1 Мојсијева 34
New Serbian Translation
Осрамоћена Дина
34 Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. 2 Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. 3 Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. 4 Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“
5 Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.
6 У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. 7 Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.
8 Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. 9 Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке 10 Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“
11 Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. 12 Одредите мираз[a] за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“
13 Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: 14 „Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. 15 Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. 16 Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. 17 А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру[b] и отићи.“
18 Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. 19 Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. 20 Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: 21 „Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. 22 Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. 23 Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“
24 Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.
25 Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. 26 Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. 27 Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. 28 Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, 29 као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.
30 Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“
31 Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“
1 Мојсијева 34
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Дина силована
34 Дина, кћи коју је Лија родила Јакову, изађе да посети жене онога краја. 2 Када ју је видео Сихем, син Хамора Хивијца, владара оне земље, ухвати је и силова. 3 Дина кћи Јаковљева прирасте му за срце, и он девојку заволе, па се трудио да задобије њену љубав.
4 Сихем рече свом оцу Хамору: »Узми ми ову девојку за жену.«
5 Када је Јаков чуо да је његова кћи Дина обешчашћена, његови синови су били код стоке у пољу, па Јаков не хтеде ништа да предузима док се они не врате.
6 Тада Сихемов отац Хамор дође да разговара с Јаковом. 7 Чим су чули шта се догодило, Јаковљеви синови се вратише с поља силно ожалошћени и бесни, јер је Сихем, када је спавао с Јаковљевом кћери, учинио оно што је у Израелу срамотно и не сме се чинити.
8 Хамор им рече: »Мој син Сихем се свом својом душом заљубио у вашу кћер. Молим вас да му је дате за жену. 9 Склапајте бракове с нама – дајте нам своје кћери за жене, а ви узимајте наше. 10 Живите међу нама – земља вам је на располагању: живите, тргујте и стичите имовину у њој.«
11 А Сихем рече Динином оцу и браћи: »Учините ми ту милост, и даћу вам што год хоћете. 12 Одредите колику год хоћете цену за невесту и колики год хоћете дар, и ја ћу вам дати колико год тражите – само ми девојку дајте за жену.«
13 Јаковљеви синови одговорише Сихему и његовом оцу Хамору притворно, јер је Сихем обешчастио њихову сестру Дину, 14 и овако им рекоше: »Не можемо то да учинимо – да дамо своју сестру необрезаном човеку – јер би то за нас била срамота. 15 Даћемо вам свој пристанак само ако постанете као ми тако што ћете обрезати свако своје мушко. 16 Тек тада ћемо вам давати своје кћери и узимати ваше кћери за себе, живети међу вама и с вама постати један народ. 17 Али, ако нас не послушате и не обрежете се, онда ћемо ми узети своју сестру и отићи.«
18 Њихов предлог се свиде Хамору и његовом сину Сихему. 19 Младић, који је био најугледнији од свих у дому свога оца, није нимало оклевао да уради оно што су тражили, јер је жудео за Јаковљевом кћери. 20 Стога Хамор и Сихем одоше на капију свога града да разговарају са својим суграђанима.
21 »Ти људи су пријатељски расположени према нама«, рекоше. »Пустимо их да живе у нашој земљи и да у њој тргују – има за њих довољно простора у овој земљи. Ми можемо да се женимо њиховим кћерима, а они могу да се жене нашим кћерима. 22 Али ови људи ће пристати да живе с нама као један народ само ако се свако мушко међу нама обреже као што се они обрезују. 23 Зар неће њихова стока, њихова имовина и све њихове остале животиње тако постати наше? Зато им дајмо свој пристанак, и они ће живети међу нама.«
24 И сви се њихови суграђани сложише са Хамором и његовим сином Сихемом, па се свако мушко у граду обреза.
25 Трећега дана, док су сви они још имали болове, два Јаковљева сина, Симеон и Левије, Динина браћа, узеше своје мачеве, несметано уђоше у град и убише свако мушко. 26 Мачем погубише Хамора и његовог сина Сихема, узеше Дину из Сихемове куће и одоше. 27 Остали Јаковљеви синови дођоше на место покоља и опљачкаше град зато што им је сестра била обешчашћена. 28 Узеше њихову ситну и крупну стоку, магарце и све њихово што је било у граду и на пољу. 29 Однеше све њихово богатство, одведоше све њихове жене и нејач и опљачкаше све што је било у кућама.
30 Тада Јаков рече Симеону и Левију: »Увалили сте ме у невољу, јер су ме становници ове земље, Ханаанци и Перижани, замрзели. Мало нас је, па ако се они удруже против мене и нападну ме, бићемо истребљени и ја и моји укућани.«
31 Али они рекоше: »Не може он с нашом сестром да поступа као са блудницом.«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International