Add parallel Print Page Options

Побуна Кореја, Датана и Авирона

16 А Кореј, син Исаров, син Катов, син Левијев, Датан и Авирон, синови Елијавови, и Авнан, син Фалетов, син Рувимов, се побунише против Мојсија. С њима је било и две стотине педесет Израиљаца, кнезова заједнице, угледних људи, које је изабрала заједница. Окупе се они против Мојсија и Арона и кажу им: „Превршили сте меру! Сва је заједница света, сваки од њих, а Господ је међу њима. Ви се постављате изнад Господње заједнице!“

Кад је Мојсије то чуо, пао је ничице. Затим је рекао Кореју и свој његовој заједници: „Ујутро ће Господ обзнанити ко је његов и ко је свет, и коме допушта да ступи пред њега. Онај кога изабере, томе ће допустити да ступа пред њега. Нека Кореј и сва његова заједница ураде ово: узмите кадионице, па сутра у њих ставите ватру, а на њу ставите ка̂д пред Господом. Човек кога Господ изабере, тај ће бити свет. Ви сте превршили меру, синови Левијеви!“

Затим Мојсије рече Кореју: „Чујте, синови Левијеви! Зар вам је мало што вас је Бог Израиљев издвојио из све Израиљеве заједнице и допустио да ступате пред њега, да обављате службу у Господњем Пребивалишту, и да стојите пред заједницом и служите јој? 10 Он је дозволио теби и свој твојој браћи са тобом, синовима Левијевим, да ступате пред њега, а ви још тражите и свештенство. 11 Стога сте се ти и твоја заједница удружили против Господа; јер ко је Арон да гунђате против њега?“

12 Затим је Мојсије послао да позову Датана и Авирона, сина Елијавовог. Они рекоше: „Ми нећемо доћи горе. 13 Није ли довољно што си нас извео из земље у којој теку мед и млеко да нас помориш у пустињи, него још хоћеш и да господариш над нама? 14 Осим тога, ниси нас довео у земљу у којој теку мед и млеко, и ниси нам дао у посед њиве и винограде. Шта хоћеш? Да преведеш ове људе жедне преко воде? Нећемо доћи горе.“

15 Мојсије се врло наљути и рече Господу: „Не обазири се на њихове приносе. Од њих нисам узео ни магарца, нити сам наудио коме од њих.“

16 А Кореју Мојсије рече: „Појавите се пред Господом, ти и твоја заједница. Будите сутра овде ти, они и Арон. 17 Нека сваки узме своју кадионицу и у њу стави ка̂д, и принесе своју кадионицу пред Господа, две стотине педесет кадионица. Ти и Арон узмите своје кадионице.“ 18 Сваки човек је узео своју кадионицу и у њу ставио ватру и положио на њу ка̂д. Затим су стали на улаз Шатора од састанка са Мојсијем и Ароном. 19 Кад је Кореј окупио сву заједницу на улаз Шатора од састанка, појавила се слава Господња свој заједници. 20 Тада Господ рече Мојсију и Арону: 21 „Одвојте се од ове заједнице, да их докрајчим за час.“

22 Али они падоше на земљу и рекоше: „О, Боже духова свих створења, зар ћеш се разгневити на сву заједницу зато што је један човек сагрешио?“

23 Господ рече Мојсију и Арону: 24 „Реци заједници: ’Одступите од Корејевих, Датанових, и Авиронових шатора.’“

25 Мојсије устане и оде к Датану и Авирону; пратили су га израиљске старешине. 26 Тада је рекао заједници: „Одступите од шатора ових опаких људи, и не дирајте ништа што им припада, да не изгинете због њихових греха.“ 27 Тада су одступили од шатора Кореја, Датана и Авирона. А Авирон и Датан су изашли и стали на улаз својих шатора са својим женама, синовима и малом децом.

