Add parallel Print Page Options

14 Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима нека се врате и утаборе пред Пи-Хахиротом између Мигдола и мора, насупрот Вел-Сефона. Утаборите се насупрот овом месту, уз море. Фараон ће рећи: ’Израиљци бесциљно тумарају земљом; опколила их је пустиња.’ Но, ја ћу отврднути срце фараону, и он ће кренути у потеру за њима. Међутим, ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском. Тада ће Египћани знати да сам ја Господ.“ Израиљци тако и учине.

Кад су египатског цара известили да је народ побегао, фараон и његови дворани се предомисле о народу. Рекоше: „Шта то учинисмо! Пустили смо Израиљце и они нам неће више робовати!“ Зато је упрегнуо своја бојна кола и повео своју војску са собом. Повео је шест стотина најбољих бојних кола заједно са осталим бојним колима по Египту. Сва кола су имала заповеднике. Господ је отврднуо срце фараону, египатском цару, те је овај кренуо у потеру за Израиљцима, који су изашли с уздигнутом песницом. Египћани су се дали у потеру за њима са свим фараоновим коњима, бојним колима, коњаницима и војском, и коначно их стигли код Пи-Хахирота, насупрот Вел-Сефона.

10 Кад се фараон приближио, Израиљци су се осврнули и опазили да су им Египћани за петама. У великом страху, Израиљци завапе Господу. 11 Онда рекоше Мојсију: „Зар у Египту није било гробова, него си нас довео ту у пустињу да помремо? Шта је требало да нас изводиш из Египта? 12 Нисмо ли ти ово говорили и у Египту: ’Иди од нас, нека служимо Египћанима! Јер боље нам је да робујемо Египћанима, него да помремо у пустињи!’“

13 Али Мојсије одговори народу: „Не бојте се! Останите на свом месту, па ћете видети шта ће Господ учинити да вас спасе данас. Наиме, Египћане које данас видите никада више нећете видети. 14 Господ ће се борити за вас. Будите спокојни!“

15 Господ упита Мојсија: „Зашто вапиш к мени? Реци Израиљцима да крену на пут. 16 А ти подигни свој штап, испружи своју руку над морем и раздели га на двоје, да Израиљци могу да прођу сред мора по сувом. 17 Ја ћу, ево, отврднути срце Египћанима, те ће они кренути за њима, али ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском, његовим бојним колима и коњаницима. 18 Кад се прославим над фараоном, његовим бојним колима и коњаницима, Египћани ће знати да сам ја Господ.“

19 Тада се Анђео Господњи, који је ишао пред израиљским табором, преместио иза њих. Стуб од облака пред њима се такође померио, дошао им иза леђа и стао, 20 нашавши се између египатског табора и израиљског табора. Облак је ноћу замрачивао једне, док је другима светлео, тако да целе ноћи нису могли да приђу једни другима.

21 Мојсије испружи своју руку над морем, а Господ пошаље јак источни ветар који је узбијао воду целе ноћи, учинивши да се море исуши. Вода се поделила, 22 па су Израиљци ходали посред мора по сувом дну. Вода им је стајала као зид с десне и леве стране.

23 Тада се Египћани са свим фараоновим коњима, бојним колима и коњаницима спусте у море и почну да их гоне. 24 Пред саму зору, Господ погледа доле из стуба од огња и облака на египатску војску и у њу унесе пометњу. 25 Заглавио је точкове на бојним колима, тако да су се тешком муком покретали. „Бежимо од Израиљаца – повикаше Египћани – јер се Господ бори за њих против Египћана!“

26 Господ рече Мојсију: „Испружи руку над морем, да се вода врати на Египћане, на њихова бојна кола и коњанике.“ 27 Мојсије испружи руку над морем, и у освит зоре се вода врати на своје место. Египћани су бежали од воде, али их је Господ сручио усред мора. 28 Вода се вратила и потопила бојна кола и коњанике, сву фараонову војску која је била кренула за Израиљцима у море. Ни један од њих није преживео. 29 А Израиљци су ходали посред мора по сувом дну, док су им зидови воде стајали с десна и с лева.

30 Тог дана је Господ избавио Израиљце из руку Египћана, а Израиљци су видели мртве Египћане на морској обали. 31 Кад су Израиљци видели велику силу коју је Господ показао над Египћанима, народ се побојао Господа, па су поверовали Господу и његовом слузи Мојсију.

