас, па нам истом мером врати за све зло које смо му учинили?«

¹⁶ Зато поручише Јосифу: »Отац је овако заповедио пре него што је умро: ¹⁷ ‚Овако реците Јосифу: »Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили када су онако рђаво с тобом поступили.«‘ Зато, молимо те, опрости преступ слугама Бога твога оца.«

Када су му пренели њихову поруку, Јосиф заплака.

¹⁸ Онда његова браћа дођоше, падоше ничице пред њим и рекоше: »Твоји смо робови.«

¹⁹ Али Јосиф им рече: »Не бојте се. Зар сам ја на месту Бога? ²⁰ Ви сте то наумили за моје зло, али Бог је то наумио за добро, да би извршио оно што се данас догађа, да спасе многе животе. ²¹ Дакле, не бојте се. Ја ћу се старати о вама и вашој нејачи.«

Тако их је умирио благим речима.