Acts 5
Christian Standard Bible
Lying to the Holy Spirit
5 But a man named Ananias, with his wife Sapphira, sold a piece of property. 2 However, he kept back part of the proceeds with his wife’s knowledge, and brought a portion of it and laid it at the apostles’ feet.(A)
3 “Ananias,” Peter asked, “why has Satan filled your heart(B) to lie to the Holy Spirit and keep back part of the proceeds of the land? 4 Wasn’t it yours while you possessed it? And after it was sold, wasn’t it at your disposal? Why is it that you planned this thing in your heart? You have not lied to people but to God.” 5 When he heard these words, Ananias dropped dead, and a great fear came on all who heard.(C) 6 The young men got up, wrapped his body, carried him out, and buried him.(D)
7 About three hours later, his wife came in, not knowing what had happened. 8 “Tell me,” Peter asked her, “did you sell the land for this price?”
“Yes,” she said, “for that price.”
9 Then Peter said to her, “Why did you agree to test the Spirit of the Lord? Look, the feet of those who have buried your husband are at the door, and they will carry you out.”(E)
10 Instantly she dropped dead at his feet. When the young men came in, they found her dead, carried her out, and buried her beside her husband. 11 Then great fear came on the whole church and on all who heard these things.
Apostolic Signs and Wonders
12 Many signs and wonders were being done among the people through the hands of the apostles.(F) They were all together in Solomon’s Colonnade.(G) 13 No one else dared to join them, but the people spoke well of them.(H) 14 Believers were added to the Lord in increasing numbers—multitudes of both men and women. 15 As a result, they would carry the sick out into the streets and lay them on cots and mats so that when Peter came by, at least his shadow(I) might fall on some of them. 16 In addition, a multitude came together from the towns surrounding Jerusalem, bringing the sick and those who were tormented by unclean spirits, and they were all healed.
In and out of Prison
17 Then the high priest rose up. He and all who were with him, who belonged to the party of the Sadducees, were filled with jealousy.(J) 18 So they arrested the apostles and put them in the public jail.(K) 19 But an angel of the Lord opened the doors of the jail during the night, brought them out, and said,(L) 20 “Go and stand in the temple, and tell the people all about this life.”(M) 21 Hearing this, they entered the temple at daybreak and began to teach.
The Apostles on Trial Again
When the high priest and those who were with him arrived, they convened the Sanhedrin—the full council of the Israelites—and sent orders to the jail to have them brought.(N) 22 But when the servants[a] got there, they did not find them in the jail; so they returned and reported, 23 “We found the jail securely locked, with the guards standing in front of the doors, but when we opened them, we found no one inside.” 24 As[b] the captain of the temple police and the chief priests heard these things, they were baffled about them, wondering what would come of this.
25 Someone came and reported to them, “Look! The men you put in jail are standing in the temple and teaching the people.” 26 Then the commander went with the servants and brought them in without force, because they were afraid the people might stone them.(O) 27 After they brought them in, they had them stand before the Sanhedrin, and the high priest asked, 28 “Didn’t we strictly order you not to teach in this name?(P) Look, you have filled Jerusalem with your teaching and are determined to make us guilty of this man’s blood.”(Q)
29 Peter and the apostles replied, “We must obey God rather than people. 30 The God of our ancestors raised up Jesus,(R) whom you had murdered by hanging him on a tree.(S) 31 God exalted this man to his right hand as ruler and Savior, to give repentance to Israel and forgiveness of sins.(T) 32 We are witnesses of these things, and so is the Holy Spirit(U) whom God has given to those who obey him.”
Gamaliel’s Advice
33 When they heard this, they were enraged and wanted to kill them.(V) 34 But a Pharisee named Gamaliel, a teacher of the law who was respected by all the people, stood up in the Sanhedrin and ordered the men[c] to be taken outside for a little while.(W) 35 He said to them, “Men of Israel, be careful about what you’re about to do to these men. 36 Some time ago Theudas rose up, claiming to be somebody, and a group of about four hundred men rallied to him. He was killed, and all his followers were dispersed and came to nothing.(X) 37 After this man, Judas the Galilean rose up in the days of the census and attracted a following. He also perished, and all his followers were scattered. 38 So in the present case, I tell you, stay away from these men and leave them alone. For if this plan or this work is of human origin, it will fail;(Y) 39 but if it is of God, you will not be able to overthrow them. You may even be found fighting against God.” They were persuaded by him.(Z) 40 After they called in the apostles and had them flogged, they ordered them not to speak in the name of Jesus and released them.(AA) 41 Then they went out from the presence of the Sanhedrin, rejoicing that they were counted worthy to be treated shamefully on behalf of the Name.[d](AB) 42 Every day in the temple, and in various homes, they continued teaching and proclaiming the good news that Jesus is the Messiah.
