Add parallel Print Page Options

Божије обећање Давиду

(2. Сам 7,1-17)

17 Када се Давид настанио у својој палати, он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у кући од кедровине, а Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза је под шатором.«

А Натан му одговори: »Учини што год да си наумио, јер Бог је с тобом.«

Те ноћи Божија реч дође Натану: »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Ниси ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити. Нисам боравио у кући откад сам Израел извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од једног места за шатор до другог, од једног боравишта до другог. Али, куд год да сам се селио заједно са свим Израелцима, да ли сам икада рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘

»Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као имена највећих људи на земљи. А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци као што су чинили у почетку 10 и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А покорићу и све твоје непријатеље. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. 11 Када дође време да умреш и сахране те крај твојих праотаца, учинићу да те наследи твој потомак – један од твојих синова – и учврстићу његово царство. 12 Он ће саградити дом за мене, а ја ћу довека учврстити његов престо. 13 Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Никада му нећу ускратити своју љубав, као што сам је ускратио твом претходнику. 14 Поставићу га над мојим домом и мојим царством довека. Његов престо биће довека учвршћен.‘«

15 И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.

Давидова молитва

(2. Сам 7,18-29)

16 Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, ГОСПОДЕ, Боже, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? 17 И као да ти то није било довољно, Боже, него си још говорио и о будућности моје породице. Погледао си на мене као да сам најузвишенији међу људима, ГОСПОДЕ, Боже. 18 Шта бих још могао да ти кажем кад си мене, свог слугу, огрнуо таквом славом? Јер, ти ме знаш, 19 ГОСПОДЕ. Ради мене, свог слуге, и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио сва ова велика дела. 20 Нема никога као што си ти, ГОСПОДЕ, и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. 21 И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела и истерао народе пред својим народом, који си избавио из Египта. 22 Учинио си да Израел буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.

23 »А сада, ГОСПОДЕ, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. 24 Нека буде тако, да твоје Име буде велико довека и да људи говоре: ‚ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, заиста је Бог Израелов!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом.

25 »Ти си, Боже мој, открио мени, свом слузи, да ћеш ми подићи владарску кућу. Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. 26 ГОСПОДЕ, ти си Бог! Ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. 27 Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си је, ГОСПОДЕ, благословио, и биће благословена довека.«

Бог склапа савез с Давидом

17 Кад се Давид настанио у свом двору, рекао је пророку Натану: „Ево, ја живим у двору од кедра, а Ковчег савеза Господњег је под шаторским завесама.“

Натан рече: „Чини што ти је на срцу, јер је Бог с тобом.“

Али исте ноћи реч Божија дође Натану, говорећи:

„Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: нећеш ми ти саградити дом да пребивам у њему, јер ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиља из Египта па до овога дана, него сам ишао од Шатора до Шатора и од Пребивалишта до Пребивалишта. Где год сам ишао са свим Израиљем, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’

А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. Био сам с тобом где год си ишао, и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити као име великаша на земљи. Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, 10 кад сам поставио судије над својим народом Израиљем; и понизићу све твоје непријатеље.

А ја ти објављујем: Господ ће ти сазидати дом.[a] 11 Кад се заврше твоји дани и ти одеш к својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, једног од твојих синова, и утврдићу његово царство. 12 Он ће ми саградити дом, а ја ћу утврдити његов престо довека. 13 Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Нећу уклонити своју милост од њега, као што сам је уклонио од твога претходника, 14 него ћу га довека утврдити у моме дому и у моме царству, па ће његов престо бити утврђен довека.’“

15 Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.

Давидова молитва

16 Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:

„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? 17 И не само да је то било мало у твојим очима, него си још говорио за дом свога слуге за далека времена. Ти на мене гледаш као на угледног човека, Господе Боже.

18 Шта још да ти Давид каже за част коју си указао своме слузи? Ти познајеш свога слугу. 19 О, Господе, ради свога слуге и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар и обзнанио сва ова велика дела.

20 Господе, нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе, по свему што смо чули својим ушима. 21 И ко је народ као твој народ Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи за себе, и да себи стекне име великим и страшним делима, терајући народе пред својим народом кога си откупио из Египта и народа? 22 Ти си учинио свој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.

