Add parallel Print Page Options

Небеско боравиште

Знамо, наиме, да када се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, имамо здање од Бога, вечну кућу на небесима, која није сазидана људском руком. Зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у своје небеско боравиште. Јер, ако смо обучени, нећемо се затећи голи. Ми, наиме, који смо у овом шатору, уздишемо под теретом, јер не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно. А баш за то нас је и припремио Бог, који нам је дао Духа као залог.

Увек смо, дакле, пуни поуздања и знамо да смо, док боравимо у телу, далеко од Господа, јер још живимо у вери, а не у гледању. Пуни смо поуздања и најрадије бисмо се иселили из тела и настанили се код Господа. Стога се и трудимо да му угодимо, било да смо већ настањени, било да смо далеко. 10 Јер, сви треба да се појавимо пред Христовим судом, да свако добије према ономе што је учинио док је живео у телу, било добро, било зло.

Служба помирења

11 Пошто, дакле, знамо за страх пред Господом, трудимо се да уверимо људе. Разоткривени смо пред Богом, а надам се и пред вашом савешћу. 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, већ вам дајемо прилику да се нама хвалите, да имате шта да одговорите онима који се хвале спољашњошћу, а не оним што је у срцу. 13 Јер, ако смо били ван себе, то је ради Бога, а ако смо били при себи, то је ради вас.

14 Обузима нас Христова љубав када размишљамо о овоме: један је умро за све, дакле, сви су умрли. 15 А умро је за све да живи више не живе за себе, него за Онога који је за њих умро и васкрсао.

16 Зато ми од сада никог не познајемо по телу. Ако смо Христа и познавали по телу, сада га више тако не познајемо. 17 Ако је, дакле, неко у Христу, ново је створење; старо је прошло, ево, ново је настало. 18 А све је од Бога, који нас је кроз Христа помирио са собом и поверио нам службу помирења. 19 Јер, Бог је у Христу помирио свет са собом, не рачунајући људима њихове преступе и нама поверивши Реч помирења. 20 Ми смо, дакле, Христови изасланици – Бог вас опомиње преко нас. У Христово име вас молимо: помирите се са Богом. 21 Њега, који није учинио грех, Бог је ради нас учинио грехом[a], да у њему будемо Божија праведност.

Footnotes

  1. 5,21 грехом Или: жртвом за грех.

Нова тела

Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком. Јер, у овом шатору уздишемо и чезнемо да преко њега обучемо на себе наше небеско обитавалиште. Заиста, када га обучемо на себе, нећемо бити неодевени[a]. Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно. А Бог нас је за то приправио давши нам свога Духа у залог.

Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли из тела и настанили се код Господа. Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини. 10 Јер сви ми морамо да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими плату за оно што је за живота чинио у телу, било добро или зло.

Служба откупљења

11 И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. 13 Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас. 14 Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. 15 Христос је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и ускрснуо за њих.

16 Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. 17 Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало. 18 Све ово долази од Бога који нас је помирио са собом посредством Христа и поверио нам службу помирења. 19 Јер Бог је у Христу помирио свет са собом; он није урачунао људима њихове преступе, а нама је поверио да проповедамо реч помирења.

20 Ми смо Христови посланици, тако што Бог опомиње преко нас. Зато вас преклињемо: помирите се с Богом! 21 Њега који није искусио грех, Бог је учинио жртвом за наше грехе, да у њему постанемо праведни пред Богом.

Footnotes

  1. 5,3 Апостол Павле упоређује душу која је отишла к Богу с неодевеношћу.