Јован 12
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Помазање у Витанији
(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)
12 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. 2 Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. 3 Тада Марија узе литру[a] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.
4 А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: 5 »Зашто се ова помаст није продала за триста динара[b] и то поделило сиромасима?«
6 Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.
7 Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. 8 Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«
Завера против Лазара
9 Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих. 10 А првосвештеници одлучише да убију и Лазара, 11 јер су због њега многи Јудеји одлазили к Исусу и веровали у њега.
Исус улази у Јерусалим
(Мт 21,1-11; Мк 11,1-11; Лк 19,28-40)
12 Сутрадан силан народ који је дошао на празник, пошто је чуо да Исус долази у Јерусалим, 13 узе палмове гране и изађе му у сусрет, вичући:
»‚Хосана!‘
‚Благословен онај који долази у име Господа!‘(A)
Благословен Цар Израелов!«
14 А Исус нађе магаре и узјаха га, као што је записано:
15 »Не бој се, Кћери сионска!
Ево твој цар долази јашући
на младунчету магаричином.«(B)
16 Његови ученици то нису испрва разумели, али када је Исус био прослављен, сетише се да је то било написано о њему и да су му то учинили.
17 Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих, сведочио је о томе. 18 Зато му силан народ и пође у сусрет, јер су чули да је управо он учинио то знамење.
19 А фарисеји су међу собом говорили: »Видите да се ништа не може. Ено цео свет оде за њим!«
Исус предсказује своју смрт
20 Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка. 21 Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«
22 Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.
23 »Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус. 24 »Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род. 25 Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот. 26 Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.
27 »Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа. 28 Оче, прослави своје име.«
Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«
29 Народ који је тамо стајао и слушао рече да је загрмело. 30 Други рекоше: »Анђео му је говорио.«
А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас. 31 Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље. 32 А ја – када будем подигнут са земље – све ћу људе привући к себи.«
33 То рече да означи каквом смрћу ће умрети.
34 Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«
35 »Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде. 36 Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.«
Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.
Јудеји и даље не верују
37 Иако је Исус сва знамења учинио пред њима, они му не повероваше, 38 да се испуне речи пророка Исаије, који је рекао:
»Господе, ко је поверовао нашој поруци
и коме се открила рука Господња?«(C),
39 Зато нису могли да поверују, јер је још Исаија рекао:
40 »Заслепио им је очи
и отврднуо срце,
да очима не виде
и срцем не разумеју,
и не обрате се,
да их излечим.«(D)
41 Исаија је то рекао, јер је видео Исусову славу и говорио о њему.
42 Ипак, многи поглавари су веровали у њега, али то нису признавали због фарисеја, да не би били изопштени из синагоге. 43 Јер, више су волели људску славу од Божије.
44 »Ко у мене верује, не верује у мене, него у Онога који ме је послао«, повика Исус. 45 »И ко мене гледа, гледа Онога који ме је послао. 46 Ја – Светлост – дошао сам на свет да нико ко у мене верује не остане у тами. 47 Ко слуша моје речи, а не држи их се, ја му не судим. Јер, нисам дошао да свету судим, него да свет спасем. 48 Ко ме одбацује и не прихвата моје речи, има свога судију: Реч коју сам изрекао – она ће му судити Последњега дана. 49 Јер, ја нисам говорио сам од себе, него ми је сâм Отац, који ме је послао, заповедио шта да кажем и шта да говорим. 50 А ја знам да је његова заповест вечни живот. То, дакле, што говорим, говорим онако како ми је рекао Отац.«
John 12
King James Version
12 Then Jesus six days before the passover came to Bethany, where Lazarus was, which had been dead, whom he raised from the dead.
2 There they made him a supper; and Martha served: but Lazarus was one of them that sat at the table with him.
3 Then took Mary a pound of ointment of spikenard, very costly, and anointed the feet of Jesus, and wiped his feet with her hair: and the house was filled with the odour of the ointment.
4 Then saith one of his disciples, Judas Iscariot, Simon's son, which should betray him,
5 Why was not this ointment sold for three hundred pence, and given to the poor?
6 This he said, not that he cared for the poor; but because he was a thief, and had the bag, and bare what was put therein.