23 А сад, Господе, нека се довека обистини обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. 24 Нека се обистини да би се величало твоје име довека речима: ’Господ над војскама, Бог Израиљев, он је Бог Израиљев; а нека дом Давида, твога слуге, буде утврђен пред тобом.’

25 Јер ти си, Боже мој, преко виђења открио своме слузи да ћеш му изградити дом, и зато се твој слуга усудио да се помоли пред тобом. 26 А сад, Господе, ти који си Бог; ти си дао своме слузи добро обећање. 27 Сада си хтео да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом. Јер што ти благословиш, Господе, биће благословено довека.“

Footnotes

  1. 17,10 Бог овде обећава Давиду да ће успоставити царску лозу преко њега.

God’s Promise to David(A)

17 After David was settled in his palace, he said to Nathan the prophet, “Here I am, living in a house of cedar, while the ark of the covenant of the Lord is under a tent.(B)

Nathan replied to David, “Whatever you have in mind,(C) do it, for God is with you.”

But that night the word of God came to Nathan, saying:

“Go and tell my servant David, ‘This is what the Lord says: You(D) are not the one to build me a house to dwell in. I have not dwelt in a house from the day I brought Israel up out of Egypt to this day. I have moved from one tent site to another, from one dwelling place to another. Wherever I have moved with all the Israelites, did I ever say to any of their leaders[a] whom I commanded to shepherd my people, “Why have you not built me a house of cedar?(E)”’

“Now then, tell my servant David, ‘This is what the Lord Almighty says: I took you from the pasture, from tending the flock, and appointed you ruler(F) over my people Israel. I have been with you wherever you have gone, and I have cut off all your enemies from before you. Now I will make your name like the names of the greatest men on earth. And I will provide a place for my people Israel and will plant them so that they can have a home of their own and no longer be disturbed. Wicked people will not oppress them anymore, as they did at the beginning 10 and have done ever since the time I appointed leaders(G) over my people Israel. I will also subdue all your enemies.

“‘I declare to you that the Lord will build a house for you: 11 When your days are over and you go to be with your ancestors, I will raise up your offspring to succeed you, one of your own sons, and I will establish his kingdom. 12 He is the one who will build(H) a house for me, and I will establish his throne forever.(I) 13 I will be his father,(J) and he will be my son.(K) I will never take my love away from him, as I took it away from your predecessor. 14 I will set him over my house and my kingdom forever; his throne(L) will be established forever.(M)’”

15 Nathan reported to David all the words of this entire revelation.

David’s Prayer(N)

16 Then King David went in and sat before the Lord, and he said:

“Who am I, Lord God, and what is my family, that you have brought me this far? 17 And as if this were not enough in your sight, my God, you have spoken about the future of the house of your servant. You, Lord God, have looked on me as though I were the most exalted of men.

18 “What more can David say to you for honoring your servant? For you know your servant, 19 Lord. For the sake(O) of your servant and according to your will, you have done this great thing and made known all these great promises.(P)

20 “There is no one like you, Lord, and there is no God but you,(Q) as we have heard with our own ears. 21 And who is like your people Israel—the one nation on earth whose God went out to redeem(R) a people for himself, and to make a name for yourself, and to perform great and awesome wonders by driving out nations from before your people, whom you redeemed from Egypt? 22 You made your people Israel your very own forever,(S) and you, Lord, have become their God.

23 “And now, Lord, let the promise(T) you have made concerning your servant and his house be established forever. Do as you promised, 24 so that it will be established and that your name will be great forever. Then people will say, ‘The Lord Almighty, the God over Israel, is Israel’s God!’ And the house of your servant David will be established before you.

25 “You, my God, have revealed to your servant that you will build a house for him. So your servant has found courage to pray to you. 26 You, Lord, are God! You have promised these good things to your servant. 27 Now you have been pleased to bless the house of your servant, that it may continue forever in your sight;(U) for you, Lord, have blessed it, and it will be blessed forever.”

Footnotes

  1. 1 Chronicles 17:6 Traditionally judges; also in verse 10