Font Size
2 Књига о царевима 6
New Serbian Translation
2 Књига о царевима 6
New Serbian Translation
Чудо са секиром
6 Пророчки синови рекоше Јелисеју: „Погледај, место где живимо пред тобом је веома скучено за нас. 2 Хајде да одемо до Јордана, где ће свако од нас узети по један балван, да направимо себи место за живот.“
Он рече: „Пођите!“
3 Један од њих рече: „Хоћеш ли и ти поћи са својим слугама?“
Он одговори: „Поћи ћу.“ 4 Он пође с њима.
Кад су дошли на Јордан, посекли су дрва. 5 Међутим, док је један обарао балван, секира падне у воду. Он повика и рече: „Авај, господару, а још је била позајмљена!“
6 Човек Божији упита: „Где је пала?“ Кад су му показали место, одсекао је прут и бацио га тамо, и учинио да секира исплива. 7 Затим је рекао: „Извадите је.“ Човек пружи руку и узме је.
Осујећен напад Арамејаца
8 Арамејски цар је био у рату са Израиљем. Он се посаветовао са својим слугама и рекао: „Утаборићу се на том и том месту.“
9 Али човек Божији посла поруку цару израиљском: „Пази се да не прођеш тим местом, јер Арамејци силазе онамо.“ 10 Цар израиљски је послао људе на место за које му је рекао човек Божији. Он га је упозоравао, те се цар израиљски чувао; а то се није догодило само једном или двапут.
11 Арамејски цар се веома узнемирио због тога. Окупио је своје слуге и рекао им: „Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израиљског цара?“
12 Један од његових слугу му рече: „Није нико, господару мој царе. Него то пророк Јелисеј у Израиљу јавља израиљском цару и ствари које ти изговориш у својој спаваћој соби.“
13 Цар рече: „Пођите и видите где је, а ја ћу послати људе да га ухвате.“ Било му је јављено: „Ено га у Дотану!“ 14 Тада је послао коње, бојна кола и велику војску. Дошли су ноћу и опколили град.
15 Кад је слуга човека Божијег устао рано ујутро и изашао, гле, војска с коњима и бојним колима опколила град. Слуга рече: „Јао, господару, шта да радимо?!“
16 А он рече: „Не бој се, јер има их више с нама, него с њима.“
17 Тада се Јелисеј помолио: „Господе, отвори му очи да види.“ Господ је отворио очи слузи, те је видео да је гора око Јелисеја пуна коња и ватрених кочија.
18 Кад су Арамејци сишли к њему, Јелисеј се помолио Господу: „Удари овај народ слепилом!“ И удари их слепилом по речи Јелисејевој.
19 Тада им Јелисеј рече: „Ово није пут и ово није град. Пођите за мном и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.“ Али одвео их је у Самарију.
20 Чим су дошли у Самарију, Јелисеј рече: „Господе, отвори им очи да виде!“ Господ им је отворио очи, па су видели да су усред Самарије.
21 Кад их је цар израиљски угледао, он рече Јелисеју: „Оче мој, хоћу ли их побити?“
22 Он рече: „Нећеш их побити! Зар да побијеш заробљенике мачем и луком? Изнеси пред њих хлеб и воду, нека једу и пију, а онда нека иду своме господару.“ 23 Цар им је припремио велику гозбу. Кад су јели и пили, послао их је назад, те су отишли своме господару. Арамејске чете нису више упадале у израиљску земљу.
Глад у опкољеној Самарији
24 После неког времена, арамејски цар Вен-Адад, скупи сву своју војску, па крене и опколи Самарију. 25 У Самарији је због опсаде завладала велика глад. Једна магарећа глава се продавала за осамдесет сребрних шекела, а четвртина кава[a] голубијег измета за пет сребрних шекела.
