Lik 12
Haitian Creole Version
12 ¶ Lè sa a, se pa ti kras moun ki te sanble; te sitèlman gen moun, yonn t'ap pile lòt. Jezi pran di disip li yo: Veye kò nou ak ledven farizyen yo, ak ti jan ipokrit yo a.
2 Pa gen anyen ki kache ki p'ap dekouvri yon lè, nanpwen sekrè ki p'ap devwale.
3 Se poutèt sa, tou sa n'a di nan fènwa, y'a tande l' gwo lajounen; tout sa n'a di moun nan zòrèy anndan chanm, y'a mache di l' nan tout kalfou.
4 Nou menm ki zanmi m', m'ap di nou sa. Nou pa bezwen pè moun ki touye kò men ki pa kapab fè anyen plis pase sa.
5 M'ap moutre nou moun pou nou pè a: Se Bondye pou nou pè. Lè Bondye fin touye, li gen pouvwa pou l' jete nan lanfè apre sa. Wi, mwen di nou se li menm pou nou pè.
6 Eske ti zwezo pa vann senk pou dis kòb? Men, Bondye pa bliye yon sèl ladan yo.
7 Menm cheve nan tèt nou, yo tout konte. Se sak fè, nou pa bezwen pè menm: nou vo pi plis pase anpil ti zwezo.
8 M'ap di nou sa: Moun ki va kanpe pou mwen devan lèzòm, mwen menm, Moun Bondye voye nan lachè a, m'a fè menm bagay la pou li devan zanj Bondye yo.
9 Men, moun ki va di devan lèzòm li pa konnen m', mwen menm, Moun Bondye voye nan lachè a, m'a kanpe devan zanj Bondye yo tou m'a di mwen pa konnen l'.
10 Tout moun ki pale mal sou Moun Bondye voye nan lachè a, y'a padonnen yo. Men, moun ki pale mal sou Sentespri a yo p'ap padonnen yo sa.
11 Lè y'a mennen nou pou yo jije nou nan sinagòg, osinon devan chèf ou ankò devan lòt otorite, pa bat tèt nou pou n' chache konnen ki jan nou pral fè defans nou, ni kisa pou n' di.
12 Paske, Sentespri a va moutre nou sa pou nou di lè sa a.
13 ¶ Yon moun rete nan mitan foul la, li di Jezi konsa: Mèt, di frè m' lan pou l' separe eritaj papa nou an avèk mwen.
14 Jezi reponn li: Zanmi mwen, ki moun ki mete m' pou jije afè nou osinon pou fè pataj pou nou?
15 Apre sa, li di yo tout: Fè atansyon. Veye kò nou pou lajan pa pran tèt nou. Paske, se pa anpil byen ki garanti lavi yon nonm, li te mèt rich kont kò li.
16 Li di yo parabòl sa a tou: Vwala, se te yon nonm rich ki te gen yon tè ki te rapòte l' anpil.
17 Li t'ap di nan kè li: Kisa pou m' fè? Mwen pa gen plas pou m' sere rekòt mwen yo.
18 Apre sa li di: Bon. Men sa m'ap fè; m'ap kraze depo m' yo, m'ap bati lòt pi gwo pou m' mete tout rekòt mwen yo ak tout lòt byen mwen yo.
19 Apre sa, m'a di tèt mwen: Monchè, ou gen anpil byen an depò pou plizyè lanne. Pa fatige kò ou ankò. Manje, bwè, pran plezi ou.
20 Men, Bondye di li: Egare! Aswè a menm yo pral mande ou nanm ou. Tou sa ou te sere yo, pou ki moun y'a ye?
21 Jezi di yo ankò: Se konsa sa ye tou pou moun k'ap ranmase byen pou tèt pa l' men ki pa rich devan Bondye.
22 ¶ Apre sa, Jezi di disip li yo: Se poutèt sa mwen di nou: Pa bat kò nou pou manje nou bezwen pou nou viv, ni pou rad nou bezwen pou mete sou nou.