28 Тада Мојсије рече: „Овако ћете знати да ме је Господ послао да учиним сва ова дела, и да их не чиним од своје воље. 29 Ако ови људи умру као што сви људи умиру, те их задеси оно што задеси све људе, онда ме Господ није послао. 30 Али ако Господ учини нешто невиђено: ако земља отвори своје ждрело и прогута и њих и све што је њихово, па живи сиђу у Свет мртвих[a], тада ћете знати да су ти људи презрели Господа.“

31 Чим је изговорио све ове речи, расцепи се земља под њима; 32 земља је отворила своје ждрело и прогутала и њих и њихове домове, са свим Корејевим људима и свом њиховом имовином. 33 Тако су и они и све њихово живи сишли у Свет мртвих; земља се затворила над њима, па су нестали из збора. 34 Сав се Израиљ, који је био око њих, разбежао кад је чуо њихове крике, говорећи: „Бежимо, да и нас не прогута земља!“

35 Тада је плануо огањ од Господа и прождро оних две стотине педесет људи, који су принели ка̂д.

36 Затим Господ рече Мојсију: 37 „Реци Елеазару, сину свештеника Арона, да из тог згаришта извади кадионице – јер су посвећене – а ватру нека разбаца подаље. 38 А од кадионица људи који су згрешили по цену својих живота, нека се искују плочице за облагање жртвеника. Наиме, принели су их пред Господом, па су постале свете. Нека буду знак за Израиљце.“

39 Свештеник Елеазар је узео бронзане кадионице које су принели они што су изгорели, па су их исковали у плочице за жртвеник. 40 Оне су опомена Израиљцима да нико неовлашћени, који није од Ароновог потомства, не приступа да принесе ка̂д пред Господом, да не био прошао као Кореј и његова заједница, по речи коју му је Господ рекао преко Мојсија.

41 Али већ следећег дана, сав је израиљски збор гунђао против Мојсија и Арона. Говорили су: „Ви сте побили народ Господњи!“

42 Док се збор сабирао против њих, Мојсије и Арон се окренуше према Шатору од састанка, кад гле, он покривен облаком и слава се Господња појави. 43 Мојсије и Арон дођу пред Шатор од састанка. 44 Тада Господ рече Мојсију: 45 „Уклоните се од ове заједнице да их истребим за час!“ Они падоше ничице.

46 Мојсије рече Арону: „Узми кадионицу и стави у њу ватру са жртвеника, а на њу стави ка̂д, па похитај к заједници да извршиш за њу обред откупљења, јер је плануо гнев Господњи; помор је већ почео.“ 47 Арон узме кадионицу, као што му је Мојсије рекао, и отрчи усред збора. А тамо, помор већ почео међу народом. Тада је ставио ка̂д и извршио обред откупљења за народ. 48 Стао је између мртвих и живих и пошаст је престала. 49 Од пошасти је помрло четрнаест хиљада седам стотина, осим оних што су изгинули због Кореја. 50 Пошто је пошаст престала, Арон се вратио к Мојсију на улаз Шатора од састанка.

Footnotes

  1. 16,30 У изворном тексту Шеол, то јест место где пребивају мртви. Даничић је превео са гроб.

Корејева побуна

16 Кореј син Јицхаров, потомак Левијевог сина Кехата, узе Рувимовце Датана и Авирама, синове Елиавове, и Она сина Пелетовог, па се дигоше против Мојсија. С њима је било две стотине педесет Израелаца, поглавара заједнице изабраних на скупштини, људи на гласу.

Они се сви окупише против Мојсија и Аарона и рекоше им: »Превршили сте меру! Цела заједница је света, па тако и сваки њен припадник, и ГОСПОД је међу њима. Зашто се, онда, ви стављате изнад ГОСПОДЊЕ заједнице?«

Када је Мојсије то чуо, паде ничице.

