Add parallel Print Page Options

Савлово обраћење

(Дап 22,6-16; 26,12-18)

А Савле, и даље силно обузет жељом да прети Господњим ученицима и да их убија, оде првосвештенику и замоли га за писма синагогама у Дамаску, да би, ако тамо нађе следбенике овога Пута, мушкарце или жене, могао у оковима да их доведе у Јерусалим.

Када је, путујући, стигао већ близу Дамаска, изненада га обасја светлост са неба.

Он паде на земљу и зачу глас како му говори: »Савле, Савле, зашто ме прогониш?«

А он упита: »Ко си ти, Господе?«

»Ја сам Исус, кога ти прогониш«, рече му. »Него, устани и уђи у град, и биће ти речено шта треба да учиниш.«

А његови сапутници су стајали неми, јер су чули глас, али никог нису видели. Тада се Савле подиже са земље, али, када је отворио очи, није могао да види. Зато га узеше за руку и уведоше у Дамаск. Три дана није видео, а није ни јео ни пио.

10 А у Дамаску је био неки ученик по имену Ананија.

Господ му у виђењу рече: »Ананија!«

А он одговори: »Молим, Господе?«

11 »Устани«, рече му Господ, »па иди у улицу која се зове Права и у Јудиној кући потражи Таршанина по имену Савле. Јер, ено га, моли се, 12 а у виђењу је видео човека по имену Ананија како улази и полаже своје руке на њега да прогледа.«

13 »Господе«, одговори Ананија, »од многих сам чуо о том човеку, колико је зла учинио твојим светима у Јерусалиму. 14 А и овде има овлашћење првосвештеникâ да окује све који призивају твоје име.«

15 Али Господ му рече: »Иди, јер тај човек је моје изабрано оруђе да изнесе моје име пред незнабошце, пред цареве и пред Израелце. 16 Ја ћу му показати колико треба да претрпи за моје име.«

17 И Ананија оде до оне куће и уђе, па положи руке на Савла, говорећи: »Брате Савле, послао ме Господ – Исус, који ти се показао на твом путу овамо – да прогледаш и да се испуниш Светим Духом.«

18 И одмах нешто као крљушт спаде с његових очију, и он прогледа, па устаде и крсти се. 19 Онда је јео и повратио снагу.

Савле проповеда у Дамаску

У Дамаску је провео неколико дана с ученицима

Read full chapter

Павлово обраћење

Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“

„Ко си ти, господине[a]?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. „А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“

Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио.

10 У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија.

11 „Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. 12 Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“

13 Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. 14 Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“

15 Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. 16 Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“

17 Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ 18 Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. 19 Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска,

Read full chapter

Footnotes

  1. 9,5 Павле се овде обраћа гласу са господине, а не са Господе. Он још не зна с ким разговара. Павле се служи формалним изразом којим се изражава уважавање (нпр. господин Симић).