23 Lavi pi konsekan pase manje, kò pi konsekan pase rad.
24 Gade zwezo yo rele kònèy la: yo pa plante, yo pa fè rekòt; yo pa gen ni depo ni galata. Men, Bondye ba yo manje. Nou menm nou vo pi plis pase zwezo yo, pa vre?
25 Kilès nan nou ki ka mete kek lanne an plis sou lavi l' afòs li fè tèt li travay?
26 Si nou pa ka fè bagay ki pi piti a, poukisa pou n'ap bat tèt nou pou lòt bagay yo?
27 Gade ki jan flè raje yo pouse: yo pa travay, yo pa fè rad. Men, m'ap di nou sa: Wa Salomon ki wa Salomon, ak tout richès li yo, li pa t' gen bèl rad tankou yonn nan flè sa yo.
28 Se konsa Bondye abiye pye zèb yo tou: jòdi a yo la, men denmen yo jete sa nan dife pou chofe fou. Se sak fè, se pa nou menm li pa ta abiye. Ala moun manke konfyans nan Bondye!
29 Pa bay kò nou traka pou n' toujou ap chache sa pou n' manje ak sa pou n' bwè.
30 Tout bagay sa yo, se moun lòt nasyon sou latè yo k'ap chache yo tout tan san rete. Men nou menm, nou gen yon Papa ki konnen nou bezwen tout bagay sa yo.
31 Pito nou chache bay bagay peyi kote Bondye Wa a premye plas nan lavi nou, konsa Bondye va ban nou tou sa nou bezwen.
32 Nou pa bezwen pè, nou menm ti bann mouton yo, paske se tout plezi papa nou pou l' ban nou peyi kote Bondye Wa a.
33 Vann tou sa nou genyen, separe lajan an bay pòv. Chache yon bous ki p'ap chire. Sere lajan nou nan syèl kote li p'ap janm fini. Paske la, vòlò p'ap ka jwenn li, poudbwa p'ap kapab manje li.
34 Kote richès ou ye, se la kè ou ye tou.
35 Se pou nou toujou pare ak ponyèt nou tou twouse, lanp nou tou limen,
36 tankou domestik k'ap tann mèt yo tounen sot nan nòs. Kou l' rive, li frape, yo louvri pòt pou li.
37 L'ap bon nèt pou domestik sa yo lè mèt la p'ap jwenn yo ap dòmi! Sa m'ap di nou la a, se vre wi. Mèt la va twouse ponyèt li, l'ap fè domestik yo chita sou tab, la vin sèvi yo.
38 Wi, l'ap bon nèt pou domestik sa yo, si l' jwenn yo p'ap dòmi, kit li tounen vè menwit osinon menm pita toujou.
39 Se yon bagay nou tout nou dwe konnen: Si mèt kay la te konn kilè vòlò ap vini, li ta veye, li pa ta kite l' kase kay la.
40 Nou menm tou, se pou n' toujou pare, paske Moun Bondye voye nan lachè a va vini lè nou pa ta kwè!
41 ¶ Lè sa a Pyè di li: Mèt, parabòl sa a, se pou nou menm sèlman osinon pou tout moun ou di li?
42 Jezi reponn li: Ki moun ki ka di li se yon jeran ki fè tout travay li byen, epi ki konn kenbe tèt li anplas? Se moun sa a mèt kay la va mete pou veye sou tout moun nan kay la, pou bay lòt domestik yo manje lè pou yo manje.
43 Se va bèl bagay pou domestik sa a, si mèt la jwenn li ap fè travay li lè l' tounen lakay la.
44 Sa m'ap di nou la a, se vre wi: mèt la va mete l' reskonsab tout byen l' yo.
45 Men, si domestik sa a te di nan kè l': Mèt mwen ap fè reta. Li poko ap vini. Epi, li tonbe bat lòt sèvitè yo, fi kou gason, li rete ap plede manje, bwè jouk li sou;
46 mèt domestik sa a va rive jou l' pa t'ap tann, yon lè li p'ap konnen. L'ap rachonnen l' anba kou, l'ap aji avè l' menm jan yo aji ak moun ki pa fè travay yo.