Дела апостолска 5
New Serbian Translation
Ананија и Сафира
5 И неки Ананија је са својом женом Сафиром такође продао своје имање. 2 Међутим, он је у договору са својом женом задржао део новца, а остало предао апостолима.
3 Тада му је Петар рекао: „Ананија, зашто је Сатана обузео твоје срце, те си слагао Духу Светоме и задржао за себе део новца који си добио за своје имање? 4 Зар имање не би остало твоје да га ниси продао? А кад си га већ продао, зар новцем ниси могао да располажеш како си хтео? Зашто си у свом срцу одлучио да учиниш ово? Ти ниси слагао људима, већ Богу.“
5 Чим је Ананија чуо ове речи, срушио се и умро. Велики страх је обузео све који су то чули. 6 Тада су младићи устали, умотали његово тело, изнели га и сахранили.
7 Око три сата касније дође Ананијина жена Сафира, не знајући ништа о ономе што се десило. 8 Петар је упита: „Да ли сте за толико новаца продали ваше имање?“ „Да, управо за толико“ – одговори она.
9 Тада јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да ставите на кушњу Духа Господњег? Ево, пред вратима су они што су сахранили твога мужа. И тебе ће изнети.“
10 Она истог трена паде до његових ногу и издахну. Када су младићи ушли, затекли су је мртву, па су и њу изнели и сахранили је поред њеног мужа. 11 Велики страх је обузео целу Цркву и све оне који су чули о овоме.
Раст Цркве
12 Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. 13 Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. 14 Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. 15 Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. 16 Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени.
Поновно прогонство апостола
17 Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, 18 ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. 19 Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: 20 „Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“
21 Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ.
У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. 22 Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: 23 „Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ 24 Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима.
25 Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“
Пред Великим већем
26 Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују.
27 Када су их довели, извели су их пред Велико веће. Тада их је Првосвештеник упитао: 28 „Зар вам нисмо строго забранили да поучавате у Исусово име? А ви сте пак читав Јерусалим напунили вашим учењем и хоћете да свалите на нас кривицу за смрт тог човека.“
29 Петар и апостоли су им одговорили: „Богу се треба више покоравати него људима. 30 Бог наших отаца је ускрснуо из мртвих Исуса, кога сте ви убили приковавши га на дрво. 31 Али, Бог га је узвисио и поставио себи с десне стране као Кнеза и Спаситеља, да би Израиљу омогућио покајање и опроштење греха. 32 Ми смо сведоци свега тога, заједно са Духом Светим кога је Бог дао онима који су му послушни.“
Гамалилова мудрост
33 Када су чланови Великог већа чули ово, толико су се разбеснели, да су наумили да их убију. 34 Али тада је у Великом већу устао неки учитељ Закона по имену Гамалило, фарисеј кога је сав народ поштовао, и заповедио да се апостоли на кратко изведу. 35 Затим им се обратио: „Израиљци, добро размислите шта ћете учинити с овим људима. 36 Пре неког времена појавио се Тевда који је тврдио за себе да је неко и нешто. Њему се придружило четири стотине људи, али је он био убијен, а сви његови следбеници су се разбежали, те је цела ствар пропала. 37 После овога, у време пописа, појавио се Јуда Галилејац и подигао народ на буну. Али и он је погинуо, а сви његови следбеници су се разбежали. 38 Зато вам сада саветујем да се оканете ових људи и пустите их да иду. Јер, ако њихов наум или њихово деловање потиче од људи, то ће пропасти. 39 Но, ако то потиче од Бога, онда нећете моћи да их уништите, јер бисте се тако показали као они који се боре против Бога.“
Они су се сложили с њим, 40 и кад су позвали апостоле наредили су да их ишибају. Затим су им запретили да више не проповедају у Исусово име, па су их пустили.
41 Апостоли су напустили Велико веће радујући се што су били удостојени да поднесу срамоту ради његовог имена. 42 Ипак, нису престали да сваког дана у храму и по кућама поучавају и навешћују Радосну вест о Христу Исусу.
The Christian Standard Bible. Copyright © 2017 by Holman Bible Publishers. Used by permission. Christian Standard Bible®, and CSB® are federally registered trademarks of Holman Bible Publishers, all rights reserved.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.