Add parallel Print Page Options

11 Тада је дошао Амонац Нас и утаборио се наспрам Јавис-Галада. Сви мештани Јависа рекоше Насу: „Склопи савез с нама, па ћемо ти служити.“ Амонац Нас им одговори: „Овако ћу склопити савез с вама: ископаћу свакоме од вас десно око. Тако ћу изложити срамоти сав Израиљ.“ Старешине Јависа му рекоше: „Остави нам седам дана, да пошаљемо гласнике у све крајеве Израиља, па ако нико не дође да нас избави, предаћемо се теби.“

Дођу гласници у Гавају Саулову и пренесу те речи народу. Сав народ удари у гласан плач. А Саул се управо враћао с поља идући за воловима. Он упита: „Зашто народ плаче?“ Тада су му испричали шта су поручили Јавишани. Кад је чуо ове речи, Дух Божији сиђе на Саула, и обузе га силан гнев. Он узе два вола, исече их на комаде, и посла их у све крајеве Израиља по гласницима. Рекао је: „Ко не пође за Саулом и Самуилом, тако ће бити учињено његовим воловима.“ Страх је Господњи обузео народ, па су сви пошли као један. Кад их је избројио у Везеку, било је три стотине хиљада Израиљаца и тридесет хиљада Јудејаца.

Затим су рекли оним гласницима, који су дошли: „Овако реците мештанима Јавис-Галада: ’Сутра, кад припече сунце, бићете избављени.’“ Кад су се гласници вратили и рекли то Јавишанима, они су се обрадовали.

Саула потврђују за цара

10 Мештани Јависа поручише Амонцима: „Сутра ћемо вам се предати, па чините с нама што вам драго.“ 11 Сутрадан је Саул поделио народ у три чете; ушли су усред табора о јутарњој стражи и тукли Амонце до дневне жеге. Преживели су се тако разбежали, да ни двојица нису остала заједно.

12 Народ рече Самуилу: „Ко је то рекао: ’Зар ће Саул владати над нама?’ Дајте те људе да их погубимо!“ 13 Саул рече: „Овога дана нико неће бити погубљен, јер данас је Господ донео спасење Израиљу!“

14 Тада Самуило рече: „Хајдемо у Галгал, да тамо потврдимо царство.“ 15 Сав је народ отишао у Галгал, па су тамо зацарили Саула пред Господом. Затим су принели жртве мира пред Господом. Саул се тамо веома радовао са свим људима из Израиља.