7 Then said Jesus, Let her alone: against the day of my burying hath she kept this.
8 For the poor always ye have with you; but me ye have not always.
9 Much people of the Jews therefore knew that he was there: and they came not for Jesus' sake only, but that they might see Lazarus also, whom he had raised from the dead.
10 But the chief priests consulted that they might put Lazarus also to death;
11 Because that by reason of him many of the Jews went away, and believed on Jesus.
12 On the next day much people that were come to the feast, when they heard that Jesus was coming to Jerusalem,
13 Took branches of palm trees, and went forth to meet him, and cried, Hosanna: Blessed is the King of Israel that cometh in the name of the Lord.
14 And Jesus, when he had found a young ass, sat thereon; as it is written,
15 Fear not, daughter of Sion: behold, thy King cometh, sitting on an ass's colt.
16 These things understood not his disciples at the first: but when Jesus was glorified, then remembered they that these things were written of him, and that they had done these things unto him.
17 The people therefore that was with him when he called Lazarus out of his grave, and raised him from the dead, bare record.
18 For this cause the people also met him, for that they heard that he had done this miracle.
19 The Pharisees therefore said among themselves, Perceive ye how ye prevail nothing? behold, the world is gone after him.
20 And there were certain Greeks among them that came up to worship at the feast:
21 The same came therefore to Philip, which was of Bethsaida of Galilee, and desired him, saying, Sir, we would see Jesus.
22 Philip cometh and telleth Andrew: and again Andrew and Philip tell Jesus.
23 And Jesus answered them, saying, The hour is come, that the Son of man should be glorified.
24 Verily, verily, I say unto you, Except a corn of wheat fall into the ground and die, it abideth alone: but if it die, it bringeth forth much fruit.
25 He that loveth his life shall lose it; and he that hateth his life in this world shall keep it unto life eternal.
26 If any man serve me, let him follow me; and where I am, there shall also my servant be: if any man serve me, him will my Father honour.
27 Now is my soul troubled; and what shall I say? Father, save me from this hour: but for this cause came I unto this hour.
28 Father, glorify thy name. Then came there a voice from heaven, saying, I have both glorified it, and will glorify it again.
29 The people therefore, that stood by, and heard it, said that it thundered: others said, An angel spake to him.
30 Jesus answered and said, This voice came not because of me, but for your sakes.
31 Now is the judgment of this world: now shall the prince of this world be cast out.
32 And I, if I be lifted up from the earth, will draw all men unto me.
33 This he said, signifying what death he should die.
34 The people answered him, We have heard out of the law that Christ abideth for ever: and how sayest thou, The Son of man must be lifted up? who is this Son of man?
35 Then Jesus said unto them, Yet a little while is the light with you. Walk while ye have the light, lest darkness come upon you: for he that walketh in darkness knoweth not whither he goeth.
36 While ye have light, believe in the light, that ye may be the children of light. These things spake Jesus, and departed, and did hide himself from them.
37 But though he had done so many miracles before them, yet they believed not on him:
38 That the saying of Esaias the prophet might be fulfilled, which he spake, Lord, who hath believed our report? and to whom hath the arm of the Lord been revealed?
39 Therefore they could not believe, because that Esaias said again,
40 He hath blinded their eyes, and hardened their heart; that they should not see with their eyes, nor understand with their heart, and be converted, and I should heal them.
41 These things said Esaias, when he saw his glory, and spake of him.
42 Nevertheless among the chief rulers also many believed on him; but because of the Pharisees they did not confess him, lest they should be put out of the synagogue:
43 For they loved the praise of men more than the praise of God.
44 Jesus cried and said, He that believeth on me, believeth not on me, but on him that sent me.
45 And he that seeth me seeth him that sent me.
46 I am come a light into the world, that whosoever believeth on me should not abide in darkness.
47 And if any man hear my words, and believe not, I judge him not: for I came not to judge the world, but to save the world.
48 He that rejecteth me, and receiveth not my words, hath one that judgeth him: the word that I have spoken, the same shall judge him in the last day.
49 For I have not spoken of myself; but the Father which sent me, he gave me a commandment, what I should say, and what I should speak.
50 And I know that his commandment is life everlasting: whatsoever I speak therefore, even as the Father said unto me, so I speak.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International