47 Yon domestik ki konnen sa mèt li vle, men ki pa janm pare epi ki pa fè sa mèt la vle, domestik sa a anba kou.
48 Men, yon domestik ki pa konn sa mèt li vle, lèfini k'ap fè bagay ki merite pou yo bat li, y'ap bay domestik sa a de twa kou sèlman. Moun yo bay anpil, y'ap mande l' anpil tou. Moun yo mete reskonsab anpil bagay, y'ap egzije plis ankò nan men li.
49 Mwen vini jete yon dife sou latè. Mwen ta renmen wè dife sa a limen deja!
50 Mwen gen yon batèm pou m' resevwa. Men, mwen twouve l' pran anpil tan pou l' rive.
51 Nou kwè mwen vin mete lapè sou latè. Mwen di nou: Non, mwen vin mete divizyon.
52 Depi koulye a, yon fanmi ki gen senk moun va divize, twa kont de, de kont twa.
53 Papa va leve kont pitit gason, pitit gason va leve kont papa, manman va leve kont pitit fi, pitit fi va leve kont manman, bèlmè va leve kont bèlfi, bèlfi va leve kont bèlmè.
54 ¶ Jezi t'ap di foul moun yo tou: Lè nou wè yon nwaj ap leve bò kote solèy kouche a, lamenm nou di: Li pral fe lapli. Epi se sak rive vre.
55 Lè nou wè van an soufle soti nan sid, nou di: Li pral fè cho. E se sak rive vre.
56 Ipokrit, nou konn ki sans pou nou bay bagay k'ap pase sou tè a ak nan syèl la, poukisa atò nou pa konn ki sans pou nou bay bagay k'ap pase koulye a nan tan sa a?
57 Poukisa nou pa chache konprann pou tèt pa nou sa nou dwe fè ki dwat?
58 Si yon moun pote plent lajistis pou ou, si nou tou de nou pral nan tribinal ansanm, pito n' chache antann nou pandan nou nan chemen. Si se pa sa, l'ap trennen ou devan jij la, jij la ap lage ou nan men lapolis, lapolis ap mete ou nan prizon.
59 M'ap di ou sa: ou p'ap soti nan prizon an tout tan ou pa peye dènye lajan ou dwe a.
路加福音 12
