Add parallel Print Page Options

18 Када је Јосафат стекао велико богатство и част, ороди се с Ахавом, царем Израела, а после неколико година оде да посети Ахава у Самарији. За њега и његову пратњу Ахав закла много ситне стоке и говеда, па га је наговарао да нападну Рамот Гилад.

Ахав, цар Израела, упита Јосафата, цара Јуде: »Хоћеш ли са мном на Рамот Гилад?«

Јосафат му одговори: »Ја и моја војска стојимо ти на располагању – придружићемо ти се у том рату.«

Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.«

Стога израелски цар окупи пророке, њих четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«

»Иди« одговорише они, »јер Бог ће га предати у цареве руке.«

А Јосафат упита: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?«

Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.«

Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.«

Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.«

Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима.

10 Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘«

11 Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.«

12 А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.«

13 Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што каже мој Бог.«

14 Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«

»Нападни и успећеш,« одговори Михеј, »јер биће ти предат у руке.«

15 Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?«

16 Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече:

»‚Овај народ нема господара.
    Нека се свако врати кући у миру.‘«

17 Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«

18 Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видео сам ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране.

19 »ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава, цара Израела, да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘

»Једни предложише ово, други оно, 20 док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘

»‚Чиме?‘ упита ГОСПОД.

21 »‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај.

»‚Успећеш да га намамиш,‘ рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то‘.

22 »Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.«

23 Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја.

»Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он.

24 А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.«

25 Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу, 26 па реците: ‚Овако каже цар: »Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.«‘«

27 Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.«

Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!«

28 Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад.

29 »Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.«

Тако се израелски цар преруши и оде у бој.

30 А арамејски цар је био заповедио својим заповедницима борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.«

31 Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.«

Зато кренуше према њему, да га нападну. Али Јосафат завапи и ГОСПОД му поможе. Бог их одвуче од њега, 32 јер кад су заповедници борних кола видели да он није израелски цар, престадоше да га гоне. 33 А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа.

На то цар рече возачу: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.«

34 Док је битка беснела целог тог дана, израелски цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али, када је сунце било на заласку, он умре.

Михеја пророкује против Ахава

18 Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“

А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“

Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“

Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“

Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“

Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“

А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“

Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“

Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. 10 Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“

11 Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“

Пророк Михеја прориче пропаст

12 Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“

13 Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“

14 Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја[a], да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“

А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“

15 Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“

16 Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“

17 Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“

18 Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране 19 Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’

Један је рекао овако, а други онако. 20 Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’

Господ га упита: ’Како?’

21 Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’

Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’

22 Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“

23 Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“

24 Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“

25 Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. 26 Реците: ’Говори цар баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“

27 А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“

Ахав гине код Рамота галадског

28 Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. 29 Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оду у битку.

30 А цар арамејски заповеди заповедницима својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ 31 Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика, а Господ му је помогао тако што их је одбио од њега. 32 Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.

33 Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ 34 Љута се битка водила целог тог дана, али се израиљски цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Умро је када је сунце зашло.

Footnotes

  1. 18,14 У јеврејском стоји Миха, што је други изговор истог имена.

Micaiah Prophesies Against Ahab(A)

18 Now Jehoshaphat had great wealth and honor,(B) and he allied(C) himself with Ahab(D) by marriage. Some years later he went down to see Ahab in Samaria. Ahab slaughtered many sheep and cattle for him and the people with him and urged him to attack Ramoth Gilead. Ahab king of Israel asked Jehoshaphat king of Judah, “Will you go with me against Ramoth Gilead?”

Jehoshaphat replied, “I am as you are, and my people as your people; we will join you in the war.” But Jehoshaphat also said to the king of Israel, “First seek the counsel of the Lord.”

So the king of Israel brought together the prophets—four hundred men—and asked them, “Shall we go to war against Ramoth Gilead, or shall I not?”

“Go,” they answered, “for God will give it into the king’s hand.”

But Jehoshaphat asked, “Is there no longer a prophet of the Lord here whom we can inquire of?”

The king of Israel answered Jehoshaphat, “There is still one prophet through whom we can inquire of the Lord, but I hate him because he never prophesies anything good about me, but always bad. He is Micaiah son of Imlah.”

