Add parallel Print Page Options

Пред фараоном

47 Јосиф оде и обавести фараона: „Дошли су мој отац и моја браћа са својом крупном и ситном стоком и са свом својом имовином из Ханана. Ено их у госенском крају.“ Затим је издвојио петорицу између своје браће и представио их фараону.

„Чиме се бавите?“ – упитао је фараон његову браћу.

„Твоје слуге су пастири, исто као и наши преци“ – одговоре они и наставе: „Дошли смо да се задржимо у земљи као странци, јер нема више паше за стада твојих слугу. Тешка глад је завладала у хананској земљи. Стога, допусти својим слугама да се настане у госенском крају.“

Фараон рече Јосифу: „Твој отац и твоја браћа су дошли к теби. Египатска земља ти је отворена; настани свога оца и своју браћу у најбољем делу земље. Настаните се у госенском крају. Ако знаш да међу њима има способних људи, постави их за надгледнике моје властите стоке.“

Затим Јосиф дође са својим оцем, Јаковом, и представи га фараону, а Јаков благослови фараона. Фараон упита Јакова: „Колико ти је година?“

Јаков одговори фараону: „Година мог луталачког живота има стотину тридесет. Незнатан је број година мога живота, а биле су мукотрпне; бројем нису достигле године луталачког живота мојих отаца.“ 10 Јаков је благословио фараона, па је отишао од њега.

11 Јосиф је населио свога оца и своју браћу и дао им посед у најбољем делу египатске земље, у Рамесиној Крајини, као што је фараон наредио. 12 Јосиф је снабдевао храном свога оца, своју браћу и сав дом свога оца, према броју њихове деце.

Земља прелази у фараоново власништво

13 Хране није било у целој земљи, јер је глад била жестока: исцрпила је и египатску и хананску земљу. 14 Јосиф је покупио сав новац што се налазио у Египту и Ханану у замену за жито које се куповало и однео га у фараонов двор. 15 Кад је новца понестало у египатској и хананској земљи, сви Египћани дођу к Јосифу, и обрате му се: „Дај нам хлеба! Зашто да помремо пред твојим очима? Новца више нема!“

16 Јосиф им одговори: „Пошто новца више нема, дотерајте своју стоку и ја ћу вам дати хране у замену за стоку.“ 17 Тако су дотерали своју стоку Јосифу, а овај им је дао хране у замену за коње, за крупну и ситну стоку, за говеда и магарце. Те године их је снабдевао храном у замену за сву њихову стоку.

18 Та година је прошла. Наредне године су поново дошли к њему и рекли му: „Не можемо сакрити од свога господара да је нестало новца, а сва наша стада стоке сада припадају нашем господару. Није нам остало ништа за нашег господара осим наших властитих тела и земље. 19 Зашто да помремо пред твојим очима и да се наша поља претворе у пустош? Купи нас и наша поља у замену за храну. Тако ћемо ми и наша поља постати фараоново власништво. Дај нам семе да не помремо него да преживимо и да се наша поља не претворе у пустош!“

20 Тако је Јосиф откупио за фараона целу египатску земљу. Сви Египћани су продали своје њиве, јер их је глад жестоко притисла. Тако је земља постала фараоново власништво. 21 А народ је, од једног краја Египта до другог, ставио под управу градова.[a] 22 Једино није откупио њиве свештеника, јер су свештеници добијали приход од фараона и живели од тог прихода који им је фараон давао. Из тог разлога нису продали своје њиве.

23 Јосиф рече народу: „Пошто сам данас купио и вас и вашу земљу за фараона, ево вам семе, па засејте земљу. 24 Фараону ћете давати једну петину од урода, а четири петине ће остати вама за сејање њива, за храну вама, вашим укућанима и вашој деци.“

25 Они на то рекоше: „Спасио си нам живот! Само нека нам буде благонаклон наш господар и бићемо робови фараону.“

26 Јосиф је донео закон по коме једна петина земље припада фараону. Тај закон о земљи у Египту важи све до данас. Једино свештеничке њиве не припадају фараону.

Јаковљева последња жеља

27 Израиљ се настанио у Египту, у госенском крају. Ту су стекли власништво над земљом; били су плодни и веома се умножили.

28 Јаков је живео седамнаест година у египатској земљи. Укупна дужина Јаковљевог живота је износила стотину четрдесет седам година. 29 Кад се приближило време да Израиљ умре, позвао је свога сина Јосифа и рекао му: „Ако хоћеш да ми искажеш своју наклоност, стави руку под моје бедро и обећај да ћеш ми исказати благонаклоност и оданост. Немој ме сахранити у Египту! 30 Кад будем починуо са својим прецима, однеси ме из Египта и сахрани ме у њиховом гробу.“

А он му одговори: „Урадићу како си рекао.“

31 Рекао му је: „Закуни ми се.“ Јосиф му се заклео а Израиљ му се дубоко поклонио на узглављу[b] своје постеље.

