Add parallel Print Page Options

Посета царице од Саве

10 Глас о Соломоновој слави ради имена Господњег, дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. Соломон јој је одговорио на сва питања; цару ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. Кад је царица од Саве видела сву Соломонову мудрост и двор који је саградио, храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.

Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено; твоја мудрост и богатство превазилазе глас који сам чула. Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио на престо Израиљев! Због своје вечне љубави према Израиљу, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“

10 Затим је дала цару стотину двадесет таланата[a] злата, веома много балзама и драгог камења. И никада више није дошло толико таквог балзама колико је царица од Саве дала цару Соломону.

11 Уз то су Хирамове лађе, које су доносиле злато из Офира, донеле из Офира веома велику количину алмуговог дрвета[b] и драгог камења. 12 Цар је од алмуговог дрвета направио потпорне стубове за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче. Таквог алмуговог дрвета није више дошло, нити се видело до дана данашњег.

13 Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила, осим онога што јој је даровао од свог царског обиља. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.

14 Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата[c], 15 поред онога што је долазило од путујућих трговаца и препродаваца, и од свих арапских царева и управитеља земље.

16 Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела[d] злата по једном штиту, 17 и три стотине малих штитова од кованог злата – три мине[e] злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.

18 Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. 19 Престо је имао шест степеника. Врх престола је био заобљен са задње стране, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. 20 Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. 21 Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из куће Ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. 22 Наиме, цар је имао тарсиске лађе, заједно са Хирамовим лађама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.

23 Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. 24 Сав је свет тражио пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. 25 Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.

26 Соломон је накупио бојна кола и коње. Имао је хиљаду четири стотине бојних кола и дванаест хиљада коња, које је разместио по градовима за бојна кола, и код цара у Јерусалиму. 27 Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. 28 Соломон је увозио коње из Египта[f] и Куе. Цареви трговци су их куповали у Куи по одређеној цени. 29 Бојна кола која су долазила из Египта коштала су шест стотина сребрних шекела, а коњ стотину педесет. Тако су преко царевих трговаца снабдевали све хетитске и арамејске цареве.

Footnotes

  1. 10,10 Око 34 kg.
  2. 10,11 Не зна се тачно о каквом дрвету се ради. Неки стручњаци мисле да је реч о сандаловом дрвету.
  3. 10,14 Преко 20 t.
  4. 10,16 Око 7 kg.
  5. 10,17 Мало више од 1,5 kg.
  6. 10,28 Неки преводе са Мусри, уместо јеврејски Мицраим, то јест Мисир, како је Даничић превео, односно Египат. Мусри и Куа су били градови у Малој Азији, и били су средишта за одгој коња у Соломоново време.

Соломон и краљица од Сабе

(2. Лет 9,1-12)

10 Када је глас о Соломоновој слави и њеној повезаности са ГОСПОДЊИМ именом дошао до краљице од Сабе, она дође да га искуша тешким питањима. Стигла је у Јерусалим са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму. Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни. Када је краљица од Сабе видела сву Соломонову мудрост и палату коју је саградио, јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу у њиховим одорама, његове пехарнике и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.

Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости. Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина. Твоја мудрост и богатство далеко превазилазе оно што сам чула. Благо твојим људима! Благо овим твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на Израелов престо. Због своје вечне љубави према Израелу, ГОСПОД те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«

10 Она даде цару сто двадесет таланата[a] злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада више није неко неком донео толико зачинâ колико је краљица од Сабе дала цару Соломону.

11 (А Хирамове лађе, које су довезле злато из Офира, донеле су оданде и силно много сандаловине и драгог камења. 12 Цар је од сандаловине направио потпорње за Дом ГОСПОДЊИ и за царску палату и харфе и лире за свираче. До дана данашњег није виђено толико сандаловине.)

13 Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила поврх уобичајеног царског поклона. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.

Соломоново богатство

(2. Лет 9,13-29)

14 Злато које је Соломон добијао сваке године било је тешко шест стотина шездесет шест таланата[b], 15 не рачунајући приход који су доносили трговци, продавци, сви цареви Арабије и управитељи области у земљи.

16 Цар Соломон је направио две стотине великих штитова од кованог злата. За сваки штит је утрошено шест стотина шекела[c] злата. 17 Направио је и три стотине малих штитова од кованог злата, а за сваки су утрошене три мине[d] злата. Цар их је ставио у Палату либанске шуме.

18 Цар је направио и велик престо украшен слоновачом и обложен најбољим златом. 19 Престо је имао шест степеника, а наслон му је на врху био заобљен. На обе стране седишта били су наслони за руке, а крај сваког је стајао по један кип лава. 20 На оних шест степеника стајало је дванаест лавова, по један на сваком крају степеника. Никад ништа слично није израђено ни у једном другом царству.

21 Сви пехари цара Соломона били су од злата и све посуђе у Палати либанске шуме било је од чистог злата. Ништа није било израђено од сребра, јер се у Соломоново време сребро није сматрало вредним. 22 Цар је имао трговачке лађе[e] које су пловиле заједно са Хирамовим лађама. Оне су се враћале сваке треће године, доносећи злато, сребро и слоновачу, мајмуне и паунове.

23 Цар Соломон био је богатији и мудрији од свих других царева на земљи 24 и цео свет је желео да дође и чује мудрост којом је Бог обдарио Соломона. 25 Из године у годину, ко год је долазио, доносио је поклон – предмете од сребра и злата, одећу, оружје, зачине, коње и мазге.

26 Соломон је сакупио и много борних кола и коњâ. Имао је хиљаду четири стотине борних кола и дванаест хиљада коња, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. 27 Учинио је да у Јерусалиму буде сребра као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели. 28 Соломон је увозио коње из Египта и Квеа[f] – цареви добављачи куповали су их у Квеу. 29 Из Египта су увозили борна кола по шест стотина шекела сребра, а коње по сто педесет шекела[g] сребра. Кола и коње продавали су и свим хетитским и арамејским царевима.

Footnotes

  1. 10,10 сто двадесет таланата Око 4.100 килограма.
  2. 10,14 шест стотина шездесет шест таланата Око 22.650 килограма.
  3. 10,16 шест стотина шекела 6,84 килограма; исто и у 29. стиху.
  4. 10,17 три мине 1,71 килограм.
  5. 10,22 трговачке лађе Дословно: лађе да иду у Таршиш.
  6. 10,28 Квеа Вероватно: Киликије.
  7. 10,29 сто педесет шекела 1,71 килограм.