Chinese Contemporary Bible (Traditional)
警戒門徒
12 這時，成千上萬的人聚集在一起，甚至互相踐踏。耶穌先對門徒說：「你們要提防法利賽人的酵，就是他們的偽善。 2 掩蓋的事終會暴露出來，隱藏的秘密終會被人知道。 3 你們在暗處說的，將在明處被人聽見；你們在密室裡的私語，將在屋頂上被人宣揚。
4 「朋友們，我告訴你們，不要懼怕那些殺害人的身體後再也無計可施的人。 5 我告訴你們應該懼怕誰，要懼怕上帝——祂有權終結人的生命，並把人丟在地獄裡。是的，我告訴你們，要懼怕祂！
6 「五隻麻雀不是只賣兩個銅錢嗎？但上帝連一隻麻雀也不會遺忘。 7 其實就連你們的頭髮都被數過了。不要害怕，你們比許多麻雀要貴重！
8 「我告訴你們，凡在人面前承認我的，人子在上帝的天使面前也必承認他。 9 凡在人面前否認我的，人子在上帝的天使面前也要否認他。 10 說話得罪人子的，還可以得到赦免，但褻瀆聖靈的，必得不到赦免！ 11 當人押你們到會堂，或到官員和當權者面前時，不要顧慮如何辯解，或說什麼話， 12 因為到時候聖靈必指示你們當說的話。」
無知富翁的比喻
13 這時，人群中有人對耶穌說：「老師，請你勸勸我的兄長跟我分家產吧。」
14 耶穌答道：「朋友，誰派我作你們的審判官或仲裁，為你們分家產呢？」 15 接著，祂對眾人說：「你們要小心防範一切的貪心，因為人的生命並不在於家道富足。」
16 耶穌又講了一個比喻，說：「有一個富翁，他的田裡大豐收， 17 於是心裡盤算，『我儲藏農產的地方不夠了，怎麼辦呢？』 18 於是他說，『不如把原有的倉庫拆掉，建幾座更大的，好儲藏我所有的糧食和財物！ 19 那時，我就可以對自己說，「你積存這麼多財產，一生享用不盡，現在大可高枕無憂、盡情地吃喝玩樂吧！」』 20 但上帝對他說，『無知的人啊！今晚就要取走你的命！你所預備的一切留給誰享用呢？』」
21 耶穌說：「這就是那些只顧為自己積財、在上帝面前卻不富足之人的寫照。」
不要為衣食憂慮
22 耶穌繼續對門徒說：「所以，我告訴你們，不要為生活憂慮，如吃什麼，也不要為身體憂慮，如穿什麼。 23 因為生命比飲食重要，身體比穿著重要。 24 你們看，烏鴉不種也不收，沒倉也沒庫，上帝尚且養活牠們，你們比飛鳥不知要貴重多少！
25 「你們誰能用憂慮使自己多活片刻呢？ 26 既然你們連這樣的小事都無能為力，又何必為其餘的事憂慮呢？ 27 看看百合花如何生長吧，它們既不勞苦，也不紡織，但我告訴你們，就連所羅門王最顯赫時的穿戴還不如一朵百合花！
28 「野地的草今天還在，明天就要被丟在爐中，上帝還這樣裝扮它們，何況你們呢？你們的信心太小了！ 29 你們不要為吃什麼喝什麼憂慮， 30 因為這些都是外族人的追求，你們的天父知道你們需要這些。 31 你們要尋求祂的國，祂必供給你們的需要。
32 「你們這一小群人啊，不要怕！因為你們的天父樂意把祂的國賜給你們。 33 要變賣你們的家產去賙濟窮人，要為自己預備永不破損的錢袋，在天上積攢取之不盡的財寶，那裡沒有賊偷，也沒有蟲蛀。 34 因為你們的財寶在哪裡，你們的心也在哪裡。
警醒預備
35 「你們要束上腰帶，準備服侍，要點亮燈， 36 像奴僕們等候主人從婚宴回來。主人回來一叩門，奴僕就可以立即給他開門。 37 主人回來，看見奴僕警醒等候，奴僕就有福了！我實在告訴你們，主人必束上腰帶請他們坐席，並親自服侍他們。 38 無論主人在深夜或黎明回家，若發現奴僕警醒等候，奴僕就有福了。
39 「你們都知道，一家的主人若預先知道賊什麼時候來，一定不會讓賊入屋偷竊。 40 同樣，你們也要做好準備，因為在你們意想不到的時候，人子就來了。」
忠僕和惡僕
41 彼得問：「主啊！你這比喻是講給我們聽的，還是講給眾人聽的呢？」