Јаков благосиља Јефрема и Манасију

48 Након ових догађања, јаве Јосифу: „Отац ти се разболео.“ Нато је Јосиф повео своја два сина, Манасију и Јефрема. Кад су Јакову рекли: „Ево, дошао ти је твој син Јосиф“, Израиљ је прикупио снагу и сео на постељу.

Јаков рече Јосифу: „Бог Свемоћни објавио ми се у Лузу, у хананској земљи, и благословио ме. Рекао ми је: ’Ево, учинићу те родним и бројним, те учинити да од тебе настане скуп народа. А ову земљу даћу твоме потомству после тебе у вечни посед.’

Сада ће твоја два сина, Јефрем и Манасија, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао к теби, бити моји као што су моји Рувим и Симеун. Потомци који су ти се родили после њих биће твоји. Они ће примити своје наследство на име своје браће. Док сам се враћао из Падана, на путу ми умре Рахиља, у хананској земљи, на домак Ефрате. Сахранио сам је тамо, уз пут за Ефрату, садашњи Витлејем.“

Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упитао је: „Ко су ови?“

„То су моји синови које ми је Бог дао овде“ – одговори Јосиф своме оцу.

Израиљ рече: „Приведи ми их да их благословим.“ 10 Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио.

11 Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“

12 Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. 13 Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. 14 Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац.

15 Потом је благословио Јосифа, рекавши:

„Бог, чије су путеве следили преци моји,
    Авра̂м и Исак,
Бог који је био мој Пастир
    од младости моје, па све до данас,
16 Анђео који ме је од сваког зла избављао,
    младиће ове нека благослови.
Нека се по њима спомиње име моје
    и име предака мојих, Авра̂ма и Исака.
По земљи нека им се
    потомство размножи.“

17 Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. 18 Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“

19 Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ 20 Тог дана их је благословио, рекавши:

„Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се:
    ’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“

Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом.

21 Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. 22 Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“

Јаковљево завештање

49 Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.

Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
    чујте оца свога Израиља.

Рувиме, првенче мој,
    ти си моја снага,
први плод си моје мужевности.
    Достојанством друге надмашујеш,
а по снази равна ти нема.
    Ипак, необуздан као бујица,
ти првенац нећеш више бити.
    Јер на лежај свога оца си се попео,
на постељу си се моју попео
    и тако је оскрнавио.

Симеун и Левије браћа су рођена,
    мачеви њихови оруђе су насиља.
На већања њихова ја не силазио,
    нити у савез са њима улазио.
Јер у срџби људе су побили,
    из обести волове сакатили.
Проклет био гнев њихов
    јер је прежесток,
и јарост њихова,
    јер је преокрутна!
Зато ћу их разделити по Јакову
    и расејати по Израиљу.

Јудо! Браћа ће те твоја славити;
    рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,
    браћа твоја теби ће се клањати.
Јудо, лавићу!
    Од плена си, сине, сит отишао;
    као лав је полегао,
као лавица се испружио.
    Ко сме њега да изазива?
10 Жезло се царско од Јуде одвојити неће,
    ни палица владарска од његових ногу,
док не дође онај коме припада,[c]
    коме ће се народи покорити.
11 Своје магаре за лозу привезује,
    ждребе магарице за чокот лозе.
Своју одећу у вину пере,
    своју хаљину у крви од вина.
12 Очи су му мутне од вина,
    зуби су му бели од млека.

13 Завулон ће живети на обали мора,
    уточиште биће бродовима,
    до Сидона биће му граница.

14 Исахар је магарац кошчати
    што под својим самаром[d] лежи.
15 Видеће он да је одмориште згодно
    а земља прелепа,
па ће своја леђа под терет ставити,
    и на службу ропску ће пристати.

16 Дан ће своме народу судити;
    он је као свако племе Израиљево.
17 Нек Дан буде змија на путу,
    љута гуја покрај стазе
што ће коња за пету ујести,
    а коњаник његов наузнак ће пасти.

18 Твоме се спасењу надам, Господе!

19 Гада ће нападати пљачкаши,
    но он ће им за петама бити.

20 У Асира обиље је хране,
    за цареве даваће посластице.

