Озија, цар Јуде

(2. Цар 15,1-7)

26 Тада сав јудејски народ узе Озију, који је имао шеснаест година, и постави га за цара на место његовог оца Амацје. ² Он обнови Елат и врати га Јуди након што је Амацја умро.

³ Озија је имао шеснаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет две године. Мајка му се звала Јехолја, а била је из Јерусалима. ⁴ Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Амацја. ⁵ Тражио је савете од Бога у време Захарије, који га је учио да се боји Бога. Све док је тражио савете од ГОСПОДА, Бог му је давао да му све полази за руком.

⁶ Ратовао је против Филистејаца и пробио бедеме Гата, Јавнеа и Ашдода, а потом обновио градове близу Ашдода и другде међу Филистејцима. ⁷ Бог му је помагао против Филистејаца, против Арапа који су живели у Гур-Ваалу и против Меунаца. ⁸ Амонци су Озији доносили данак, а име му се прочуло све до границе Египта, јер је постао веома моћан. ⁹ Озија је саградио куле у Јерусалиму на Угаоној капији, на Долинској капији и на углу зида, и утврдио их. ¹⁰ Саградио је и куле у пустињи и ископао много чатрња, јер је имао много стоке у Шефели и у равницама. Имао је и људе који су обрађивали његова поља и винограде у брдима и плодним крајевима, јер је волео земљу.

¹¹ Озија је имао добро увежбану војску, спремну за покрет по четама, сходно броју људи који су јој одредили његов бележник Јеиел и надгледник Маасеја, а предводио ју је Ананија, један од царевих заповедника. ¹² Било је укупно две хиљаде шест стотина глава породица које су заповедале ратницима. ¹³ Под њиховим заповедништвом била је војска од три стотине седам хиљада пет стотина људи вичних рату, моћна сила која је помагала цару против његових непријатеља. ¹⁴ Озија је сву војску снабдео штитовима, копљима, кацигама, оклопима, луковима и камењем за праћке. ¹⁵ У Јерусалиму је направио борбене справе, које су смислили домишљати људи, и ставио их на куле и углове бедема. Те справе су избацивале стреле и велико камење. Име му се прочуло надалеко, јер је имао велику помоћ од Бога док се није осилио.

¹⁶ Али, када се Озија осилио, његова охолост доведе до његове пропасти. Био је неверан ГОСПОДУ, своме Богу, и ушао у Храм ГОСПОДЊИ да на кадионом жртвенику пали кâд.

¹⁷ За њим уђе свештеник Азарја са још осамдесет храбрих ГОСПОДЊИХ свештеника ¹⁸ и они се успротивише цару Озији, рекавши му: »Није право, Озија, да ти палиш кâд ГОСПОДУ! То треба да раде свештеници, Ааронови потомци, који су освештани да пале кâд. Изађи из светилишта, јер си неверан. То ти не служи на част пред ГОСПОДОМ, Богом!«

¹⁹ На то се Озија, који је у руци држао кадионицу, спреман да запали кâд, разгневи. И док је био тако обузет гневом на свештенике пред кадионим жртвеником у Дому ГОСПОДЊЕМ, на челу му изби губа. ²⁰ Када су главни свештеник Азарја и сви остали свештеници погледали у њега, видеше да му је на челу губа, па га брже-боље истераше напоље. А он је једва чекао да изађе, јер га је ГОСПОД ударио.

²¹ Цар Озија је имао губу све до дана своје смрти. Живео је у одвојеној кући, губав и одстрањен од Дома ГОСПОДЊЕГ, а његов син Јоатам управљао је царевим двором и народом у земљи.

²² Остала Озијина дела, од првог до последњег, записао је пророк Исаија син Амоцов.

²³ Озија умре, па га сахранише крај његових праотаца на пољу близу царске гробнице, пошто су рекли: »Имао је губу.« На месту цара наследи га његов син Јоатам.