Књига пророка Данила 2
New Serbian Translation
Навуходоносоров сан
2 У другој години своје владавине, Навуходоносор[a] је сањао снове. Он се толико узнемирио, да му сан није долазио на очи. 2 Цар је наредио да се позову чаробњаци, гатари, врачари и Халдејци[b], да кажу цару шта је сањао. Кад су дошли, стали су пред цара.
3 Цар им рече: „Сањао сам сан и узнемирен сам; хоћу да знам шта тај сан значи.“
4 Халдејци одговорише цару на арамејском: „О, царе, да си жив довека! Испричај сан својим слугама, а ми ћемо протумачити његово значење.“
5 Цар одговори Халдејцима: „Издајем проглас: ако ми не кажете какав сам сан имао и шта је његово тумачење, бићете растргнути на делове, а ваше куће лежаће у рушевинама. 6 А ако ми кажете какав сам сан имао и шта је његово значење, добићете од мене дарове, награде и велику почаст. Стога ми реците шта је био мој сан и протумачите његово значење.“
7 Они му опет одговорише: „Нека цар исприча сан својим слугама, а ми ћемо протумачити његово значење.“
8 Али цар им одговори: „Знам ја поуздано да хоћете да добијете на времену, пошто видите да сам издао проглас, 9 да ако ми не кажете какав сам сан имао, постоји само једна пресуда за вас. Ви сте се договорили да ми саопштите лажљиве и заводљиве речи, док се прилике не промене. Стога ми реците какав сам сан имао, а ја ћу знати да ли сте протумачили његово значење.“
10 Халдејци одговорише цару: „Нема на земљи човека који би могао да разјасни што цар захтева. Никада један цар, било како да је велики и моћан, није тражио тако нешто од чаробњака, гатара и Халдејаца. 11 Тешко је то што цар захтева; не постоји нико ко би то могао да открије цару осим богова који не бораве међу људима.“
12 Због свега овога цар се толико разгневио да је наредио да се побију сви мудраци у Вавилону. 13 Кад је била издана наредба да се побију сви мудраци, тражили су и Данила и његове другове да их убију.
14 Тада се Данило обратио мудрим и разборитим речима Ариоху, заповеднику цареве телесне страже, који је изашао да побије вавилонске мудраце. 15 Упитао је царевог заповедника Ариоха: „Зашто је царева наредба толико строга?“ Ариох обавести Данила. 16 На то је Данило отишао цару и тражио од цара да му да̂ време како би могао да протумачи значење сна.
17 После тога је Данило отишао својој кући и обавестио о томе Ананију. Мисаила и Азарију, 18 како би тражили милост Бога небеског у погледу ове тајне, да не би и Данило и његови другови настрадали са вавилонским мудрацима.
19 Та је тајна била откривена Данилу ноћу, у виђењу. Данило је благословио Бога небеског. 20 Данило рече:
„Нека је благословено име Божије од века до века;
њему припада мудрост и сила.
21 Он мења времена и доба,
уклања и поставља цареве;
мудрима даје мудрост,
и разумнима знање.
22 Он открива ствари дубоке и тајне,
он зна шта је у тами,
и светло с њим пребива.
23 Хвалим те и славим, Боже отаца мојих,
јер ми дајеш мудрост и силу:
што сам тражио од тебе,
ти си ми открио,
обзнанио нам што је цар тражио.“
Данило тумачи сан
24 Данило је отишао к Ариоху, кога је цар одредио да побије вавилонске мудраце и рекао му: „Не убијај вавилонске мудраце; одведи ме пред цара, а ја ћу цару протумачити значење сна.“
25 Ариох је одмах довео Данила пред цара и рекао му: „Нашао сам међу Јудиним изгнаницима човека који може цару да објасни значење сна!“
26 Цар упита Данила, коме је име било и Валтазар: „Да ли стварно можеш да ми кажеш какав сам сан имао, и протумачиш га?“
27 Данило одговори цару: „Тајну, за коју цар пита, не могу расветлити мудраци, гатари, чаробњаци и звездознанци, 28 али постоји Бог на небу који открива тајне. Он је обзнанио цару Навуходоносору шта ће се догодити у данима што долазе. Ово је твој сан, ово су виђења, која су ти дошла на ум на твојој постељи:
29 Теби су, о, царе, дошле мисли на твојој постељи о стварима које ће се догодити касније, а онај што открива тајне објавио ти је шта ће се догодити. 30 Ова тајна ми је била откривена не зато што имам више мудрости од свих живих, него да би цар сазнао њено значење, и да би дознао какве су ти мисли дошле на ум.
31 Ти си, о, царе, видео велики кип. Кип је био огроман и изванредно блистав. Стајао је испред тебе, а изглед му је био застрашујући. 32 Глава кипа је била од чистог злата, прса и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, 33 ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, делом од глине. 34 Док си ти гледао, одвалио се један камен, али не људским рукама, ударио кип у стопала од гвожђа и глине и разбио их. 35 Истог часа су се смрвили и гвожђе и глина, бронза, сребро и злато. Постали су као плева на гумну у лето; дунуо је ветар и све их однео без трага. А камен који је ударио у кип постао је велика планина, која је испунила сву земљу.