Фараон креће у потеру за Израелцима

14 ГОСПОД рече Мојсију: »Реци Израелцима да се врате и да се утаборе пред Пи-Хахиротом, између Мигдола и мора. Утаборите се уз море преко пута Ваал-Цефона. Фараон ће рећи за Израелце: ‚Лутају земљом збуњени, јер их је пустиња затворила.‘ Отврднућу фараоново срце, и он ће кренути у потеру за њима. Али ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, па ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.«

И Израелци учинише тако.

Када су египатском цару рекли да је народ побегао, фараон и његови службеници се предомислише о Израелцима, па рекоше: »Шта смо то урадили? Пустили смо Израелце да оду и више нам неће служити.«

Зато фараон нареди да му спреме кола, па поведе своју војску. Он узе шест стотина најбољих борних кола и сва остала кола из Египта, са заповедницима над свима њима. ГОСПОД је отврднуо срце фараону, египатском цару, да би овај кренуо у потеру за Израелцима, који су смело излазили из земље. Тако Египћани кренуше у потеру за Израелцима. Сва фараонова кола с коњима и његови коњаници и војска сустигоше их док су били утаборени крај мора, близу Пи-Хахирота, преко пута Ваал-Цефона.

Бог раздваја воде Црвеног мора

10 Када се фараон приближио, Израелци угледаше Египћане како иду за њима, па се силно уплашише и завапише ГОСПОДУ.

11 »Зар није било гробова у Египту«, упиташе Мојсија, »па си нас довео да изгинемо у пустињи? Шта нам учини тиме што си нас извео из Египта? 12 Зар ти још у Египту нисмо рекли: ‚Окани нас се! Служићемо Египћанима.‘? Зар није боље да служимо Египћанима него да изгинемо у пустињи?«

13 »Не бојте се«, рече Мојсије народу. »Чврсто стојте, па ћете видети како ће вас ГОСПОД данас спасти. Египћане које данас видите више никад нећете видети. 14 ГОСПОД ће се борити за вас, а ви само будите мирни.«

15 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Зашто си завапио к мени? Реци Израелцима да крену даље, 16 а ти дигни свој штап, пружи руку над море и раздвој га, да Израелци прођу кроз море по сувом. 17 Ја ћу Египћанима отврднути срце, па ће кренути за њима, а ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, на његовим колима и коњаницима. 18 Египћани ће знати да сам ја ГОСПОД када се прославим на фараону, на његовим колима и коњаницима.«

19 Тада се анђео Божији који је ишао испред израелске војске окрену и зађе им иза леђа. А и стуб од облака се помери испред њих и стаде им иза леђа, 20 поставивши се између египатске војске и израелске војске, па је првој био таман облак, а другој је осветљавао ноћ. Тако војске целе ноћи нису прилазиле једна другој.

21 Мојсије пружи руку над море, и ГОСПОД је целе ноћи јаким источним ветром терао море и исушио га. Када су се воде раздвојиле, 22 Израелци уђоше у море по сувом, а воде су стајале као бедем с њихове десне и леве стране. 23 Египћани кренуше у потеру за Израелцима, и сви фараонови коњи, кола и коњаници уђоше у море за њима.

24 У време јутарње страже, ГОСПОД погледа на египатску војску из стуба од огња и облака и створи у њој пометњу. 25 Заглави точкове њихових кола, тако да су тешко управљали њима.

Тада Египћани рекоше: »Бежимо од Израелаца! ГОСПОД се за њих бори против Египта!«

26 ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над море, да воде потеку назад на Египћане, на њихова кола и коњанике.«

27 Мојсије пружи руку над море, и море се у свитање врати на своје место. Док су Египћани бежали пред морем, ГОСПОД их стрмоглави у њега. 28 Воде потекоше назад и прекрише кола, коњанике и сву фараонову војску која је кренула за Израелцима у море, и ниједан од њих не остаде жив.

29 А Израелци наставише по сувом посред мора – воде су им као бедем стајале са десне и са леве стране. 30 Тога дана ГОСПОД избави Израел из египатских руку и Израел виде Египћане мртве на морском жалу. 31 Када је Израел видео силну моћ коју је ГОСПОД показао на Египћанима, народ се побоја ГОСПОДА и поверова ГОСПОДУ и његовом слузи Мојсију.

