Жртва за кривицу

7 »Ово је закон за жртву за кривицу, која је пресвета: ² Нека се жртва за кривицу коље на месту где се коље жртва паљеница, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. ³ Нека се принесе сав њен лој: улојени реп и лој са утробе, ⁴ оба бубрега са лојем који је на њима при слабинама и привесак јетре, који треба извадити заједно са бубрезима. ⁵ Нека то свештеник спали на жртвенику као жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. То је жртва за кривицу. ⁶ Сме да је једе свако мушко из свештеничке породице, али нека је једе на светом месту. Она је пресвета.

⁷ »Исти закон важи и за жртву за очишћење и за жртву за кривицу. Обе припадају свештенику који њима врши обред помирења. ⁸ Свештеник који за некога приноси жртву паљеницу може за себе да задржи њену кожу. ⁹ Свака житна жртва, било печена у пећи или спремљена у лонцу или тигању, припада свештенику који је приноси. ¹⁰ Свака житна жртва, замешена с уљем или сува, припада свим Аароновим синовима подједнако.«

Жртве за заједништво

¹¹ »Ово је закон за жртву за заједништво која се приноси ГОСПОДУ:«

Жртва захвалница

¹² »Ако се приноси из захвалности, нека се онда са овом жртвом захвалницом принесу и бесквасне погаче замешене с уљем, бесквасне лепиње премазане уљем и погаче од белог брашна замешене с уљем. ¹³ Нека се поред ових погача принесе са жртвом за заједништво која се приноси из захвалности и хлеб умешен с квасцем. ¹⁴ Нека се од сваке жртве једна векна принесе као прилог ГОСПОДУ – то припада свештенику који запљускује крвљу жртве за заједништво. ¹⁵ Месо жртве за заједништво принете из захвалности нека се поједе онога дана кад је принета. Нека се ништа од ње не оставља до јутра.«

Жртва заветна и жртва драговољна

¹⁶ »Али, ако се приноси жртва заветна или жртва драговољна, нека се жртва једе онога дана кад је принета, а ако нешто преостане, сме да се једе и сутрадан. ¹⁷ Месо жртве које преостане за трећи дан нека се спали. ¹⁸ Ако се месо жртве за заједништво буде јело и трећег дана, она неће бити прихваћена и неће се рачунати ономе ко ју је принео, јер је нечиста – ко је буде јео, сносиће последице свога греха. ¹⁹ Месо које дотакне било шта нечисто нека се не једе, него нека се спали. Што се тиче осталог меса, сме да га једе ко год је чист. ²⁰ Али, ако је неко нечист, па једе месо жртве за заједништво принете ГОСПОДУ, нека се одстрани из свога народа. ²¹ Ако неко дотакне нешто нечисто – било људску нечист или нечисту животињу или било шта нечисто и одвратно – па једе месо жртве за заједништво која је принета ГОСПОДУ, тај нека се одстрани из свога народа.«

²² ГОСПОД рече Мојсију: ²³ »Кажи Израелцима: ‚Не једите ни волујски, ни овчији, ни козји лој. ²⁴ Лој животиње која је угинула или коју су растргле дивље животиње сме да се употреби за нешто друго, али га не једите. ²⁵ Ко буде јео лој животиње која се приноси као жртва ГОСПОДУ спаљена ватром, нека се одстрани из свога народа. ²⁶ И, где год живели, не једите ни птичју ни животињску крв. ²⁷ Ако неко буде јео крв, нека се одстрани из свога народа.‘«

Свештенички део од жртава за заједништво

²⁸ ГОСПОД рече Мојсију: ²⁹ »Кажи Израелцима: ‚Када неко приноси ГОСПОДУ жртву за заједништво, нека један њен део донесе као свој дар ГОСПОДУ. ³⁰ Нека својим рукама донесе жртву ГОСПОДУ која се спаљује ватром. Нека донесе лој заједно са грудима, па нека овамо-онамо окрене груди пред ГОСПОДОМ као жртву окретану. ³¹ Свештеник ће спалити лој на жртвенику, а груди припадају Аарону и његовим синовима. ³² Нека свештенику дарује и десни бут своје жртве за заједништво. ³³ Онај Ааронов син који принесе жртву за заједништво нека добије десни бут као свој део. ³⁴ Од жртава за заједништво које Израелци приносе узимам груди које су окретане и бут који је дарован и дајем их свештенику Аарону и његовим синовима као њихов редован део од Израелаца.‘«

³⁵ То је део од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром који је Аарону и његовим синовима додељен онога дана кад су доведени да служе ГОСПОДУ као свештеници. ³⁶ Онога дана кад су помазани, ГОСПОД је заповедио Израелцима да им то дају као њихов редован део из поколења у поколење.

³⁷ То је закон за жртву паљеницу, житну жртву, жртву за очишћење, жртву за кривицу, жртву за свештеничко постављење и жртву за заједништво, ³⁸ који је ГОСПОД дао Мојсију на Синајској гори онога дана када је заповедио Израелцима да приносе своје жртве ГОСПОДУ у Синајској пустињи.