1 Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Христу Исусу у Филипима, заједно с надгледницима^[a] и ђаконима:

² милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.

Павлова молитва за Филипљане

³ Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим. ⁴ У свакој својој молитви за вас увек се с радошћу молим ⁵ због вашег удела у еванђељу од првог дана до сада, ⁶ уверен у ово: Онај који је у вама започео добро дело, довршиће га до Дана Христа Исуса.

⁷ И право је да тако мислим о свима вама, јер вас носим у свом срцу – све вас који, било да сам у оковима, било да браним и учвршћујем еванђеље, имате са мном удела у милости. ⁸ Бог ми је сведок колико, љубављу Христа Исуса, чезнем за свима вама.

⁹ И за ово се молим:

да ваша љубав све више и више обилује у спознању и свакој проницљивости, ¹⁰ да можете да просудите шта је боље и да будете чисти и беспрекорни за Дан Христов, ¹¹ пуни плодова праведности који долазе кроз Исуса Христа, на Божију славу и хвалу.

За мене је живот Христос

¹² Хоћу да знате, браћо, да је ово што ме задесило послужило напредовању еванђеља. ¹³ Тако је свем преторијуму^[b] и свима осталима постало јасно да сам ја у оковима ради Христа, ¹⁴ а већина браће у Господу, охрабрена^[c] мојим оковима, све више се усуђује да без страха говори Божију реч.

¹⁵ Једни, додуше, проповедају Христа из зависти и надметања, а други од добре воље. ¹⁶ Ови други из љубави, јер знају да сам овде ради одбране еванђеља, ¹⁷ а они први објављују Христа из частољубља, неискрено, мислећи да ће мојим оковима додати још неку невољу.^{[d] 18} Па шта онда? Важно је да се на сваки начин – било из рђавих, било из добрих побуда – објављује Христос, и томе се радујем.

И радоваћу се, ¹⁹ јер знам да ће се посредством ваших молитви и уз помоћ Духа Исуса Христа то што ме снашло преокренути на моје избављење^[e]. ²⁰ Жељно ишчекујем и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ћу имати довољно поуздања да се и сада, као и увек, Христос прослави у мом телу, било мојим животом, било смрћу. ²¹ Јер, за мене је живот Христос, а смрт добитак. ²² Ако будем живео у телу, то ће за мене значити плодан рад. А шта ћу одабрати, не знам. ²³ Притешњен сам између овога двога: желим да одем и да будем са Христом, што је много боље, ²⁴ али ради вас је потребније да останем у телу. ²⁵ Уверен у то, знам да ћу остати и бити са свима вама ради вашег напретка и радости у вери, ²⁶ да се још више поносите због мене у Христу зато што сам поново с вама.

²⁷ Само, понашајте се достојно Христовог еванђеља. Тако ћу – било да дођем и видим вас, било да сам одсутан и чујем о вама – знати да чврсто стојите у једном духу и једнодушно се борите за веру еванђеља, ²⁸ ни у чему се не плашећи противникâ. Њима је то знак пропасти, а вама спасења, и то од Бога. ²⁹ Јер, вама је дата милост не само да у Христа верујете него да за њега и страдате, ³⁰ водећи борбу какву сте видели да ја водим, а и сада чујете да је водим.