36 То је сан. Сада ћемо саопштити цару његово тумачење. 37 Ти си, царе, цар над царевима, коме је Бог небески дао царство, силу, моћ и славу. 38 У твоје руке је предао људе, свуда где живе, звери пољске и птице небеске, и учинио те владарем над свима њима. Ти си та глава од злата.
39 После тебе ће настати друго царство, мање од твог, па треће царство, од бронзе, које ће владати над свом земљом. 40 Четврто царство ће бити чврсто као гвожђе, као гвожђе које све ломи и мрви. Као што гвожђе све сатире, тако ће оно разбити и сатрти сва та царства. 41 То што си видео да су стопала и прсти делом од глине, а делом од гвожђа, значи да ће се то царство поделити. Ипак, у њему ће остати нешто од чврстине гвожђа, јер си видео гвожђе помешано са глином. 42 А то што су прсти на стопалима делом од гвожђа, а делом од глине, значи да ће царство бити делом јако, делом крхко. 43 Видео си и да је гвожђе помешано са обичном глином. То значи да ће се мешати са семеном других народа, али да се неће одржати заједно, као што се ни гвожђе не може помешати с глином.
44 У време тих царева Бог небески ће успоставити царство, које никада неће бити уништено, нити ће се то царство оставити другом народу. Оно ће разбити и окончати сва она царства, а са̂мо ће остати довека, 45 баш као што си видео да се одвалио камен, али не људском руком, и смрвио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато.
Велики Бог је обзнанио цару шта ће се догодити касније. Сан је истинит, а тумачење му је поуздано.“
46 Тада цар Навуходоносор паде ничице, поклони се Данилу и нареди да му се принесу житна жртва и ка̂д. 47 Цар рече Данилу: „Твој Бог је, заиста, Бог над боговима, господар царевима и Откриватељ тајни, кад си могао да откријеш ову тајну.“
48 Цар је узвисио Данила, и дао му много великих дарова. Поставио га је за управитеља све вавилонске области и главара свих вавилонских мудраца. 49 Но, Данило је замолио цара да послове вавилонске области повери Седраху, Мисаху и Авденагу. Са̂м Данило је остао на царевом двору.
Daniel 2
New Revised Standard Version, Anglicised Catholic Edition
Nebuchadnezzar’s Dream
2 In the second year of Nebuchadnezzar’s reign, Nebuchadnezzar dreamed such dreams that his spirit was troubled and his sleep left him. 2 So the king commanded that the magicians, the enchanters, the sorcerers, and the Chaldeans be summoned to tell the king his dreams. When they came in and stood before the king, 3 he said to them, ‘I have had such a dream that my spirit is troubled by the desire to understand it.’ 4 The Chaldeans said to the king (in Aramaic),[a] ‘O king, live for ever! Tell your servants the dream, and we will reveal the interpretation.’ 5 The king answered the Chaldeans, ‘This is a public decree: if you do not tell me both the dream and its interpretation, you shall be torn limb from limb, and your houses shall be laid in ruins. 6 But if you do tell me the dream and its interpretation, you shall receive from me gifts and rewards and great honour. Therefore tell me the dream and its interpretation.’ 7 They answered a second time, ‘Let the king first tell his servants the dream, then we can give its interpretation.’ 8 The king answered, ‘I know with certainty that you are trying to gain time, because you see I have firmly decreed: 9 if you do not tell me the dream, there is but one verdict for you. You have agreed to speak lying and misleading words to me until things take a turn. Therefore, tell me the dream, and I shall know that you can give me its interpretation.’ 10 The Chaldeans answered the king, ‘There is no one on earth who can reveal what the king demands! In fact no king, however great and powerful, has ever asked such a thing of any magician or enchanter or Chaldean. 11 The thing that the king is asking is too difficult, and no one can reveal it to the king except the gods, whose dwelling is not with mortals.’
12 Because of this the king flew into a violent rage and commanded that all the wise men of Babylon be destroyed. 13 The decree was issued, and the wise men were about to be executed; and they looked for Daniel and his companions, to execute them. 14 Then Daniel responded with prudence and discretion to Arioch, the king’s chief executioner, who had gone out to execute the wise men of Babylon; 15 he asked Arioch, the royal official, ‘Why is the decree of the king so urgent?’ Arioch then explained the matter to Daniel. 16 So Daniel went in and requested that the king give him time and he would tell the king the interpretation.
God Reveals Nebuchadnezzar’s Dream
17 Then Daniel went to his home and informed his companions, Hananiah, Mishael, and Azariah, 18 and told them to seek mercy from the God of heaven concerning this mystery, so that Daniel and his companions with the rest of the wise men of Babylon might not perish. 19 Then the mystery was revealed to Daniel in a vision of the night, and Daniel blessed the God of heaven.
