2 Самуило 7  Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Божије обећање Давиду

(1. Лет 17,1-15)

7 Када се цар настанио у својој палати, а ГОСПОД му дао починак од свих његових непријатеља који су га окруживали, ² он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у палати од кедровине, а Божији ковчег је остао у шатору.«

³ А Натан одговори цару: »Учини што год да си наумио, јер ГОСПОД је с тобом.«

⁴ Те ноћи реч ГОСПОДЊА дође Натану: ⁵ »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Зар си ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити? ⁶ Нисам боравио у кући откад сам Израелце извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од места до места, а шатор ми је био боравиште. ⁷ Али, куд год да сам се селио са свим Израелцима, никад нисам рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа Израела: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘

⁸ »Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. ⁹ Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као што су славна имена највећих људи на земљи. ¹⁰ А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци, као што су чинили у почетку ¹¹ и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А даћу ти и починак од свих твојих непријатеља. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. ¹² Када дође време да умреш, учинићу да те наследи твој потомак – један од твоје крви – и учврстићу његово царство. ¹³ Он ће саградити дом за моје Име, а ја ћу довека учврстити престо његовог царства. ¹⁴ Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Када учини неко зло, казнићу га шибом и ударцима какве задају људи. ¹⁵ Али нећу му ускратити своју љубав, као што сам је ускратио Саулу, кога сам уклонио пред тобом. ¹⁶ Твоја владарска кућа и твоје царство опстаће преда мном довека. Твој престо биће довека учвршћен.‘«

¹⁷ И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.

Давидова молитва

(1. Лет 17,16-27)

¹⁸ Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, Господе ГОСПОДЕ, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? ¹⁹ И као да ти то није било довољно, Господе ГОСПОДЕ, него си још говорио и о будућности моје породице. И још, Господе ГОСПОДЕ, пушташ да то човек види.

²⁰ »Шта бих ја, Давид, још могао да ти кажем? Јер, ти ме знаш, Господе ГОСПОДЕ. ²¹ Ради своје речи и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио га мени, свом слузи. ²² Заиста си велик, Господе ГОСПОДЕ! Нема никога као што си ти и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. ²³ И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела за своју земљу, пред својим народом, који си за себе избавио из Египта, од народâ и њихових богова. ²⁴ Поставио си Израел да буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.

²⁵ »А сада ГОСПОДЕ, Боже, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. ²⁶ Име ће ти бити велико довека и људи ће говорити: ‚ГОСПОД над војскама Бог је над Израелом!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом. ²⁷ ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, ти си ово открио мени, свом слузи, кад си рекао: ‚Подићи ћу ти владарску кућу.‘ Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. ²⁸ Да, Господе ГОСПОДЕ, ти си Бог! Твоје речи су истините, а ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. ²⁹ Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си, Господе ГОСПОДЕ, обећао, и нека твојим благословом моја владарска кућа буде благословена довека.«