Ускрсење

24 У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. ² Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. ³ Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.

⁴ Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. ⁵ Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? ⁶ Он није овде; ускрснуо је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: ⁷ ’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана ускрснути.’“ ⁸ Оне су се тада сетиле његових речи.

⁹ Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. ¹⁰ То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. ¹¹ А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. ¹² Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.

Исус се указује двојици ученика

¹³ Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија^[a]. ¹⁴ Разговарали су о свим овим догађајима. ¹⁵ Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. ¹⁶ Али њиховим очима није било дано да га препознају.

¹⁷ Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“

Они застадоше снуждени. ¹⁸ Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ ¹⁹ А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. ²⁰ Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. ²¹ А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. ²² Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, ²³ али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. ²⁴ Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ ²⁵ Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! ²⁶ Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ ²⁷ Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.

²⁸ Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. ²⁹ Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“

³⁰ Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. ³¹ Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. ³² Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“

³³ Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. ³⁴ И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ ³⁵ А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.

Исус се указује апостолима

³⁶ Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ ³⁷ Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. ³⁸ Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? ³⁹ Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ ⁴⁰ Рекавши то, показао им је руке и ноге. ⁴¹ Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ ⁴² Они му дадоше комад печене рибе. ⁴³ Узео га је и појео пред њима. ⁴⁴ Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“

⁴⁵ Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. ⁴⁶ Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. ⁴⁷ У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. ⁴⁸ Ви сте очевици овога. ⁴⁹ Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“

Узнесење

⁵⁰ Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. ⁵¹ Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. ⁵² Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. ⁵³ Стално су били у храму и прослављали Бога.