1 Самуило 30

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Давид и Амалечани

30 Трећега дана Давид и његови људи стигоше у Циклаг. А Амалечани су били у пљачкашком походу на Негев и Циклаг. Напали су Циклаг, спалили га ² и заробили све жене и све у њему, младо и старо. Али никога нису убили, него су их само повели са собом и отишли својим путем.

³ Када су Давид и његови људи стигли у Циклаг, нађоше га спаљеног и видеше да су им жене, синови и кћери одведени у робље. ⁴ На то Давид и његови људи гласно заплакаше, па су плакали до изнемоглости. ⁵ Заробљене су биле и две Давидове жене – Ахиноам из Јизреела и Авигајил, удовица Навала из Кармела. ⁶ Давид је био на великој муци, јер су људи говорили да га треба каменовати, пошто су сви били огорчени због својих синова и кћери.

Али Давид нађе снагу у ГОСПОДУ, своме Богу, ⁷ па рече свештенику Авиатару сину Ахимелеховом: »Донеси ми наплећак.«

Авиатар му га донесе, ⁸ па Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да кренем у потеру за оним пљачкашима? Хоћу ли их стићи?«

»Крени«, одговори ГОСПОД. »Сигурно ћеш их стићи и избавити заробљене.«

⁹ Тако Давид и шест стотина његових људи кренуше и стигоше до кланца Бесора, где неки заосташе, ¹⁰ пошто је њих две стотине било толико изнемогло да нису могли да пређу кланац. Али Давид и четири стотине људи наставише потеру.

¹¹ У неком пољу наиђоше на једног Египћанина, па га доведоше Давиду. Дадоше му да пије воде и да једе – ¹² парче колута стишњених смокава и два грозда сувог грожђа. Он то поједе и поврати снагу, јер пре тога није ни јео ни пио три дана и три ноћи.

¹³ Давид га упита: »Чији си и одакле си?«

»Ја сам Египћанин, роб једног Амалечанина«, одговори овај. »Кад сам се пре три дана разболео, господар ме оставио. ¹⁴ Били смо у пљачкашком походу у керећанском Негеву, на подручју које припада Јуди и у Калевовом Негеву, а Циклаг смо спалили.«

¹⁵ Давид га упита: »Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?«

Овај му одговори: »Закуни ми се Богом да ме нећеш убити ни предати ме у руке мом господару, па ћу те одвести до њих.«

¹⁶ И он одведе Давида до њих. Пљачкаши су били раштркани свуда по оном месту. Јели су, пили и веселили се због великог плена који су однели из земље Филистејаца и из Јуде. ¹⁷ Давид их је нападао од сумрака до наредне вечери, и ниједан од њих се не извуче, осим четири стотине младића који одјахаше на камилама и побегоше. ¹⁸ Тако Давид поврати све што су Амалечани однели, укључујући и своје две жене. ¹⁹ Ништа није нестало – ни старо ни младо, ниједан дечак ни девојчица, ни добра, ни ишта друго што су пљачкаши били отели: Давид је све повратио. ²⁰ Он узе сву ситну и крупну стоку, коју потераше испред остале стоке, говорећи: »Ово је Давидов плен.«

²¹ Тада Давид оде до оних две стотине људи који су били сувише изнемогли да иду за њим и који су били остали код кланца Бесора. Они изађоше у сусрет Давиду и људима који су ишли с њим, а он их поздрави док им се приближавао са својим људима.

²² Али сви зли и погани људи међу онима који су ишли с Давидом рекоше: »Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од добара која смо повратили. Али сваки од њих може да узме своју жену и децу и да иде.«

²³ На то Давид рече: »Не, браћо, не смете да учините тако с оним што нам је дао ГОСПОД. Он нас је заштитио и предао нам у руке пљачкаше који су кренули на нас. ²⁴ Ко ће се сложити с тим што говорите? Онај који остаје код залиха треба да добије исто као и онај који иде у бој. Сви ће добити једнак део.«

²⁵ Давид учини да од тога дана надаље ово буде уредба и закон у Израелу, и тако је и дан-данас.

²⁶ Стигавши у Циклаг, Давид посла део плена својим пријатељима, старешинама Јуде, с поруком: »Ово је поклон за вас од плена отетог од ГОСПОДЊИХ непријатеља.«

²⁷ А послао га је старешинама у Бетелу, Рамот-Негеву, Јатиру, ²⁸ Ароеру, Сифмоту, Ештемои, ²⁹ Рахалу, у градовима Јерахмееловаца и у градовима Кенејаца, ³⁰ у Хорми, Бор-Ашану, Атаху ³¹ и Хеврону, као и у свим другим местима у која су он и његови људи одлазили.