20 Daniel said:
‘Blessed be the name of God from age to age,
for wisdom and power are his.
21 He changes times and seasons,
deposes kings and sets up kings;
he gives wisdom to the wise
and knowledge to those who have understanding.
22 He reveals deep and hidden things;
he knows what is in the darkness,
and light dwells with him.
23 To you, O God of my ancestors,
I give thanks and praise,
for you have given me wisdom and power,
and have now revealed to me what we asked of you,
for you have revealed to us what the king ordered.’
Daniel Interprets the Dream
24 Therefore Daniel went to Arioch, whom the king had appointed to destroy the wise men of Babylon, and said to him, ‘Do not destroy the wise men of Babylon; bring me in before the king, and I will give the king the interpretation.’
25 Then Arioch quickly brought Daniel before the king and said to him: ‘I have found among the exiles from Judah a man who can tell the king the interpretation.’ 26 The king said to Daniel, whose name was Belteshazzar, ‘Are you able to tell me the dream that I have seen and its interpretation?’ 27 Daniel answered the king, ‘No wise men, enchanters, magicians, or diviners can show to the king the mystery that the king is asking, 28 but there is a God in heaven who reveals mysteries, and he has disclosed to King Nebuchadnezzar what will happen at the end of days. Your dream and the visions of your head as you lay in bed were these: 29 To you, O king, as you lay in bed, came thoughts of what would be hereafter, and the revealer of mysteries disclosed to you what is to be. 30 But as for me, this mystery has not been revealed to me because of any wisdom that I have more than any other living being, but in order that the interpretation may be known to the king and that you may understand the thoughts of your mind.
31 ‘You were looking, O king, and lo! there was a great statue. This statue was huge, its brilliance extraordinary; it was standing before you, and its appearance was frightening. 32 The head of that statue was of fine gold, its chest and arms of silver, its middle and thighs of bronze, 33 its legs of iron, its feet partly of iron and partly of clay. 34 As you looked on, a stone was cut out, not by human hands, and it struck the statue on its feet of iron and clay and broke them in pieces. 35 Then the iron, the clay, the bronze, the silver, and the gold, were all broken in pieces and became like the chaff of the summer threshing-floors; and the wind carried them away, so that not a trace of them could be found. But the stone that struck the statue became a great mountain and filled the whole earth.
36 ‘This was the dream; now we will tell the king its interpretation. 37 You, O king, the king of kings—to whom the God of heaven has given the kingdom, the power, the might, and the glory, 38 into whose hand he has given human beings, wherever they live, the wild animals of the field, and the birds of the air, and whom he has established as ruler over them all—you are the head of gold. 39 After you shall arise another kingdom inferior to yours, and yet a third kingdom of bronze, which shall rule over the whole earth. 40 And there shall be a fourth kingdom, strong as iron; just as iron crushes and smashes everything,[b] it shall crush and shatter all these. 41 As you saw the feet and toes partly of potter’s clay and partly of iron, it shall be a divided kingdom; but some of the strength of iron shall be in it, as you saw the iron mixed with the clay. 42 As the toes of the feet were part iron and part clay, so the kingdom shall be partly strong and partly brittle. 43 As you saw the iron mixed with clay, so will they mix with one another in marriage,[c] but they will not hold together, just as iron does not mix with clay. 44 And in the days of those kings the God of heaven will set up a kingdom that shall never be destroyed, nor shall this kingdom be left to another people. It shall crush all these kingdoms and bring them to an end, and it shall stand for ever; 45 just as you saw that a stone was cut from the mountain not by hands, and that it crushed the iron, the bronze, the clay, the silver, and the gold. The great God has informed the king what shall be hereafter. The dream is certain, and its interpretation trustworthy.’
Daniel and His Friends Promoted
46 Then King Nebuchadnezzar fell on his face, worshipped Daniel, and commanded that a grain-offering and incense be offered to him. 47 The king said to Daniel, ‘Truly, your God is God of gods and Lord of kings and a revealer of mysteries, for you have been able to reveal this mystery!’ 48 Then the king promoted Daniel, gave him many great gifts, and made him ruler over the whole province of Babylon and chief prefect over all the wise men of Babylon. 49 Daniel made a request of the king, and he appointed Shadrach, Meshach, and Abednego over the affairs of the province of Babylon. But Daniel remained at the king’s court.
Footnotes
- Daniel 2:4 The text from this point to the end of chapter 7 is in Aramaic, except for 3.24–91a, the text of which is in Greek
- Daniel 2:40 Gk Theodotion Syr Vg: Aram adds and like iron that crushes
- Daniel 2:43 Aram by human seed
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
New Revised Standard Version Bible: Anglicised Catholic Edition, copyright © 1989, 1993, 1995 the Division of Christian Education of the National Council of the Churches of Christ in the United States of America. Used by permission. All rights reserved.