Acts 9
Christian Standard Bible
The Damascus Road
9 Now Saul was still breathing threats and murder against the disciples(A) of the Lord. He went to the high priest(B) 2 and requested letters(C) from him to the synagogues in Damascus, so that if he found any men or women who belonged to the Way,(D) he might bring them as prisoners to Jerusalem. 3 As(E) he traveled and was nearing Damascus, a light from heaven suddenly flashed around him. 4 Falling to the ground, he heard a voice saying to him, “Saul, Saul, why are you persecuting me?”
5 “Who are you, Lord?” Saul said.
“I am Jesus, the one you are persecuting,” he replied. 6 “But get up and go into the city, and you will be told what you must do.”
7 The men who were traveling with him stood speechless, hearing the sound but seeing no one.(F) 8 Saul got up from the ground, and though his eyes were open, he could see nothing. So they took him by the hand and led him into Damascus. 9 He was unable to see for three days and did not eat or drink.
Saul’s Baptism
10 There was a disciple in Damascus named Ananias, and the Lord said to him in a vision, “Ananias.”
“Here I am, Lord,” he replied.(G)
11 “Get up and go to the street called Straight,” the Lord said to him, “to the house of Judas, and ask for a man from Tarsus(H) named Saul, since he is praying there. 12 In a vision[a] he has seen a man named Ananias coming in and placing his hands on him so that he may regain his sight.”(I)
13 “Lord,” Ananias answered, “I have heard from many people about this man, how much harm he has done to your saints in Jerusalem.(J) 14 And he has authority here from the chief priests to arrest all who call on your name.”(K)
15 But the Lord said to him, “Go, for this man is my chosen instrument(L) to take my name to Gentiles,(M) kings, and Israelites.(N) 16 I will show him how much he must suffer for my name.”(O)
17 Ananias went and entered the house. He placed his hands on him and said, “Brother Saul, the Lord Jesus, who appeared to you on the road you were traveling, has sent me so that you may regain your sight and be filled with the Holy Spirit.”(P)
18 At once something like scales fell from his eyes, and he regained his sight. Then he got up and was baptized. 19 And after taking some food, he regained his strength.(Q)
Saul Proclaiming the Messiah
Saul was with the disciples in Damascus for some time. 20 Immediately he began proclaiming Jesus in the synagogues: “He is the Son of God.”(R)
21 All who heard him were astounded and said, “Isn’t this the man in Jerusalem who was causing havoc for those who called on this name and came here for the purpose of taking them as prisoners to the chief priests?” (S)
22 But Saul grew stronger and kept confounding the Jews who lived in Damascus by proving that Jesus is the Messiah.
23 After many days had passed, the Jews conspired to kill him, 24 but Saul learned of their plot. So they were watching the gates day and night intending to kill him,(T) 25 but his disciples took him by night and lowered him in a large basket through an opening in the wall.(U)
Saul in Jerusalem
26 When he arrived in Jerusalem,(V) he tried to join the disciples, but they were all afraid of him, since they did not believe he was a disciple. 27 Barnabas, however, took him and brought him to the apostles and explained to them how Saul had seen the Lord on the road and that the Lord had talked to him, and how in Damascus he had spoken boldly(W) in the name of Jesus.(X) 28 Saul was coming and going with them in Jerusalem, speaking boldly in the name of the Lord. 29 He conversed and debated with the Hellenistic Jews, but they tried to kill him.(Y) 30 When the brothers found out, they took him down to Caesarea and sent him off to Tarsus.(Z)
The Church’s Growth
31 So the church(AA) throughout all Judea, Galilee, and Samaria had peace and was strengthened. Living in the fear of the Lord and encouraged by the Holy Spirit, it increased in numbers.
The Healing of Aeneas
32 As Peter was traveling from place to place, he also came down to the saints(AB) who lived in Lydda.(AC) 33 There he found a man named Aeneas, who was paralyzed and had been bedridden for eight years. 34 Peter said to him, “Aeneas, Jesus Christ heals you. Get up and make your bed,”[b] and immediately he got up.(AD) 35 So all who lived in Lydda and Sharon(AE) saw him and turned to the Lord.
Dorcas Restored to Life
36 In Joppa(AF) there was a disciple named Tabitha (which is translated Dorcas). She was always doing good works(AG) and acts of charity. 37 About that time she became sick and died. After washing her, they placed her in a room upstairs. 38 Since Lydda was near Joppa, the disciples heard that Peter was there and sent two men to him who urged him, “Don’t delay in coming with us.” 39 Peter got up and went with them. When he arrived, they led him to the room upstairs. And all the widows approached him, weeping and showing him the robes and clothes that Dorcas had made while she was with them. 40 Peter sent them all out of the room. He knelt down, prayed, and turning toward the body said, “Tabitha, get up.” She opened her eyes, saw Peter, and sat up.(AH) 41 He gave her his hand and helped her stand up. He called the saints and widows and presented her alive. 42 This became known throughout Joppa, and many believed in the Lord. 43 Peter stayed for some time in Joppa with Simon,(AI) a leather tanner.