26 Кад је израиљски цар пролазио покрај зидина, једна жена повика к њему: „Помагај, господару мој царе!“
27 Он рече: „Ако ти Господ не помаже, како ћу ти ја помоћи? Нечим са гумна, или из каце? 28 Каква те мука мучи?“ – упита цар.
Жена одговори: „Ова жена ми је рекла: ’Дај свога сина да га поједемо данас, а мога сина ћемо појести сутра.’ 29 Тако смо скувале мог сина и појеле га. Али кад сам јој следећег дана рекла: ’Дај твога сина да га поједемо’, она је сакрила свога сина.“
30 Кад је цар чуо речи ове жене, он раздра своју одећу. Кад је ходао по зидинама, народ је видео да испод, на свом телу, носи кострет. 31 Он рече: „Нека ми Бог учини тако, и још више, ако данас глава Сафатовог сина Јелисејева остане на њему!“
32 А Јелисеј је седео у својој кући заједно са старешинама. Цар је послао човека пред собом, али пре него што је гласник дошао к њему, он рече старешинама: „Видите ли да је онај крвник послао некога да ми одсече главу? Пазите! Кад гласник дође, ви затворите врата и одбијте га од врата. Не чује ли се то корак његовог господара за њим?“
33 Док је он још говорио, гле, гласник сиђе к њему и рече: „Ова невоља је од Господа! Чему још да се надам од Господа?“
Footnotes
- 6,25 Око 100 gr.
2 Цареви 6
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
2 Цареви 6
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јелисије чудесно извлачи секиру из воде
6 Дружина пророкâ рече Јелисију: »Слушај, место на ком се састајемо с тобом сувише је мало за нас. 2 Хајде да одемо до реке Јордан, где сваки од нас може да узме по брвно, па да тамо себи саградимо боравиште.«
А он рече: »Идите.«
3 Један од њих рече: »Хоћеш ли, молим те, и ти да пођеш с нама, твојим слугама?«
»Хоћу«, одговори Јелисије, 4 па и он пође с њима.
Када су дошли до Јордана, почеше да секу дрвеће.
5 Док је један од њих обарао дебло, секира му паде у воду, па он завапи: »Авај, господару, узајмљена је!«
6 Божији човек упита: »Где је пала?« па кад му онај показа место, Јелисије исече један штап, баци га и учини да секира исплива.
7 »Извади је«, рече, а онај човек посегну руком и дохвати је.
Пораз арамејске војске
8 А цар Арама био је у рату са Израелом. Пошто се договорио са својим заповедницима, рече: »Подићи ћу табор на том и том месту.«
9 Божији човек поручи израелском цару: »Пази кад пролазиш поред оног места, јер Арамејци иду онамо.«
10 И израелски цар провери место на које му је указао Божији човек. Јелисије је тако много пута упозоравао цара, па се овај чувао тих места.
11 То разбесне арамејског цара, па он позва своје заповеднике и упита их: »Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израелског цара?«
12 »Ниједан од нас, мој господару царе«, рече један заповедник, »него то Јелисије, пророк који је у Израелу, говори цару оно што ти изговориш у својој спаваћој соби.«
13 »Идите и сазнајте где је«, рече цар, »да могу да пошаљем људе да га ухвате.«
Када му рекоше: »У Дотану је«, 14 он онамо посла коње и борна кола и велику војску, који одоше ноћу и опколише град.
15 Када је слуга Божијег човека устао и изашао напоље рано следећег јутра, а оно – војска с коњима и борним колима опколила град!
»Авај, господару, шта да радимо?« упита слуга.
16 »Не плаши се«, одговори пророк. »Више је оних који су с нама него оних који су с њима.«
17 И Јелисије се помоли: »ГОСПОДЕ, отвори му очи, да види.«
Тада ГОСПОД отвори очи слузи, и овај погледа и виде брда пуна коња и огњених кола свуда око Јелисија.
18 Док се непријатељ спуштао према Јелисију, он се помоли ГОСПОДУ: »Удари ове људе слепилом.«
И ГОСПОД их удари слепилом као што је Јелисије тражио.