Онда рече Кореју и свим његовим присталицама: »ГОСПОД ће ујутро показати ко је његов и ко је свет, и пустиће га да му приђе. Кога изабере, тога ће пустити да му приђе. А ти, Кореје, и све твоје присталице треба да урадите ово: Узмите кадионице, па сутра у њих пред ГОСПОДОМ ставите ватре и кâда. Кога ГОСПОД изабере, биће свет. Ви Левити превршили сте меру!«

Мојсије још рече Кореју: »Слушајте, Левити! Зар вам је мало то што вас је Бог Израелов издвојио из израелске заједнице и приближио себи да обављате послове везане за ГОСПОДЊЕ боравиште и да стојите пред заједницом и служите јој? 10 Приближио је себи и тебе и сву твоју сабраћу Левите. Зар хоћете и свештенички положај? 11 Против ГОСПОДА сте се ти и све твоје присталице удружили! Јер, ко је Аарон да против њега гунђате?«

12 Потом Мојсије посла по Датана и Авирама, синове Елиавове, али они рекоше: »Нећемо да дођемо! 13 Зар ти је мало што си нас одвео из земље којом тече мед и млеко да нас побијеш у пустињи, него још хоћеш и да владаш над нама? 14 А ниси нас увео у земљу којом тече мед и млеко нити си нам дао поља и винограде у наследство. Зар хоћеш да ископаш очи овим људима? Нећемо да дођемо!«

15 На то се Мојсије силно разгневи, па рече ГОСПОДУ: »Немој да прихватиш њихов дар. Ни магаре нисам од њих узео нити сам иједноме од њих учинио зло.«

16 А Кореју рече: »Ти и све твоје присталице да се сутра појавите пред ГОСПОДОМ – ти и они и Аарон. 17 Нека сваки човек узме своју кадионицу, стави у њу кâда – укупно две стотине педесет кадионица – и донесе је пред ГОСПОДА. А и ти и Аарон донесите сваки своју кадионицу.«

18 И сваки човек узе своју кадионицу, стави у њу ватре и кâда, па са Мојсијем и Аароном стаде на улаз у Шатор састанка. 19 Када је Кореј окупио све своје присталице – оне који су се противили Мојсију и Аарону – на улазу у Шатор састанка, Слава ГОСПОДЊА се показа целој заједници.

20 ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: 21 »Одвојте се од ове заједнице, да их одмах затрем.«

22 А они падоше ничице и рекоше: »О Боже, Боже духова свега људског рода, зар ћеш бити гневан на целу заједницу када само један човек згреши?«

23 Тада ГОСПОД рече Мојсију: 24 »Кажи заједници: ‚Одмакните се од шаторâ који припадају Кореју, Датану и Авираму.‘«

25 Мојсије устаде и оде Датану и Авираму, а за њим старешине Израела.

26 Он рече заједници: »Склоните се од шаторâ ових опаких људи! Ништа њихово не дирајте, иначе ћете бити збрисани због свих њихових греха.«

27 И они се одмакоше од шаторâ који су припадали Кореју, Датану и Авираму. А Датан и Авирам су били изашли, па су, сваки са својом женом, децом и нејачи, стајали на улазу у своје шаторе.

28 Тада Мојсије рече: »По овоме ћете знати да ме је ГОСПОД послао да све ово чиним и да то није од моје воље: 29 Ако ови људи умру као што умиру сви људи и ако им се догоди само оно што се догађа свим људима, онда ме ГОСПОД није послао. 30 Али, ако ГОСПОД учини да се догоди нешто сасвим ново, и земља се отвори и прогута их заједно са свиме што је њихово, па живи сиђу у Шеол, онда ћете знати да су ови људи презрели ГОСПОДА.«

31 И чим је све ово изговорио, тле под Датаном и Авирамом се расцепи. 32 Земља се отвори и прогута их, заједно с њиховим укућанима, а тако и све Корејеве присталице и њихову имовину. 33 Живи сиђоше у Шеол, са свиме што су поседовали. Земља се склопи над њима и они нестадоше из заједнице.

34 На њихов врисак, сви Израелци око њих разбежаше се, вичући: »И нас ће земља прогутати!«

35 Тада од ГОСПОДА сукну огањ и прогута оних две стотине педесет људи који су приносили кâд.

36 ГОСПОД рече Мојсију: 37 »Реци Елеазару, сину свештеника Аарона, да покупи кадионице са згаришта, а угљевље да разбаца подаље, јер су кадионице свете – 38 донете су пред ГОСПОДА и постале су свете. Кадионице оних који су згрешили и платили животом прекуј у плочице којима ће се обложити жртвеник. Нека оне буду знак опомене Израелцима.«

39 И свештеник Елеазар покупи бронзане кадионице које су донели они које је спалио огањ, па их прековаше у плочице за облагање жртвеника, 40 као што му је ГОСПОД наложио преко Мојсија, да подсећају Израелце да нико ко није Ааронов потомак не прилази да пали кâд пред ГОСПОДОМ, иначе ће постати као Кореј и његове присталице.

