1 Самуило 23  Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Давид спасава град Кеилу

23 Када су Давиду рекли: »Ено Филистејци су напали Кеилу и пљачкају гумна«, ² он упита ГОСПОДА: »Да ли да идем и нападнем ове Филистејце?«

А ГОСПОД му одговори: »Иди, нападни Филистејце и спаси Кеилу.«

³ Али Давидови људи му рекоше: »Ми смо у страху и овде у Јуди, а колико ли ћемо се тек плашити ако одемо у Кеилу против филистејских војски.«

⁴ Давид онда поново упита ГОСПОДА, а ГОСПОД му одговори: »Иди доле у Кеилу, јер ћу ти предати Филистејце у руке.«

⁵ Тако Давид са својим људима оде у Кеилу, нападе Филистејце и одузе им стоку. Он нанесе тежак пораз Филистејцима и спасе житеље Кеиле.

Давид поново успева да умакне Саулу

⁶ Када је побегао к Давиду у Кеилу, Авиатар син Ахимелехов донео је са собом наплећак.

⁷ Саулу јавише да је Давид ушао у Кеилу, па он рече: »Бог ми га је предао у руке. Давид је заробио самога себе када је ушао у град са капијама и преворницама.«

⁸ Тада Саул позва сву своју војску да оде доле у Кеилу и опседне Давида и његове људе.

⁹ Када је Давид дознао да Саул кује заверу против њега, рече свештенику Авиатару: »Донеси наплећак.«

¹⁰ »ГОСПОДЕ, Боже Израелов«, рече Давид, »ја, твој слуга, поуздано сам чуо да Саул хоће да дође у Кеилу и уништи град због мене. ¹¹ Хоће ли ме грађани Кеиле предати њему у руке? Хоће ли Саул доћи као што сам ја, твој слуга, чуо? О, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, одговори своме слузи.«

А ГОСПОД одговори: »Хоће.«

¹² Тада Давид упита: »Хоће ли грађани Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?«

А ГОСПОД одговори: »Хоће.«

¹³ На то Давид и његови људи, њих око шест стотина, одоше из Кеиле, па су стално ишли од места до места. Када је чуо да је Давид побегао из Кеиле, Саул не оде онамо.

¹⁴ Давид је боравио у пустињским скровиштима и у горју у пустињи Зиф. Саул га је тражио из дана у дан, али Бог му га не предаде у руке.

¹⁵ Док је Давид био у Хорешу, у пустињи Зиф, сазна да је Саул кренуо да му одузме живот. ¹⁶ Јонатан син Саулов оде к Давиду у Хореш, па му је помогао да нађе снагу у Богу.

¹⁷ »Не бој се«, рече му. »Мој отац Саул неће ставити руку на тебе. Ти ћеш бити цар Израела, а ја ћу бити први до тебе. То зна чак и мој отац Саул.«

¹⁸ Њих двојица склопише савез пред ГОСПОДОМ. Давид остаде у Хорешу, а Јонатан оде кући.

¹⁹ Неки Зифљани дођоше горе у Гиву к Саулу и рекоше: »Давид се крије код нас, у скровиштима у Хорешу, на брду Хахила, јужно од Јешимона. ²⁰ Стога, царе, дођи доле кад год хоћеш, а на нама је да ти га предамо у руке.«

²¹ »Благословио вас ГОСПОД«, одврати Саул, »због ваше бриге за мене. ²² Идите и још једном све проверите. Сазнајте куда Давид обично иде и ко га је тамо видео. Јер, кажу ми да је веома лукав. ²³ Сазнајте све о местима на којима се крије, па ми се вратите када будете све поуздано знали. Тада ћу ја поћи с вама. Ако је у том крају, ући ћу му у траг међу свим Јудиним братствима.«

²⁴ Тако они кренуше и пред Саулом одоше у Зиф. Давид и његови људи били су у пустињи Маон, у Арави, јужно од Јешимона. ²⁵ Саул и његови људи кренуше у потрагу. Када су то јавили Давиду, он сиђе у стеновити део и остаде у пустињи Маон. Чувши за то, Саул пође у пустињу Маон у потрази за Давидом. ²⁶ Саул је ишао једном страном планине, а Давид и његови људи другом. Давид је журио да побегне од Саула, али Саул и његови људи опколише Давида и његове људе с намером да их ухвате.

²⁷ Али један гласник дође Саулу и рече: »Брзо дођи! Филистејци су напали земљу!«

²⁸ Саул на то престаде да гони Давида и крену на Филистејце. Зато оно место зову Села Хамахлекот^[a]. ²⁹ Оданде Давид оде горе у Ен Геди, па је живео у тамошњим скровиштима.