Add parallel Print Page Options

А Савле је одобравао његово убиство.

Савле прогони Цркву

Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима. Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише. А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу.

Еванђеље у Самарији

Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли. Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа. Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио. Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми. И настаде велика радост у том граду.

А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик, 10 и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«

11 А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем. 12 Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. 13 Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.

14 Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована. 15 Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа, 16 који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса. 17 Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.

18 Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи: 19 »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«

20 А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем! 21 Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом. 22 Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао. 23 Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«

24 Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«

25 А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.

Филип и Етиопљанин

26 Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут – онај кроз пустињу – који се спушта из Јерусалима у Газу.«

27 И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу, 28 па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.

29 Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«

30 Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«

31 »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.

32 А одломак из Писма који је читао био је овај:

»Одвели су га као овцу на клање.
И као што је јагње немо
    пред оним ко га стриже,
    тако ни он не отвори своја уста.
33 У његовом понижењу правду му ускратише.
    Ко може да опише његове потомке?
    Јер, живот му је узет са земље.«(A)

34 »Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори – о себи или о неком другом?«

35 Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу.

36 И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?« 37 [a]

38 Онда заповеди да кола стану, па обојица – и Филип и евнух – сиђоше до воде, и Филип га крсти. 39 А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе[b] Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се.

40 Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.

Footnotes

  1. 8,37 У неким касним рукописима стоји: 37 Филип му рече: »Ако верујеш из свега срца, можеш.« А он му одговори: »Верујем да је Исус Христос Син Божији.«
  2. 8,39 однесе Или: зграби.

Ширење Цркве

А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији. Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали. А Савле је пустошио Цркву; залазио је од куће до куће и одвлачио мушкарце и жене у тамницу.

Филип у Самарији

Они који су били расејани, навештавали су Радосну вест где год су пролазили. Тако је Филип отишао у један град у Самарији и објављивао им Христа. Сав народ је пажљиво слушао његове речи и гледао знаке које је чинио. Наиме, нечисти духови су уз гласне крике излазили из људи који су били њима опседнути, а и много одузетих и хромих је било исцељено. Тада је настала велика радост у граду.

Симон врачар

У том граду је дуже времена живео неки човек по имену Симон, који је својим врачањем задивљавао народ у Самарији. Говорио је за себе да је он нешто посебно, 10 те су га уважавали и угледни и неугледни, изјављујући: „Овај човек је заиста сила Божија, за коју се каже да је велика.“ 11 Приклањали су му се, јер их је дуже времена задивљавао својим врачањем. 12 Али када су поверовали Филипу, који је проповедао о Радосној вести Царства Божијег и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. 13 Чак је и са̂м Симон узверовао. Након што је био крштен, стално је био уз Филипа; био је задивљен гледајући знаке и велика чуда која су се догађала.

14 Када су апостоли у Јерусалиму чули да су Самарјани прихватили Божију реч, послали су тамо Петра и Јована. 15 Када су ови стигли, помолили су се за Самарјане да приме Светог Духа. 16 Наиме, ни на кога од њих још није био сишао Свети Дух, већ су били крштени само у име Господа Исуса. 17 Апостоли су положили руке на њих, те су примили Духа Светога.

18 Кад је Симон видео да се Дух даје полагањем руку апостола, понудио им је новац 19 рекавши: „Дајте и мени ту власт да свако на кога положим руке прими Духа Светога.“

20 Петар му је одговорио: „Нека твој новац пропадне заједно с тобом кад си мислио да новцем можеш да стекнеш Божији дар. 21 Ти немаш ни дела ни удела у овој служби, јер твоје срце није право пред Богом. 22 Покај се за то зло и моли се Господу, не би ли ти опростио што си то наумио у свом срцу. 23 Видим, наиме, да си пун горког отрова и у оковима неправде.“

24 „Молите се Господу за мене – молио их је Симон – да ми се не догоди ништа од овога што сте рекли.“

25 Након што су им сведочили и објавили им реч Господњу, Петар и Јован су се вратили у Јерусалим, проповедајући успут Радосну вест у многим самарјанским селима.

Обраћење Етиопљанина

26 Тада је анђео Господњи рекао Филипу: „Спреми се и крени на југ, према путу што се од Јерусалима спушта према Гази; тај пут је пуст.“ 27 Филип се спремио и отишао. Баш тада наиђе неки Етиопљанин, евнух, великодостојник етиопске царице Кандаке, и надгледник целе њене ризнице. Он је дошао у Јерусалим да се поклони Богу. 28 Враћајући се кући седео је у својим кочијама и читао Књигу пророка Исаије. 29 Тада Дух рече Филипу: „Иди и држи се тих кочија.“

30 Филип је притрчао кочијама, па кад је чуо да Етиопљанин чита из пророка Исаије, упита га: „Да ли разумеш то што читаш?“

31 „Како да разумем – одговори Етиопљанин – када нема никога да ми објасни?“ Затим је позвао Филипа да седне с њим.

32 У одељку из Писма који је Етиопљанин читао, писало је следеће:

„Као овца на клање је вођен,
    и као јагње немо пред онима који га стрижу,
    тако није отворио уста своја.
33 Био је понижен и правде лишен.
    Ко ће причати о његовом потомству
    пошто му се живот са земље узима?“

34 Евнух је упитао Филипа: „Реци ми, молим те, о коме то пророк говори? О себи или о неком другом?“ 35 Тада му је Филип, полазећи од истог одељка Писма, објавио Радосну вест о Исусу.

36 Путујући тако, дошли су до неке воде. Евнух рече: „Ево воде! Шта ми брани да будем крштен?“ 37 „Може – одговори Филип – ако верујеш свим својим срцем.“ „Верујем – рече евнух – да је Исус Христос Син Божији.“ 38 Наредио је да се кочија заустави. Затим су обојица, Филип и евнух, сишли у воду, па га је Филип крстио. 39 Када су изашли из воде, Дух Божији изненада узе Филипа, и евнух га више није видео. Ипак, наставио је својим путем радујући се. 40 Филип се, међутим, нашао у Азоту, па је путујући проповедао Радосну вест по свим градовима све док није дошао у Кесарију.