42 主說：「誰是那個受主人委託管理家中大小僕役、按時分糧食給他們、又忠心又精明的管家呢？ 43 主人回家時，看見他盡忠職守，他就有福了。 44 我實在告訴你們，主人一定會把所有產業都交給他管理。 45 但如果他以為主人不會那麼快回來，就毆打僕婢、吃喝醉酒， 46 主人會在他想不到的日子、不知道的時辰回來，嚴厲地懲罰[a]他，使他和不忠不信的人同受嚴刑。 47 明知主人的意思卻不準備，也不遵行主人吩咐的僕人，必受更重的責打。 48 但因不知道而做了該受懲罰之事的僕人，必少受責打。多給誰，就向誰多取；多託付誰，就向誰多要。
家庭分裂
49 「我來是要把火丟在地上，我多麼希望這火已經燃燒起來。 50 我有要受的『洗禮』，我何等迫切地想完成這『洗禮』啊！ 51 你們以為我來是要使天下太平嗎？不，我告訴你們，我來是要使地上起紛爭。 52 從今以後，一家五口會彼此相爭，三個人反對兩個人，或是兩個人反對三個人， 53 父子相爭，母女對立，婆媳反目。」
明辨是非
54 然後，祂又對眾人說：「你們看見雲從西方升起，就說，『快下雨了！』果然如此。 55 南風一起，你們就說，『天必燥熱』，你們也說對了。 56 你們這些偽善的人！既然知道觀察天色、預測天氣，為什麼不知道觀察這個世代呢？ 57 你們為什麼不自己明辨是非呢？ 58 如果你和控告你的人要去對簿公堂，要盡量在路上跟對方和解，以免被拉到審判官面前，審判官派差役把你關進監牢。 59 我告訴你，除非你付清所欠的每一分錢，否則休想出監牢。」
Footnotes
- 12·46 「嚴厲地懲罰」或作「腰斬」。
路 加 福 音 12
Chinese New Testament: Easy-to-Read Version
不要像法利赛人一样
12 这时，成千上万的人聚集在那里，人多得直互相踩脚。耶稣首先对他的门徒们说∶“你们要当心法利赛人的酵母，我的意思是：要当心他们的虚伪。 2 所有隐藏的事情都会暴露；所有的秘密都会被人知道。 3 因此，你们在私下说的话，会被公开；你们在密室里的耳语，会在房顶上被公之于众。”
只畏惧上帝
4 “但是，我告诉你们，我的朋友，不要害怕那些杀害了你们的肉体后便无计可施的人； 5 我告诉你们该怕谁，要害怕上帝，他不但能杀了你们，他还有权力把你们投入地狱。是的，上帝才是你们该害怕的那位。
6 “五只麻雀不是只值两分钱吗？可是，上帝不会忘记任何一只的。 7 上帝甚至知道你们有多少根头发，所以，不要害怕，你们要比许多麻雀贵重的多。
不要为信仰而羞耻
8 “我告诉你们，谁在众人面前承认我，人子一定也会在上帝的天使面前承认他； 9 谁在众人面前否认我，他也会在上帝的天使面前遭到否认。
10 诽谤人子的人会受到宽恕，而亵渎圣灵的人，却绝对得不到饶恕。
11 当他们把你们带到会堂、或者带到统治者和掌权人面前时，不必担心如何为自己辩解，或者该说什么， 12 因为，那一时刻，圣灵会指示你们该说的话。”
耶稣警诫自私
13 此刻，人群中有人对耶稣说∶“老师，请吩咐我的兄弟和我一起分我父亲的遗产吧！” 14 但是，耶稣对他说∶“你这个人呀，谁任命我做你们的裁判人或公断人的呢？” 15 耶稣对他们说∶“你们一定要当心，要免去一切贪婪，因为，即使一个人拥有的比他所需要的还多，他也不会从他的财产中获得生命的。”
16 耶稣接着又讲了这样一个故事∶“从前，有个财主，地里的庄稼收成非常好， 17 于是他便寻思道∶‘我没有足够的地方去储存我的粮食，我该怎么办呢？’ 18 然后他说∶‘这是我将要做的：拆掉我原来的粮仓，再盖一些更大的，那样我将把我所有的粮食和好东西都储存在那里， 19 并且我将对自己说：‘我存的钱粮足够很多年的，所以，就只管安安逸逸地过日子，尽情地吃喝玩乐吧！’ 20 但是，上帝对他说∶‘傻瓜，今晚你的生命将被夺走，那么，你准备的东西又归谁呢？’
21 “这是为自己积累钱财的人会遇到的事，在上帝的眼里，他并不富有。”
把上帝王国放在首位
