О браку и безбрачности

7 А сада о ономе што сте ми писали: „Добро је за човека да не ступа у односе са женом.“ ² Ипак, да би се избегао блуд, сваки човек нека има односе са својом женом, и свака жена нека има односе са својим мужем. ³ Нека муж одржава брачне односе са женом, а тако и жена са својим мужем. ⁴ Жена нема власт над својим телом, него муж, као што ни муж нема власт над својим телом, него жена. ⁵ Не лишавајте се брачних односа, осим по договору, и то на неко време, да бисте могли да се посветите молитви. Након тога се вратите брачним односима, да вас Сатана не искуша због ваше неуздржљивости. ⁶ Ово што кажем није заповест, него допуштење. ⁷ Ја бих хтео да сви људи буду као ја. Ипак, свако има свој дар од Бога, један овакав, други онакав.

⁸ А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану безбрачни као ја. ⁹ Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступити у брак, него изгарати од страсти.

¹⁰ А онима у браку дајем заповест која не долази од мене, него од Господа: жена да се не разводи од свога мужа. ¹¹ А ако се већ и разведе, нека се не удаје поново, или нека се врати своме мужу. Такође ни муж нека се не разводи од своје жене.

¹² А осталима кажем ја, а не Господ. Ако верујући има жену која не верује, а пристаје да живи са њим, нека се не разводи од ње. ¹³ Исто тако, ако жена има мужа који не верује, нека се не разводи од њега. ¹⁴ Јер, муж који не верује посвећен је преко своје жене која верује, а тако је и жена која не верује посвећена преко свога мужа који верује. Деца би, иначе, била као неверничка деца, а овако су посвећена.

¹⁵ А ако неверујући супружник хоће да се разведе, нека се разведе. У том случају, муж који верује или жена која верује нису обавезни да остану у браку. Бог нас је, наиме, позвао да живимо у миру. ¹⁶ Ко зна, жено, нећеш ли спасти мужа, или ко зна, мужу, нећеш ли спасти жену?

¹⁷ Било како било, нека свако живи у складу с приликама које му је Господ доделио, односно на које вас је он позвао. Ово упутство дајем свим црквама. ¹⁸ Ако је неко био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека не прикрива трагове обрезања. Тако и човек који није био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека се не обрезује. ¹⁹ Да ли је човек обрезан или необрезан, не игра никакву улогу. Важно је само држати се Божијих заповести. ²⁰ Нека свако остане у приликама у којима га је Божији позив затекао. ²¹ Јеси ли роб? Нека те то не брине. Али, ако можеш да постанеш слободан, искористи прилику. ²² Јер, кога је Господ позвао када је био роб, тог је Господ учинио слободним. А онај кога је Господ позвао као слободнога, роб је Христов. ²³ Скупо сте откупљени; не будите робови људима. ²⁴ Браћо, нека свако остане пред Богом у приликама у којима га је Божији позив затекао.

²⁵ А за неудате девојке немам никакву заповест од Господа. Ипак, дајем своје мишљење као човек кога је Бог, по своме милосрђу, учинио вредним поверења. ²⁶ Мислим да је због садашње невоље боље за човека да остане у приликама у којима се налази. ²⁷ Ако имаш жену, не разводи се од ње. Ако немаш жену, не тражи је. ²⁸ Но, ако се и ожениш, не чиниш грех, а тако и девојка ако се уда, не чини грех. Ипак, они који ступају у брак искусиће невоље овоземаљског живота, а ја желим да вас поштедим тога. ²⁹ Оно што хоћу да кажем, браћо, је ово: одређено време се примакло; од сада они који имају жену, нека живе као да је немају; ³⁰ они који тугују, као да не тугују, они који се радују, као да се не радују, и они који купују, као да немају ништа, ³¹ и који послују у свету, као да не послују. Јер пролази облик овога света.

³² Хтео бих, наиме, да сте лишени брига. Безбрачни се брине за Господње ствари, то јест, како да угоди Господу. ³³ А онај који је у браку брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди својој жени, ³⁴ те је подељен у себи. А неудата жена или девојка брине се за Господње ствари, да буде посвећена и телом и духом. Удата жена, пак, брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди своме мужу. ³⁵ Говорим ово за ваше добро. Не желим тиме да вам поставим ограничења, него да вас упутим на честиту и несметану преданост Господу.

³⁶ Ако неко мисли да неприлично поступа према девојци за коју је верен, те ако она залази у године, а и он осећа да треба да се жени, нека учини по својој вољи; не чини никакав грех. Нека ступе у брак. ³⁷ Али ко чврсто остане при својој одлуци и нема потребе, него влада својом вољом, те је решио у свом срцу да не жени своју вереницу, добро чини. ³⁸ Тако, онај који ожени своју вереницу, чини добро; а онај који је не ожени, чини боље.

³⁹ Жена је везана док год је њен муж жив. Ако јој муж умре, слободна је да се уда за кога хоће, али само за оног који је у Господу. ⁴⁰ Ипак, по мом мишљењу, блаженија је ако се не уда. Уосталом, мислим да и ја имам Божијега Духа.