19 Јелисије им рече: »Ово није пут и ово није град. Пођите за мном, и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.«
И одведе их у Самарију.
20 Када су ушли у град, Јелисије рече: »ГОСПОДЕ, отвори очи овим људима, да виде.«
И ГОСПОД им отвори очи и они видеше да су у Самарији.
21 Када их је израелски цар видео, упита Јелисија: »Да ли да их побијем, оче мој? Да ли да их побијем?«
22 »Немој да их побијеш«, одговори он. »Зар би побио оне које ниси заробио својим луком и мачем? Стави пред њих хране и воде, да једу и пију, па нека се врате свом господару.«
23 И цар им приреди велику гозбу. Пошто су јели и пили, он их отпусти, и они се вратише свом господару. Тако арамејски пљачкаши више нису харали израелским подручјем.
Опсада Самарије
24 После неког времена Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску, па оде и опседе Самарију. 25 У граду настаде велика глад. Опсада потраја толико дуго да се магарећа глава продавала за осамдесет шекела[a] сребра, а четврт кава[b] голубијег измета за пет шекела[c].
26 Док је израелски цар пролазио дуж зидина, једна жена му довикну: »Помози ми, мој господару царе!«
27 А цар одговори: »Ако ти ГОСПОД не помогне, где ја да ти нађем помоћ? Са гумна или из муљаче?«
28 Онда је упита: »Шта ти је?«
»Ова жена ми је рекла«, одврати она, »‚Дај свог сина, да га данас поједемо, а сутра ћемо појести мог.‘ 29 Тако смо скувале мог сина и појеле га. Сутрадан јој рекох: ‚Дај свог сина, да га поједемо‘, али она га је сакрила.«
30 Чувши женине речи, цар раздре своју одећу. Док је ишао дуж зидина, народ га виде, а оно – испод одеће му кострет.
31 Он рече: »Бог ме казнио ако глава Јелисија сина Шафатовог данас остане на његовим раменима!«
32 А Јелисије је седео у својој кући и с њим старешине. Цар пред собом посла гласника, али пре него што је овај стигао, Јелисије рече старешинама: »Зар не видите да онај убица шаље некога да ми одруби главу? Слушајте: кад стигне гласник, затворите врата и држите их затворена. Зар се иза њега не чује звук корака његовог господара?«
33 Док им је још говорио, дође му гласник и рече: »Ова невоља је од ГОСПОДА. Зашто да још чекам ГОСПОДА?«
2 Kings 6
New International Version
2 Kings 6
New International Version
An Axhead Floats
6 The company(A) of the prophets said to Elisha, “Look, the place where we meet with you is too small for us. 2 Let us go to the Jordan, where each of us can get a pole; and let us build a place there for us to meet.”
And he said, “Go.”
3 Then one of them said, “Won’t you please come with your servants?”
“I will,” Elisha replied. 4 And he went with them.
They went to the Jordan and began to cut down trees. 5 As one of them was cutting down a tree, the iron axhead fell into the water. “Oh no, my lord!” he cried out. “It was borrowed!”
6 The man of God asked, “Where did it fall?” When he showed him the place, Elisha cut a stick and threw(B) it there, and made the iron float. 7 “Lift it out,” he said. Then the man reached out his hand and took it.
Elisha Traps Blinded Arameans
8 Now the king of Aram was at war with Israel. After conferring with his officers, he said, “I will set up my camp in such and such a place.”
9 The man of God sent word to the king(C) of Israel: “Beware of passing that place, because the Arameans are going down there.” 10 So the king of Israel checked on the place indicated by the man of God. Time and again Elisha warned(D) the king, so that he was on his guard in such places.
11 This enraged the king of Aram. He summoned his officers and demanded of them, “Tell me! Which of us is on the side of the king of Israel?”
12 “None of us, my lord the king(E),” said one of his officers, “but Elisha, the prophet who is in Israel, tells the king of Israel the very words you speak in your bedroom.”
