Јосиф и Петефријева жена

39 Јосифа су довели у Египат, где га је од Исмаиљаца, који су га тамо одвели, купио Египћанин Петефрије, фараонов дворанин и заповедник његове телесне страже.

² Али Господ је био с Јосифом, те му је све полазило за руком. Зато је живео у дому свога господара Египћанина. ³ Његов господар је видео да је Господ с Јосифом и да му Господ даје успех у свему што ради. ⁴ Тако је Јосиф задобио његову наклоност, па га је поставио за управитеља свога дома и поверио му сву своју имовину. ⁵ Од како га је поставио за надгледника свога дома и све своје имовине, Господ је због Јосифа благословио Египћанинов дом. Господњи благослов је био над свим што је Петефрије имао у кући и на пољу. ⁶ Тако је све што је имао препустио Јосифовој бризи, тако да није бринуо ни за шта, осим за храну коју је јео.

А Јосиф је био стасит и наочит младић. ⁷ После неког времена, жена његовог господара баци око на Јосифа, па му рече: „Лези са мном!“

⁸ Али он то одби и рече жени свога господара: „Види, од како сам ја овде, мој се господар не брине ни о чему у кући, него је све препустио мени. ⁹ Он у овој кући нема више власти од мене; ништа ми није ускратио осим тебе, јер си његова жена. Па како бих могао да учиним тако велико зло и згрешим против Бога?“ ¹⁰ Тако је наговарала Јосифа из дана у дан, али он није пристајао ни да легне с њом ни да буде близу ње.

¹¹ Једног дана Јосиф уђе у кућу да ради свој посао. У кући није било никога од слугу. ¹² Она тада зграби његов огртач и рече му: „Лези са мном!“ Но, Јосиф остави огртач у њеној руци, те побегне изјуривши напоље.

¹³ Кад је видела да је оставио огртач у њеној руци и да је изјурио из куће, ¹⁴ она позва слуге и рече им: „Гледајте! Јеврејина нам је довео да нас исмева. Дошао је ту да легне са мном, али сам ја почела да вичем из свег гласа. ¹⁵ Кад је чуо да сам повисила глас и почела да вичем, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.“

¹⁶ Његов огртач је држала уз себе док се његов господар није вратио кући. ¹⁷ Онда је и њему испричала исту причу: „Онај роб Јеврејин кога си нам довео, дошао је к мени да ме исмева. ¹⁸ Али кад сам повисила глас и почела да вичем, он је оставио свој огртач код мене и побегао напоље.“

¹⁹ Кад је његов господар чуо причу своје жене, која му је рекла: „Ето, тако је са мном поступио твој роб“, разгневио се. ²⁰ Тада господар зграби Јосифа и баци га у тамницу, тамо где су били затворени царски затвореници.

Јосиф је остао у тамници. ²¹ Ипак, Господ је био с њим и смиловао му се, учинивши да Јосиф стекне наклоност управитеља тамнице. ²² Управитељ тамнице је поверио Јосифу управу над свим затвореницима који су били у тамници. ²³ Управитељ тамнице није надгледао ништа што је поверио Јосифу, јер је с овим био Господ који му је давао успех у свему што би предузео.

Јосиф тумачи снове фараоновим слугама

40 После извесног времена, десило се да су пехарник и пекар египатског цара згрешили нешто против свога господара, египатског цара. ² Фараон се разљути на своја два дворанина, на главног пехарника и на главног пекара, ³ па их стави у притвор, у зграду заповедника телесне страже, у исту тамницу где је Јосиф био затворен. ⁴ Заповедник телесне страже је одредио Јосифа да их послужује. У притвору су провели неко време.

⁵ Једне ноћи обојица – пехарник и пекар египатског цара, који су били затворени у тамници – усну сан. Сваки човек је уснио свој сан и сваки сан је имао своје значење. ⁶ Кад је Јосиф ујутро дошао к њима, приметио је да су лоше воље. ⁷ Упитао је ту двојицу дворанина који су били с њим у притвору, у згради његовог господара: „Зашто су вам лица смркнута?“ ⁸ Они му одговоре: „Уснули смо снове, али нема никога да нам их протумачи.“ Јосиф им на то рече: „Није ли Бог тај који даје тумачење снова? Хајде, испричајте ми их.“ ⁹ Главни пехарник исприча свој сан Јосифу: „У своме сам сну видео чокот лозе пред собом. ¹⁰ На чокоту су биле три младице. Тек што је на њима потерало лишће, младице се расцветају и на њиховим гроздовима дозру зрна. ¹¹ Ја сам, пак, у руци држао фараонов пехар. Онда сам узео оно грожђе, исцедио га у фараонов пехар, и ставио пехар у фараонову руку.“ ¹² Јосиф му рече: „Ово је значење сна: три младице су три дана. ¹³ За три дана ће ти фараон подићи главу и вратиће те у твоју службу, па ћеш опет стављати пехар у фараонову руку као кад си био његов пехарник. ¹⁴ Сети ме се кад ти крене на добро; буди, молим те, тако љубазан да ме споменеш фараону и извучеш ме из ове тамнице. ¹⁵ Ја сам, у ствари, силом био одведен из земље Јевреја, а ни овде нисам учинио ништа за шта би ме стрпали у ову тамницу.“

