О храни која се приноси идолима

8 А сада о храни која се приноси идолима. Знамо да сви имамо знање. Али знање доводи до охолости, док љубав изграђује. ² Ако неко мисли да нешто зна, још увек не зна онако како би требало да зна. ³ А ко воли Бога, њега Бог познаје. ⁴ А што се тиче хране жртвоване идолима, знамо да идол не представља ништа и да нема другог Бога осим једнога. ⁵ Чак и да има такозваних богова, као што се тврди да има много богова и господара – било на небу било на земљи, ⁶ ми имамо једног Бога и Оца од кога све потиче, и коме и ми припадамо, и једнога Господа, Исуса Христа, по коме је све постало, и по коме и ми постојимо.

⁷ Међутим, немају сви то знање. Неки су се толико навикли да служе идолима, да када једу такву храну, једу је као да је принесена идолима, па се тако њихова слаба савест каља. ⁸ Храна нас неће довести ближе Богу, јер нити смо на губитку ако не једемо, нити смо на добитку ако једемо.

⁹ Гледајте само да ваша слобода не буде камен спотицања за оне који су слаби. ¹⁰ Јер ако неко види тебе, који имаш знање, за трпезом у идолском храму, неће ли се, због своје слабе савести, охрабрити да једе храну жртвовану идолима? ¹¹ И тако због твог знања пропада тај слаби, твој брат за кога је Христос умро. ¹² Јер тиме што грешите против своје браће ударајући по њиховој слабој савести, грешите и против Христа. ¹³ Стога, ако храна наводи на грех мога брата, радије нећу јести месо довека, да га не бих навео на грех.