Dzieje Apostolskie 9
Updated Gdańsk Bible
9 A Saul, dysząc jeszcze groźbą i chęcią mordu wobec uczniów Pana, poszedł do najwyższego kapłana;
2 I prosił go o listy do synagog w Damaszku, aby mógł, jeśliby znalazł tam zwolenników tej drogi, zarówno mężczyzn, jak i kobiety, przyprowadzić ich związanych do Jerozolimy.
3 A gdy jadąc, zbliżał się do Damaszku, nagle olśniła go światłość z nieba.
4 Upadł na ziemię i usłyszał głos, który mówił do niego: Saulu, Saulu, dlaczego mnie prześladujesz?
5 Wtedy zapytał: Kim jesteś, Panie? A Pan odpowiedział: Ja jestem Jezus, którego ty prześladujesz. Trudno ci wierzgać przeciw ościeniowi.
6 A Saul, drżąc i bojąc się, powiedział: Panie, co chcesz, abym zrobił? A Pan do niego: Wstań i idź do miasta, a tam ci powiedzą, co masz robić.
7 A mężczyźni, którzy byli z nim w drodze, stanęli oniemiali. Słyszeli bowiem głos, lecz nikogo nie widzieli.
8 I podniósł się Saul z ziemi, a gdy otworzył oczy, nikogo nie mógł widzieć. Wtedy wzięli go za rękę i zaprowadzili do Damaszku.
9 Trzy dni nic nie widział i nie jadł ani nie pił.
10 A w Damaszku był pewien uczeń, imieniem Ananiasz. I powiedział do niego Pan w widzeniu: Ananiaszu! A on odpowiedział: Oto ja, Panie.
11 A Pan powiedział do niego: Wstań i idź na ulicę, którą nazywają Prostą, i zapytaj w domu Judy o Saula z Tarsu, oto bowiem się modli.
12 I ujrzał w widzeniu człowieka imieniem Ananiasz, wchodzącego i kładącego na nim rękę, aby odzyskał wzrok.
13 Ananiasz zaś odpowiedział: Panie, słyszałem od wielu, ile złego wyrządził ten człowiek twoim świętym w Jerozolimie.
14 Tutaj także ma władzę od najwyższych kapłanów uwięzić wszystkich, którzy wzywają twego imienia.
15 Lecz Pan powiedział do niego: Idź, bo on jest moim wybranym naczyniem, aby zanieść moje imię do pogan, królów i synów Izraela.
16 Ja bowiem pokażę mu, jak wiele musi wycierpieć dla mego imienia.
17 Wtedy Ananiasz poszedł, wszedł do domu, położył na nim ręce i powiedział: Saulu, bracie, Pan mnie posłał – Jezus, który ci się ukazał w drodze, którą jechałeś – żebyś odzyskał wzrok i został napełniony Duchem Świętym.
18 I natychmiast spadły z jego oczu jakby łuski, i zaraz przejrzał, wstał i został ochrzczony.
19 A gdy zjadł, odzyskał siły. I Saul przebywał przez kilka dni z uczniami, którzy byli w Damaszku.
20 I zaraz w synagogach zaczął głosić Chrystusa, że on jest Synem Bożym.
21 A wszyscy, którzy go słuchali, ze zdziwieniem pytali: Czy to nie jest ten, który w Jerozolimie tępił tych, którzy wzywali tego imienia, i przybył tu po to, aby ich związać i zaprowadzić do naczelnych kapłanów?
22 A Saul coraz bardziej się wzmacniał i wprawiał w zakłopotanie Żydów, którzy mieszkali w Damaszku, dowodząc, że ten jest Chrystusem.
23 A po upływie wielu dni Żydzi postanowili go zabić.
24 Saul jednak dowiedział się o ich zasadzce. A strzegli bram we dnie i w nocy, aby go zabić.
25 Lecz uczniowie zabrali go w nocy i spuścili w koszu po sznurze przez mur.
26 A gdy Saul przybył do Jerozolimy, usiłował przyłączyć się do uczniów, ale wszyscy się go bali, nie wierząc, że jest uczniem.
27 Lecz Barnaba przyjął go, zaprowadził do apostołów i opowiedział im, jak on w drodze ujrzał Pana, który mówił do niego, i jak w Damaszku z odwagą głosił w imieniu Jezusa.
28 I przebywał z nimi w Jerozolimie.
29 Z odwagą też mówił w imieniu Pana Jezusa i rozprawiał z hellenistami, a oni usiłowali go zabić.
30 Bracia jednak dowiedzieli się o tym, wyprawili go do Cezarei i odesłali do Tarsu.
31 A tak kościoły w całej Judei, Galilei i Samarii cieszyły się pokojem, budując się i żyjąc w bojaźni Pańskiej, i rozrastały się przez pociechę Ducha Świętego.