“The king should not say such a thing,” Jehoshaphat replied.

So the king of Israel called one of his officials and said, “Bring Micaiah son of Imlah at once.”

Dressed in their royal robes, the king of Israel and Jehoshaphat king of Judah were sitting on their thrones at the threshing floor by the entrance of the gate of Samaria, with all the prophets prophesying before them. 10 Now Zedekiah son of Kenaanah had made iron horns, and he declared, “This is what the Lord says: ‘With these you will gore the Arameans until they are destroyed.’”

11 All the other prophets were prophesying the same thing. “Attack Ramoth Gilead(E) and be victorious,” they said, “for the Lord will give it into the king’s hand.”

12 The messenger who had gone to summon Micaiah said to him, “Look, the other prophets without exception are predicting success for the king. Let your word agree with theirs, and speak favorably.”

13 But Micaiah said, “As surely as the Lord lives, I can tell him only what my God says.”(F)

14 When he arrived, the king asked him, “Micaiah, shall we go to war against Ramoth Gilead, or shall I not?”

“Attack and be victorious,” he answered, “for they will be given into your hand.”

15 The king said to him, “How many times must I make you swear to tell me nothing but the truth in the name of the Lord?”

16 Then Micaiah answered, “I saw all Israel(G) scattered on the hills like sheep without a shepherd,(H) and the Lord said, ‘These people have no master. Let each one go home in peace.’”

17 The king of Israel said to Jehoshaphat, “Didn’t I tell you that he never prophesies anything good about me, but only bad?”

18 Micaiah continued, “Therefore hear the word of the Lord: I saw the Lord sitting on his throne(I) with all the multitudes of heaven standing on his right and on his left. 19 And the Lord said, ‘Who will entice Ahab king of Israel into attacking Ramoth Gilead and going to his death there?’

“One suggested this, and another that. 20 Finally, a spirit came forward, stood before the Lord and said, ‘I will entice him.’

“‘By what means?’ the Lord asked.

21 “‘I will go and be a deceiving spirit(J) in the mouths of all his prophets,’ he said.

“‘You will succeed in enticing him,’ said the Lord. ‘Go and do it.’

22 “So now the Lord has put a deceiving spirit in the mouths of these prophets of yours.(K) The Lord has decreed disaster for you.”

23 Then Zedekiah son of Kenaanah went up and slapped(L) Micaiah in the face. “Which way did the spirit from[a] the Lord go when he went from me to speak to you?” he asked.

24 Micaiah replied, “You will find out on the day you go to hide in an inner room.”

25 The king of Israel then ordered, “Take Micaiah and send him back to Amon the ruler of the city and to Joash the king’s son, 26 and say, ‘This is what the king says: Put this fellow in prison(M) and give him nothing but bread and water until I return safely.’”

27 Micaiah declared, “If you ever return safely, the Lord has not spoken through me.” Then he added, “Mark my words, all you people!”

Ahab Killed at Ramoth Gilead(N)

28 So the king of Israel and Jehoshaphat king of Judah went up to Ramoth Gilead. 29 The king of Israel said to Jehoshaphat, “I will enter the battle in disguise, but you wear your royal robes.” So the king of Israel disguised(O) himself and went into battle.

30 Now the king of Aram had ordered his chariot commanders, “Do not fight with anyone, small or great, except the king of Israel.” 31 When the chariot commanders saw Jehoshaphat, they thought, “This is the king of Israel.” So they turned to attack him, but Jehoshaphat cried out,(P) and the Lord helped him. God drew them away from him, 32 for when the chariot commanders saw that he was not the king of Israel, they stopped pursuing him.

33 But someone drew his bow at random and hit the king of Israel between the breastplate and the scale armor. The king told the chariot driver, “Wheel around and get me out of the fighting. I’ve been wounded.” 34 All day long the battle raged, and the king of Israel propped himself up in his chariot facing the Arameans until evening. Then at sunset he died.(Q)

Footnotes

  1. 2 Chronicles 18:23 Or Spirit of