21 Нефталим је кошута слободна,
    која дивну ланад млади.[e]

22 Јосиф је лоза родна,
    лоза родна крај извора,
    која гране преко зида пружа.[f]
23 Љуто су га стрелци напали,
    стрелама се на њега окомили,
24 али лук он чврсто запет држи,
    мишице му крепке, ојачале,
руком Бога, Јаког Јаковљевог,
    заслугом Пастира, Стене Израиља,
25 Богом твога оца, који ти помаже,
    Свемоћним који те благосиља
благословима одозго с небеса,
    благословима одоздо из бездана,
    благословима дојења и рађања.
26 Благослови твога оца
    од благослова древних планина су обилнији[g],
од обиља вечних брда издашнији.
    Нек се они спусте на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу браћом.

27 Венијамин је вук грабљиви,
    јутром једе ловину,
    а навече дели плен.“

28 То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.

Јаковљева смрт

29 Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30 То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Авра̂м, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31 Тамо су сахрањени Авра̂м и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32 Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“

33 Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.

Јаковљев погреб

50 Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га. Затим је заповедио лекарима који су били у његовој служби да му балзамују оца. Лекари су балзамовали Израиља. За то им је требало четрдесет дана, јер толико траје балзамовање. Египћани су га оплакивали седамдесет дана.

Кад су дани жалости прошли, Јосиф се обрати фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, пренесите фараону ово: ’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“

Фараон му рече: „Иди и сахрани свога оца како те је заклео.“

Тако Јосиф оде да сахрани свога оца. Са њим су пошли и сви фараонови дворани – угледници на његовом двору и сви угледници египатске земље, као и сва његова породица, његова браћа и породица његовог оца. У госенском крају су остала једино њихова деца, овце и говеда. Са њим су ишла и бојна кола и коњаници. Поворка је била веома дуга.

10 Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем. 11 Кад су становници Ханана видели обред жалости код Атадовог гумна, рекли су: „То је египатски свечани обред жалости.“ Зато је то место названо Авел-Мисраим[h]. Оно се налази с оне стране Јордана.

12 Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио. 13 Његови синови су га однели у хананску земљу и сахранили у пећини на пољу Макпела код Мамрије. То поље је Авра̂м купио од Ефрона Хетита за сахрањивање. 14 Након што је сахранио свога оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа, и сви који су пошли са њим да сахрани свога оца.

Јосиф теши браћу

15 Видевши да им је отац мртав, Јосифова браћа рекоше: „Шта ако је Јосиф још увек киван на нас, па нам узврати за све зло што смо му нанели?“ 16 Зато поруче они Јосифу: „Пред своју смрт, твој отац је заповедио: 17 ’Овако реците Јосифу: ’Опрости својој браћи неправду и грех који су учинили поступајући онако зло према теби.’ Опрости, стога, неправду слугама Бога твога оца.’“ Јосиф се заплакао кад су му то рекли.

18 Његова браћа лично дођу к њему, баце се пред њега и кажу му: „Ево нас, твоји смо робови!“

19 Али Јосиф им рече: „Не бојте се! Па, зар сам ја уместо Бога? 20 Ви сте смишљали да ми наудите, али Бог је то окренуо на добро. То је учинио да би сачувао на животу многе народе, како то и јесте данас. 21 Зато се не бојте! Ја ћу се бринути за вас и вашу децу.“ Тако их је умирио љубазним речима.

Јосифова смрт

22 Јосиф је остао у Египту са породицом свога оца. Живео је стотину десет година. 23 Јосиф је дочекао да види Јефремову децу до трећег колена. Махирови синови, Манасијини унуци су се такође родили на Јосифовим коленима.

24 Јосиф се обрати својој браћи: „Ево, ускоро ћу умрети. Бог ће вас свакако посетити и одвести вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Авра̂му, Исаку и Јакову.“ 25 Тада је Јосиф заклео синове Израиљеве: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете понети моје кости одавде.“

26 Јосифу је било стотину десет година кад је умро. Затим су га балзамовали и у Египту га положили у ковчег.

Footnotes

  1. 47,21 Дослован превод ове реченице је: А народ, од једног краја Египта до другог, је довео у градове. У том случају се намеће питање: ко је онда обрађивао земљу? Због ове нејасноће у изворном тексту многи преводи се одлучују за превод Септуагинте: А народ, од једног краја Египта до другог, постао је његовим (фараоновим) робљем. Превод који је овде понуђен темељи се на покушају да се осмисли изворни текст и да се разреши недоумица која настаје дословним превођењем текста.
  2. 47,31 Септуагинта преводи ослоњен на свој штап, што следи превод Јев 11,21.
  3. 49,10 Или: док не дође онај коме припада данак, или све док не дође Силом.
  4. 49,14 Или: у тору.
  5. 49,21 Или: Нефталим је крошњато дрво, што пушта дивне гране.
  6. 49,22 Или: Јосиф је дивљи магарац крај извора, дивљи магарац на обронку.
  7. 49,26 Или: од благослова мојих предака.
  8. 50,11 Авел-Мисраим значи Египатска жалост.