32 I stało się, gdy Piotr odwiedzał wszystkich, że przyszedł też do świętych, którzy mieszkali w Liddzie.
33 Spotkał tam pewnego człowieka imieniem Eneasz, który był sparaliżowany i od ośmiu lat leżał w łóżku.
34 I powiedział mu Piotr: Eneaszu, Jezus Chrystus cię uzdrawia. Wstań i zaściel swoje łóżko. I natychmiast wstał.
35 A wszyscy mieszkańcy Liddy i Saronu widzieli go i nawrócili się do Pana.
36 Mieszkała też w Jafie pewna uczennica o imieniu Tabita, co znaczy Dorkas. Jej życie wypełnione było dobrymi uczynkami i udzielaniem jałmużny.
37 I stało się w tych dniach, że zachorowała i umarła. Obmyto ją i położono w sali na piętrze.
38 A ponieważ Lidda leży blisko Jafy, gdy uczniowie usłyszeli, że jest tam Piotr, posłali do niego dwóch ludzi, prosząc, aby nie zwlekał z przyjściem do nich.
39 Wtedy Piotr wstał i poszedł z nimi, a gdy przyszedł, wprowadzili go do sali na piętrze. Obstąpiły go wszystkie wdowy, płacząc i pokazując tuniki i płaszcze, które Dorkas im robiła, gdy była z nimi.
40 A Piotr wygonił wszystkich, klęknął i modlił się. Potem zwrócił się do zmarłej i powiedział: Tabito, wstań! A ona otworzyła oczy i zobaczywszy Piotra, usiadła.
41 On podał jej rękę i podniósł ją, a zawoławszy świętych i wdowy, pokazał ją żywą.
42 I rozniosło się to po całej Jafie, i wielu uwierzyło w Pana.
43 Piotr zaś został przez wiele dni w Jafie u niejakiego Szymona, garbarza.
Дела апостолска 9
New Serbian Translation
Павлово обраћење
9 Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника 2 и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. 3 Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. 4 Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“
5 „Ко си ти, господине[a]?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. 6 „А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“
7 Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. 8 Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. 9 Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио.
10 У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија.
11 „Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. 12 Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“
13 Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. 14 Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“
15 Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. 16 Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“
17 Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ 18 Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. 19 Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, 20 и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији.
Павле се враћа у Јерусалим
21 Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ 22 Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос.
23 Након дуже времена, Јевреји скују заверу да га убију. 24 Савле је, међутим, сазнао за њихову намеру. Јевреји су, пак, и дању и ноћу будно мотрили на градска врата да би га убили. 25 Но, ученици су га ноћу спустили у кошари преко градских зидина.
26 Кад је Савле дошао у Јерусалим, покушао је да се придружи ученицима. Ипак, сви су га се плашили, јер нису веровали да је заиста ученик. 27 Тада га је Варнава прихватио и одвео га апостолима. Испричао је апостолима како је Савле видео Господа који му је говорио и како је у Дамаску храбро проповедао у Исусово име.
28 Тако је Савле остао са њима, па је ишао по Јерусалиму и храбро проповедао у Исусово име. 29 Говорио је и расправљао са Јеврејима који су говорили грчки, али су и они настојали да га убију. 30 Када су то браћа сазнала, одвели су га у Кесарију и оданде га послали у Тарс.
31 И тако је Црква уживала мир у целој Јудеји, Галилеји и Самарији. Подизала се и живела у страхопоштовању према Богу, растући бројчано потпором Светога Духа.
Енејино оздрављење
32 Једном је Петар обилазио све цркве, па је свратио к светима који су живели у Лиди. 33 Тамо је нашао човека по имену Енеја који је осам година одузет лежао на постељи. 34 Петар му рече: „Енеја, Исус Христос те исцељује; устани и намести свој кревет!“ Енеја устаде истог трена. 35 Када су видели Енеју, сви становници Лиде и Сарона су се окренули Господу.
Ускрсење Тавите
36 У Јопи је, опет, живела нека ученица по имену Тавита (што у преводу значи „Кошута“), која је увек чинила добра дела и помагала сиромашнима. 37 Баш у то време се разболела и умрла. Окупали су је и положили у собу на спрату. 38 Пошто је Лида била близу Јопе, ученици, чувши да је Петар тамо, послаше му два човека са молбом: „Дођи к нама без оклевања!“
39 Петар је устао и отишао са њима. Чим је стигао, одвели су га у горњу собу. Све удовице су стајале око њега; плакале су и показивале хаљине и огртаче које је Тавита израдила док је била са њима.
40 Тада је Петар све њих послао напоље, па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према мртвом телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она отвори очи, угледа Петра и седе. 41 Он је прихвати за руку и подиже је. Затим је позвао верујуће и удовице, и показао им је живу. 42 За ово су сазнали сви становници Јопе, те су многи од њих поверовали у Господа. 43 Петар је, пак, остао извесно време у Јопи код неког Симона кожара.
Footnotes
- 9,5 Павле се овде обраћа гласу са господине, а не са Господе. Он још не зна с ким разговара. Павле се служи формалним изразом којим се изражава уважавање (нпр. господин Симић).
The Christian Standard Bible. Copyright © 2017 by Holman Bible Publishers. Used by permission. Christian Standard Bible®, and CSB® are federally registered trademarks of Holman Bible Publishers, all rights reserved.
Copyright © 2013 by Gate of Hope Foundation
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.