41 Сутрадан је цела израелска заједница гунђала против Мојсија и Аарона говорећи: »Убили сте ГОСПОДЊЕ људе.«

42 Али, када су се окупили да се супротставе Мојсију и Аарону и окренули се према Шатору састанка, а оно – прекрио га облак и показала се Слава ГОСПОДЊА!

43 Мојсије и Аарон дођоше пред Шатор састанка, 44 а ГОСПОД рече Мојсију: 45 »Одмакните се од ове заједнице, да их одмах затрем.«

На то они падоше ничице.

46 Мојсије рече Аарону: »Узми своју кадионицу и у њу стави ватре са жртвеника, а преко ње кâда, па пожури до заједнице и изврши обред помирења за њу, јер гнев је изашао од ГОСПОДА – почео је помор!«

47 Аарон узе оно што му је Мојсије рекао и утрча усред заједнице. Помор је већ био почео међу народом. Аарон принесе кâд и изврши обред помирења за њих. 48 Он стаде између живих и мртвих, и помор престаде. 49 Четрнаест хиљада седам стотина људи погину у помору, поврх оних који су погинули због Кореја. 50 Потом се Аарон врати Мојсију на улаз у Шатор састанка пошто је помор престао.

Korah, Dathan and Abiram

16 Korah(A) son of Izhar, the son of Kohath, the son of Levi, and certain Reubenites—Dathan and Abiram(B), sons of Eliab,(C) and On son of Peleth—became insolent[a] and rose up against Moses.(D) With them were 250 Israelite men, well-known community leaders who had been appointed members of the council.(E) They came as a group to oppose Moses and Aaron(F) and said to them, “You have gone too far! The whole community is holy,(G) every one of them, and the Lord is with them.(H) Why then do you set yourselves above the Lord’s assembly?”(I)

When Moses heard this, he fell facedown.(J) Then he said to Korah and all his followers: “In the morning the Lord will show who belongs to him and who is holy,(K) and he will have that person come near him.(L) The man he chooses(M) he will cause to come near him. You, Korah, and all your followers(N) are to do this: Take censers(O) and tomorrow put burning coals(P) and incense(Q) in them before the Lord. The man the Lord chooses(R) will be the one who is holy.(S) You Levites have gone too far!”

Moses also said to Korah, “Now listen, you Levites! Isn’t it enough(T) for you that the God of Israel has separated you from the rest of the Israelite community and brought you near himself to do the work at the Lord’s tabernacle and to stand before the community and minister to them?(U) 10 He has brought you and all your fellow Levites near himself, but now you are trying to get the priesthood too.(V) 11 It is against the Lord that you and all your followers have banded together. Who is Aaron that you should grumble(W) against him?(X)

12 Then Moses summoned Dathan and Abiram,(Y) the sons of Eliab. But they said, “We will not come!(Z) 13 Isn’t it enough that you have brought us up out of a land flowing with milk and honey(AA) to kill us in the wilderness?(AB) And now you also want to lord it over us!(AC) 14 Moreover, you haven’t brought us into a land flowing with milk and honey(AD) or given us an inheritance of fields and vineyards.(AE) Do you want to treat these men like slaves[b]?(AF) No, we will not come!(AG)

15 Then Moses became very angry(AH) and said to the Lord, “Do not accept their offering. I have not taken so much as a donkey(AI) from them, nor have I wronged any of them.”