22 耶稣又对门徒们说∶“因此，我告诉你们，不要为维持生活的事操心，不要为吃什么或穿什么操心， 23 因为，生命比食物更重要，身体比你们穿的衣服更重要。 24 看看那些鸟吧，它们既不播种也不收获，既没有贮藏室也没有粮仓，可是，上帝仍旧饲养着它们，而你们要比这些鸟贵重多了！ 25 你们中间，又有谁会因为操心让他的寿命延长一小时呢？ 26 如果你们连这一点小事都做不到，那为什么你们还要为其余的事担心呢？ 27 想想野花是怎么生长的吧！它们既不为自己劳作，也不为自己纺衣。我告诉你们，尽管所罗门是荣华显赫的君王，可是，他的衣着却依旧比不上这些野花中的任何一朵美丽。 28 虽然这些花草今朝生机昂然，明天将被投进火炉烧掉，但上帝还如此精心地装饰着它们，那么，上帝会更加装扮你们的。你们这些缺乏信仰的人！
29 你们不要总想着吃什么，喝什么，不要为这些事担心， 30 这是那些不知道上帝的人总惦记的事，但是，你们的父亲知道你们需要这一切。 31 你们考虑的事情应该是上帝的王国，他就会另外赐给你们其它所需要的一切。
不要相信金钱
32 “你们这小小的人群，不要害怕。因为，上帝乐意把他的王国赐给你们的。 33 所以，你们要卖掉自己的家产，把钱分给穷人，为自己提供永不会破旧的钱袋，即在天堂里用之不竭的宝藏，在那里盗贼偷不到，虫也蛀不着。 34 你们的财宝在哪里，你们的心也会在那里。
时刻准备着
35 “你们要随时准备好！你们要系好腰带，把灯点上， 36 就像仆人正等待着主人从婚宴上返回一样，以便当他回来一敲门，能够立刻为他把门打开。 37 当主人发现仆人警醒着，并为他的到来准备好了一切，那么，这些人就有福了。实话告诉你们吧，主人甚至会穿上工作服，让仆人们坐在饭桌边，他来伺候他的仆人们。 38 无论是主人在半夜回来，还是更晚些时候回来，只要他回来时发现仆人们仍然等着他，他们就有福了。 39 但是，一定要记住：如果房主知道盗贼什么时候来，他就不会让他破门而入。 40 你们也必须准备好，因为人子将在你们意料不到的时候来临。”
谁是可以信赖的仆人？
41 这时，彼得说道∶“主人啊，你是在对我们讲这个故事，还是对所有的人呢？”
42 主又说道∶“那么，谁是这个既忠实、又明智的管家呢？主人派他管理他所有的仆人，按时把口粮分配给他们。 43 主人回来时，看见那个仆人忠于职守，那么这个仆人就要有福了。 44 我实话告诉你们，主人会让这个奴仆掌管他所有的财产。 45 但是，假设有一个恶奴，他自言自语道∶‘我的主人很久以后才回来。’然后开始动手打其他的男仆和女仆，而且大吃大喝，喝得醉熏熏的。 46 主人将在那个仆人意料不到的一天，在他不知道的时刻回来，主人将会严厉地惩罚这个仆人，把他打发去和那些不忠诚的人在一起。
47 其实，这个仆人是知道主人的心愿的，可他还是不做好准备，或者说，他不做主人要他做的事情，所以，他将挨一顿痛打。 48 但是如果他不知道主人的心思，可做出了该打的事情来，那么，他将挨一顿轻打。得到多的人，对他的期待也多；受委托多的人，人们对他的要求也多。
跟随耶稣会给你们带来烦恼
49 我到地球上，是来点燃烽火的，我多么希望现在这火已经被点燃了！ 50 我必须受到另外一种洗礼，我是如此地忧虑，直到这洗礼完成。 51 你们以为我来是在人间建立和平的吗？不是，我告诉你们，我是来分裂的。 52 因为，从现在起，五口人之家将要分裂，三个反对两人，两个反对三个。
53 父子将会分争，彼此做对；
母女将会分争，彼此做对；
婆媳将会分争，彼此做对。”
理解时代
54 耶稣又对人群说∶“你们看到西边有云彩出现时，你们立即会说∶‘天要下雨了，’果然如此。 55 刮南风时，你们会说∶“天气将很热”，事实上也确实如此。 56 虚伪的人啊！你们知道怎样去理解大地和天空的种种现象，可是你们为什么就不知道如何去理解现世呢？
解决你们的问题
57 “你们为什么不自己去判断什么是正确的呢？ 58 你和你的对头去见法官时，在路上时要尽力与他和解了，否则，他会把你拉到法官面前，法官会把你交给法警，然后法警又会把你投进监狱。 59 我告诉你，除非你偿还了最后一分钱，你别想从监狱里出来。”
Copyright © 2004 by World Bible Translation Center