13 “Go, find out where he is,” the king ordered, “so I can send men and capture him.” The report came back: “He is in Dothan.”(F) 14 Then he sent(G) horses and chariots and a strong force there. They went by night and surrounded the city.
15 When the servant of the man of God got up and went out early the next morning, an army with horses and chariots had surrounded the city. “Oh no, my lord! What shall we do?” the servant asked.
16 “Don’t be afraid,”(H) the prophet answered. “Those who are with us are more(I) than those who are with them.”
17 And Elisha prayed, “Open his eyes, Lord, so that he may see.” Then the Lord opened the servant’s eyes, and he looked and saw the hills full of horses and chariots(J) of fire all around Elisha.
18 As the enemy came down toward him, Elisha prayed to the Lord, “Strike this army with blindness.”(K) So he struck them with blindness, as Elisha had asked.
19 Elisha told them, “This is not the road and this is not the city. Follow me, and I will lead you to the man you are looking for.” And he led them to Samaria.
20 After they entered the city, Elisha said, “Lord, open the eyes of these men so they can see.” Then the Lord opened their eyes and they looked, and there they were, inside Samaria.
21 When the king of Israel saw them, he asked Elisha, “Shall I kill them, my father?(L) Shall I kill them?”
22 “Do not kill them,” he answered. “Would you kill those you have captured(M) with your own sword or bow? Set food and water before them so that they may eat and drink and then go back to their master.” 23 So he prepared a great feast for them, and after they had finished eating and drinking, he sent them away, and they returned to their master. So the bands(N) from Aram stopped raiding Israel’s territory.
Famine in Besieged Samaria
24 Some time later, Ben-Hadad(O) king of Aram mobilized his entire army and marched up and laid siege(P) to Samaria. 25 There was a great famine(Q) in the city; the siege lasted so long that a donkey’s head sold for eighty shekels[a] of silver, and a quarter of a cab[b] of seed pods[c](R) for five shekels.[d]
26 As the king of Israel was passing by on the wall, a woman cried to him, “Help me, my lord the king!”
27 The king replied, “If the Lord does not help you, where can I get help for you? From the threshing floor? From the winepress?” 28 Then he asked her, “What’s the matter?”
She answered, “This woman said to me, ‘Give up your son so we may eat him today, and tomorrow we’ll eat my son.’ 29 So we cooked my son and ate(S) him. The next day I said to her, ‘Give up your son so we may eat him,’ but she had hidden him.”
30 When the king heard the woman’s words, he tore(T) his robes. As he went along the wall, the people looked, and they saw that, under his robes, he had sackcloth(U) on his body. 31 He said, “May God deal with me, be it ever so severely, if the head of Elisha son of Shaphat remains on his shoulders today!”
32 Now Elisha was sitting in his house, and the elders(V) were sitting with him. The king sent a messenger ahead, but before he arrived, Elisha said to the elders, “Don’t you see how this murderer(W) is sending someone to cut off my head?(X) Look, when the messenger comes, shut the door and hold it shut against him. Is not the sound of his master’s footsteps behind him?” 33 While he was still talking to them, the messenger came down to him.
The king said, “This disaster is from the Lord. Why should I wait(Y) for the Lord any longer?”
Footnotes
- 2 Kings 6:25 That is, about 2 pounds or about 920 grams
- 2 Kings 6:25 That is, probably about 1/4 pound or about 100 grams
- 2 Kings 6:25 Or of doves’ dung
- 2 Kings 6:25 That is, about 2 ounces or about 58 grams
New Serbian Translation (NSP)
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Copyright © 2003 by Bible League International
New International Version (NIV) 
Holy Bible, New International Version®, NIV® Copyright ©1973, 1978, 1984, 2011 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
NIV Reverse Interlinear Bible: English to Hebrew and English to Greek. Copyright © 2019 by Zondervan.