¹⁶ Кад је главни пекар видео да је Јосиф добро протумачио сан, рекао је Јосифу: „И ја сам уснио сан: на глави ми је било три кошаре белог пецива. ¹⁷ У горњој кошари је било свакојаког пецива за фараона, али су га птице јеле из кошаре на мојој глави.“ ¹⁸ Јосиф му одговори: „Ово је тумачење сна: три кошаре су три дана. ¹⁹ Након три дана фараон ће ти одрубити главу; обесиће те на дрво, па ће птице јести месо с тебе.“

²⁰ Тако се и деси; трећега дана је био фараонов рођендан, и он приреди гозбу за све његове дворане. Главног пехарника и главног пекара је довео из тамнице пред своје дворане. ²¹ Главног пехарника је вратио у његову пехарничку службу, те је поново стављао пехар у фараонову руку, ²² а главног пекара је обесио – по тумачењу које им је дао Јосиф. ²³ Међутим, главни пехарник се није сетио Јосифа. Заборавио га је.

Јосиф тумачи фараонове сне

41 После две пуне године фараон је сањао: и гле, стоји он крај Нила. ² Уто изађе из Нила седам лепих и дебелих крава. Пасле су међу трском. ³ Међутим, из Нила за њима изађе седам других крава, ружних и мршавих, те стану уз оне краве на обали Нила. ⁴ Тада оне ружне и мршаве краве прождру оних седам лепих и дебелих крава. Тог часа се фараон пробудио.

⁵ Кад је заспао, уснио је други сан: и гле, седам пуних и једрих класова израсту на једној стабљици. ⁶ Но, одједном изникне за њима седам других класова, штурих и опаљених источним ветром. ⁷ Тада оних седам штурих класова прождру оних седам једрих и пуних класова. Фараон се пробудио, али је схватио да је и то био сан.

⁸ Ујутро је фараон био узнемирен, па је позвао све египатске гатаре и мудраце. Фараон им је испричао своје снове, али нико му их није могао протумачити. ⁹ Тада главни пехарник рече фараону: „Сетих се данас мојих погрешака ¹⁰ кад се оно фараон разљутио на своје слуге, па је бацио мене и главног пекара у притвор, у кући заповедника телесне страже. ¹¹ Једне ноћи смо обојица уснули по сан, и сваки сан је имао своје значење. ¹² Тамо је са нама био један младић, Јеврејин, роб заповедника главне страже. Ми смо му испричали наше снове, а он је протумачио и мој и његов сан. ¹³ Десило се баш онако како нам их је протумачио; ја сам био враћен у службу, а онога су обесили.“

¹⁴ Фараон одмах пошаље по Јосифа, те су га журно извели из тамнице. Након што се обријао и обукао нову одећу, изашао је пред фараона. ¹⁵ Фараон рече Јосифу: „Уснио сам сан, али га нико не може протумачити. Чуо сам да се прича о теби да можеш да протумачиш сан чим га чујеш.“ ¹⁶ Јосиф одговори: „Ја не могу, али ће Бог дати одговор фараону који ће га умирити.“ ¹⁷ Фараон рече Јосифу: „Сањао сам да стојим на обали реке Нил, ¹⁸ кадли из Нила изађе седам дебелих и лепих крава. Пасле су међу трском. ¹⁹ Али тада за њима изађе седам других крава, јадних, мршавих и веома ружних. У целој египатској земљи нисам видео тако ружних крава. ²⁰ Тада те мршаве и јадне краве прождру оних првих седам дебелих крава. ²¹ Но, иако су их прогутале, није се примећивало да су им у трбуху; изгледале су јадно као и пре. У тај час се пробудим. ²² Затим сам у сну видео како је на једној стабљици израсло седам класова, пуних и једрих. ²³ Али после њих израсте седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова. ²⁴ Ти штури класови прождру оних седам добрих класова. Испричао сам ово и гатарима, али нико није знао да ми одговори.“

²⁵ Јосиф рече фараону: „Фараонови снови су, у ствари, један сан: Бог ти је објавио шта ће учинити. ²⁶ Седам лепих крава седам су година, као што су и седам пуних класова седам година; то је, дакле, само један сан. ²⁷ Седам мршавих и јадних крава које су изашле после њих, као и оних седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова, су такође седам година. То су седам година глади. ²⁸ То је оно што сам већ рекао фараону: Бог му је објавио шта ће учинити. ²⁹ Долази, ево, седам година великог обиља за цео Египат. ³⁰ После њих ће доћи седам година глади када ће се заборавити све изобиље у Египту, јер ће глад опустошити земљу. ³¹ Због глади која ће уследити, нико се неће сећати обиља у земљи; глад ће, наиме, бити веома тешка. ³² А то што се фараонов сан поновио, значи да се Бог чврсто одлучио на то и да ће то убрзо и учинити. ³³ Зато нека сад фараон потражи разборитог и мудрог човека, па нека га постави над египатском земљом. ³⁴ Нека фараон још постави надгледнике над Египтом да прикупљају петину од летине у Египту током седам година обиља. ³⁵ Нека прикупљају сву храну током оних седам година које долазе, те нека по фараоновом овлашћењу складиште жито по градовима и чувају га за храну. ³⁶ Та храна нека служи као залиха за земљу током седам година глади која ће задесити Египат, тако да земља не би пропала због глади.“