16 Moses said to Korah, “You and all your followers are to appear before the Lord tomorrow—you and they and Aaron.(AJ) 17 Each man is to take his censer and put incense in it—250 censers in all—and present it before the Lord. You and Aaron are to present your censers also.(AK) 18 So each of them took his censer,(AL) put burning coals and incense in it, and stood with Moses and Aaron at the entrance to the tent of meeting. 19 When Korah had gathered all his followers in opposition to them(AM) at the entrance to the tent of meeting, the glory of the Lord(AN) appeared to the entire assembly. 20 The Lord said to Moses and Aaron, 21 “Separate yourselves(AO) from this assembly so I can put an end to them at once.”(AP)

22 But Moses and Aaron fell facedown(AQ) and cried out, “O God, the God who gives breath to all living things,(AR) will you be angry with the entire assembly(AS) when only one man sins?”(AT)

23 Then the Lord said to Moses, 24 “Say to the assembly, ‘Move away from the tents of Korah, Dathan and Abiram.’”

25 Moses got up and went to Dathan and Abiram, and the elders of Israel(AU) followed him. 26 He warned the assembly, “Move back from the tents of these wicked men!(AV) Do not touch anything belonging to them, or you will be swept away(AW) because of all their sins.(AX) 27 So they moved away from the tents of Korah, Dathan and Abiram.(AY) Dathan and Abiram had come out and were standing with their wives, children(AZ) and little ones at the entrances to their tents.(BA)

28 Then Moses said, “This is how you will know(BB) that the Lord has sent me(BC) to do all these things and that it was not my idea: 29 If these men die a natural death and suffer the fate of all mankind, then the Lord has not sent me.(BD) 30 But if the Lord brings about something totally new, and the earth opens its mouth(BE) and swallows them, with everything that belongs to them, and they go down alive into the realm of the dead,(BF) then you will know that these men have treated the Lord with contempt.(BG)

31 As soon as he finished saying all this, the ground under them split apart(BH) 32 and the earth opened its mouth and swallowed them(BI) and their households, and all those associated with Korah, together with their possessions. 33 They went down alive into the realm of the dead,(BJ) with everything they owned; the earth closed over them, and they perished and were gone from the community. 34 At their cries, all the Israelites around them fled, shouting, “The earth is going to swallow us too!”

35 And fire came out from the Lord(BK) and consumed(BL) the 250 men who were offering the incense.

36 The Lord said to Moses, 37 “Tell Eleazar(BM) son of Aaron, the priest, to remove the censers(BN) from the charred remains and scatter the coals some distance away, for the censers are holy— 38 the censers of the men who sinned at the cost of their lives.(BO) Hammer the censers into sheets to overlay the altar,(BP) for they were presented before the Lord and have become holy. Let them be a sign(BQ) to the Israelites.”

39 So Eleazar the priest(BR) collected the bronze censers brought by those who had been burned to death,(BS) and he had them hammered out to overlay the altar, 40 as the Lord directed him through Moses. This was to remind the Israelites that no one except a descendant of Aaron should come to burn incense(BT) before the Lord,(BU) or he would become like Korah and his followers.(BV)

41 The next day the whole Israelite community grumbled against Moses and Aaron. “You have killed the Lord’s people,” they said.

42 But when the assembly gathered in opposition(BW) to Moses and Aaron and turned toward the tent of meeting, suddenly the cloud covered it and the glory of the Lord(BX) appeared. 43 Then Moses and Aaron went to the front of the tent of meeting, 44 and the Lord said to Moses, 45 “Get away from this assembly so I can put an end(BY) to them at once.” And they fell facedown.

46 Then Moses said to Aaron, “Take your censer(BZ) and put incense in it, along with burning coals from the altar, and hurry to the assembly(CA) to make atonement(CB) for them. Wrath has come out from the Lord;(CC) the plague(CD) has started.” 47 So Aaron did as Moses said, and ran into the midst of the assembly. The plague had already started among the people,(CE) but Aaron offered the incense and made atonement for them. 48 He stood between the living and the dead, and the plague stopped.(CF) 49 But 14,700 people died from the plague, in addition to those who had died because of Korah.(CG) 50 Then Aaron returned to Moses at the entrance to the tent of meeting, for the plague had stopped.[c]

Footnotes

  1. Numbers 16:1 Or Peleth—took men
  2. Numbers 16:14 Or to deceive these men; Hebrew Will you gouge out the eyes of these men
  3. Numbers 16:50 In Hebrew texts 16:36-50 is numbered 17:1-15.