14 Then the Lord said to Moses, “Tell the Israelites to turn back and encamp near Pi Hahiroth, between Migdol(A) and the sea. They are to encamp by the sea, directly opposite Baal Zephon.(B) Pharaoh will think, ‘The Israelites are wandering around the land in confusion, hemmed in by the desert.’ And I will harden Pharaoh’s heart,(C) and he will pursue them.(D) But I will gain glory(E) for myself through Pharaoh and all his army, and the Egyptians will know that I am the Lord.”(F) So the Israelites did this.

When the king of Egypt was told that the people had fled,(G) Pharaoh and his officials changed their minds(H) about them and said, “What have we done? We have let the Israelites go and have lost their services!” So he had his chariot made ready and took his army with him. He took six hundred of the best chariots,(I) along with all the other chariots of Egypt, with officers over all of them. The Lord hardened the heart(J) of Pharaoh king of Egypt, so that he pursued the Israelites, who were marching out boldly.(K) The Egyptians—all Pharaoh’s horses(L) and chariots, horsemen[a] and troops(M)—pursued the Israelites and overtook(N) them as they camped by the sea near Pi Hahiroth, opposite Baal Zephon.(O)

10 As Pharaoh approached, the Israelites looked up, and there were the Egyptians, marching after them. They were terrified and cried(P) out to the Lord. 11 They said to Moses, “Was it because there were no graves in Egypt that you brought us to the desert to die?(Q) What have you done to us by bringing us out of Egypt? 12 Didn’t we say to you in Egypt, ‘Leave us alone; let us serve the Egyptians’? It would have been better for us to serve the Egyptians than to die in the desert!”(R)

13 Moses answered the people, “Do not be afraid.(S) Stand firm and you will see(T) the deliverance the Lord will bring you today. The Egyptians you see today you will never see(U) again. 14 The Lord will fight(V) for you; you need only to be still.”(W)

15 Then the Lord said to Moses, “Why are you crying out to me?(X) Tell the Israelites to move on. 16 Raise your staff(Y) and stretch out your hand over the sea to divide the water(Z) so that the Israelites can go through the sea on dry ground. 17 I will harden the hearts(AA) of the Egyptians so that they will go in after them.(AB) And I will gain glory through Pharaoh and all his army, through his chariots and his horsemen. 18 The Egyptians will know that I am the Lord(AC) when I gain glory through Pharaoh, his chariots and his horsemen.”

19 Then the angel of God,(AD) who had been traveling in front of Israel’s army, withdrew and went behind them. The pillar of cloud(AE) also moved from in front and stood behind(AF) them, 20 coming between the armies of Egypt and Israel. Throughout the night the cloud brought darkness(AG) to the one side and light to the other side; so neither went near the other all night long.

21 Then Moses stretched out his hand(AH) over the sea,(AI) and all that night the Lord drove the sea back with a strong east wind(AJ) and turned it into dry land.(AK) The waters were divided,(AL) 22 and the Israelites went through the sea(AM) on dry ground,(AN) with a wall(AO) of water on their right and on their left.

23 The Egyptians pursued them, and all Pharaoh’s horses and chariots and horsemen(AP) followed them into the sea. 24 During the last watch of the night the Lord looked down from the pillar of fire and cloud(AQ) at the Egyptian army and threw it into confusion.(AR) 25 He jammed[b] the wheels of their chariots so that they had difficulty driving. And the Egyptians said, “Let’s get away from the Israelites! The Lord is fighting(AS) for them against Egypt.”(AT)

26 Then the Lord said to Moses, “Stretch out your hand over the sea so that the waters may flow back over the Egyptians and their chariots and horsemen.” 27 Moses stretched out his hand over the sea, and at daybreak the sea went back to its place.(AU) The Egyptians were fleeing toward[c] it, and the Lord swept them into the sea.(AV) 28 The water flowed back and covered the chariots and horsemen—the entire army of Pharaoh that had followed the Israelites into the sea.(AW) Not one of them survived.(AX)

29 But the Israelites went through the sea on dry ground,(AY) with a wall(AZ) of water on their right and on their left. 30 That day the Lord saved(BA) Israel from the hands of the Egyptians, and Israel saw the Egyptians lying dead on the shore. 31 And when the Israelites saw the mighty hand(BB) of the Lord displayed against the Egyptians, the people feared(BC) the Lord and put their trust(BD) in him and in Moses his servant.

Footnotes

  1. Exodus 14:9 Or charioteers; also in verses 17, 18, 23, 26 and 28
  2. Exodus 14:25 See Samaritan Pentateuch, Septuagint and Syriac; Masoretic Text removed
  3. Exodus 14:27 Or from