Јосифово уздизање

³⁷ Јосифов одговор се свидео фараону и свим његовим дворанима. ³⁸ Тада фараон рече својим дворанима: „Зар можемо наћи човека као што је он, човека у коме је Дух Божији?“ ³⁹ Затим фараон рече Јосифу: „Будући да ти је Бог обзнанио све ово, нема никог ко је тако разборит и мудар као што си ти. ⁴⁰ Ти ћеш бити надгледник мога дома, те ће се сав мој народ покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, који сам на престолу, имати већу власт од тебе. ⁴¹ Ево, постављам те над целом египатском земљом“ – рече фараон. ⁴² Тада је фараон скинуо печатни прстен са своје руке и ставио га на Јосифов прст. Затим га је обукао у рухо од најбољег лана, а око врата му је ставио златан ланац. ⁴³ Још је наредио да га провезу кочијама као његовог заменика, а пред њим су узвикивали: „На колена!“ Тако га је поставио над целим Египтом. ⁴⁴ Уз то му фараон рече: „Ја сам фараон, нико у целом Египту не сме да макне руку или ногу без твог одобрења.“ ⁴⁵ Фараон је Јосифа назвао Сафнат-Панеах и дао му за жену Асенету, ћерку Поти-Фере, свештеника из Она. Тако је Јосиф добио власт над Египтом.

⁴⁶ Јосифу је било тридесет година кад је ступио у службу фараона, египатског цара. Отишавши од фараона, Јосиф је обишао целу египатску земљу. ⁴⁷ Током седам родних година земља је обилно рађала. ⁴⁸ У тих седам година обиља које су настале у Египту, Јосиф је прикупљао сваку врсту хране и складиштио је по градовима. Летину са околних поља је смештао у сваки град. ⁴⁹ Жита које је Јосиф прикупио било је много као песка у мору, тако да га је престао мерити; није му, наиме, било мере.

⁵⁰ Пре него што су наступиле године глади, Јосифу су се родила два сина које му је родила Асенета, ћерка Поти-Фере, свештеника у Ону. ⁵¹ Јосиф је своме првенцу дао име „Манасија“^[a], јер је рекао: „Бог ми је дао да заборавим сву своју муку и сву родбину у дому свога оца.“ ⁵² Другога је назвао „Јефрем“^[b], рекавши: „Бог ме је учинио родним у земљи моје патње.“

⁵³ Кад се навршило оних седам година обиља које су настале у Египту, ⁵⁴ почеле су да наступају године глади, баш како је Јосиф и рекао. У свим земљама је било глади, али је у целом Египту било хлеба. ⁵⁵ А кад је глад задесила и Египат, народ завапи фараону за хлеб. Тада фараон рече свим Египћанима: „Идите к Јосифу и учините како вам он каже!“ ⁵⁶ Настала је глад по целој земљи. И пошто је завладала жестока глад у целом Египту, Јосиф је отворио сва складишта, па је продавао жито Египћанима. ⁵⁷ Цели свет је долазио Јосифу у Египат да купује жито, јер је глад била жестока по целом свету.

Богати младић

¹⁶ Уто му приступи неки човек и рече: „Учитељу, какво добро треба да чиним да бих имао вечни живот?“ ¹⁷ Исус му одговори: „Зашто ме питаш шта је добро? Само је Један добар. Ако хоћеш да уђеш у живот, држи заповести.“

¹⁸ Човек га упита: „А које?“ Исус му одговори: „Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, ¹⁹ поштуј свога оца и мајку, и воли ближњега свога као самога себе.“ ²⁰ Младић му рече: „Све сам то извршавао. Шта ми још недостаје?“

²¹ Исус му одговори: „Ако хоћеш да будеш савршен, онда иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“

²² Када је то младић чуо, отишао је жалостан, јер је имао велики иметак.

²³ Исус рече својим ученицима: „Заиста вам кажем да је богаташу тешко ући у Царство небеско! ²⁴ Још вам кажем да је лакше камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

²⁵ Када су ученици чули ово, запањише се и рекоше: „Ко се онда може спасти?“

²⁶ Исус их погледа па им рече: „За људе је ово немогуће, али је за Бога све могуће.“

²⁷ Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом. Шта ћемо, дакле, добити за то?“

²⁸ А Исус им рече: „Заиста вам кажем: долази дан свеопште обнове када ће Син Човечији сести на престо своје славе. Тада ћете ви који ме следите и сами сести на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. ²⁹ И свако ко због мене остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жену, или децу, или њиве, примиће стоструко и баштиниће вечни живот. ³⁰ Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.

Read full chapter

Песма поклоничка.

Песма поклоничка. Давидова.

Песма поклоничка.

Давидов.