Font Size
Zechariah 11
King James Version
Zechariah 11
King James Version
11 Open thy doors, O Lebanon, that the fire may devour thy cedars.
2 Howl, fir tree; for the cedar is fallen; because the mighty are spoiled: howl, O ye oaks of Bashan; for the forest of the vintage is come down.
3 There is a voice of the howling of the shepherds; for their glory is spoiled: a voice of the roaring of young lions; for the pride of Jordan is spoiled.
4 Thus saith the Lord my God; Feed the flock of the slaughter;
5 Whose possessors slay them, and hold themselves not guilty: and they that sell them say, Blessed be the Lord; for I am rich: and their own shepherds pity them not.
6 For I will no more pity the inhabitants of the land, saith the Lord: but, lo, I will deliver the men every one into his neighbour's hand, and into the hand of his king: and they shall smite the land, and out of their hand I will not deliver them.
7 And I will feed the flock of slaughter, even you, O poor of the flock. And I took unto me two staves; the one I called Beauty, and the other I called Bands; and I fed the flock.
8 Three shepherds also I cut off in one month; and my soul lothed them, and their soul also abhorred me.
9 Then said I, I will not feed you: that that dieth, let it die; and that that is to be cut off, let it be cut off; and let the rest eat every one the flesh of another.
10 And I took my staff, even Beauty, and cut it asunder, that I might break my covenant which I had made with all the people.
11 And it was broken in that day: and so the poor of the flock that waited upon me knew that it was the word of the Lord.
12 And I said unto them, If ye think good, give me my price; and if not, forbear. So they weighed for my price thirty pieces of silver.
13 And the Lord said unto me, Cast it unto the potter: a goodly price that I was prised at of them. And I took the thirty pieces of silver, and cast them to the potter in the house of the Lord.
14 Then I cut asunder mine other staff, even Bands, that I might break the brotherhood between Judah and Israel.
15 And the Lord said unto me, Take unto thee yet the instruments of a foolish shepherd.
16 For, lo, I will raise up a shepherd in the land, which shall not visit those that be cut off, neither shall seek the young one, nor heal that that is broken, nor feed that that standeth still: but he shall eat the flesh of the fat, and tear their claws in pieces.
17 Woe to the idol shepherd that leaveth the flock! the sword shall be upon his arm, and upon his right eye: his arm shall be clean dried up, and his right eye shall be utterly darkened.
Zacarías 11
La Biblia de las Américas
Zacarías 11
La Biblia de las Américas
11 Abre tus puertas, Líbano(A),
y consuma el fuego tus cedros(B).
2 Gime, ciprés[a], porque ha caído el cedro,
porque los árboles majestuosos han sido derribados;
gemid, encinas de Basán,
porque ha caído el bosque impenetrable[b].
3 Voz de gemido de pastores,
porque su esplendor está arruinado(C);
voz del rugido de leoncillos,
porque derribada está la gloria[c] del Jordán(D).
El buen pastor y el falso
4 Así dice el Señor mi Dios: Apacienta las ovejas destinadas para la matanza(E). 5 Los que las compran las matan y salen impunes[d], y el que las vende dice(F): «¡Bendito sea el Señor, porque me he enriquecido(G)!»; y ni sus propios pastores se compadecen de ellas(H). 6 Pues yo no me compadeceré más de los habitantes de esta[e] tierra —declara el Señor— sino que he aquí, haré que los hombres caigan[f] cada uno en manos de otro(I) y en manos de su rey; y ellos herirán la tierra(J) y yo no los libraré de sus manos(K). 7 Apacenté, pues, las ovejas destinadas para la matanza(L), esto es, los afligidos del rebaño[g](M). Y tomé para mí dos cayados(N): a uno lo llamé Gracia[h](O) y al otro lo llamé Unión[i]; y apacenté las ovejas(P). 8 Y destruí a los tres pastores en un mes(Q), pues mi alma se impacientó con ellos y su alma también se cansó de mí[j]. 9 Entonces dije: No os apacentaré más. La que ha de morir, que muera[k]; y la que ha de ser destruida, que sea destruida[l]; y las que queden, cómanse[m] la carne unas a otras(R). 10 Y tomé mi cayado Gracia[n](S) y lo quebré para romper el pacto que yo había hecho con todos los pueblos(T). 11 Y fue roto aquel día; así los afligidos del rebaño[o] que me observaban, conocieron que era la palabra del Señor(U). 12 Y les dije: Si os parece bien, dadme mi paga; y si no, dejadla[p]. Y pesaron como mi salario(V) treinta piezas de plata(W). 13 Entonces el Señor me dijo: Arrójalo al alfarero (ese magnífico precio con que me valoraron). Tomé pues, las treinta piezas de plata y las arrojé al alfarero en la casa del Señor(X). 14 Y quebré mi segundo cayado, Unión[q](Y), para romper la hermandad entre Judá e Israel(Z).
15 Y el Señor me dijo: Toma otra vez los aperos de un pastor insensato[r](AA). 16 Porque he aquí, yo voy a levantar en la tierra un pastor que no se preocupará de la que perece(AB), ni buscará a la descarriada, ni curará a la herida, ni sustentará a la fuerte, sino que comerá la carne de la cebada(AC) y arrancará sus pezuñas.
17 ¡Ay del pastor inútil
que abandona el rebaño(AD)!
¡Caiga la espada(AE) sobre su brazo(AF)
y sobre su ojo derecho!
Su brazo se secará por completo,
y su ojo derecho totalmente se oscurecerá.
Footnotes
- Zacarías 11:2 O, junípero
- Zacarías 11:2 Otra posible lectura es, de la vendimia
- Zacarías 11:3 O, selva
- Zacarías 11:5 Lit., no se les tiene por culpables
- Zacarías 11:6 Lit., la
- Zacarías 11:6 Lit., se hallen
- Zacarías 11:7 Otra posible lectura es, para los mercaderes de ovejas
- Zacarías 11:7 O, Delicia
- Zacarías 11:7 O, Cuerdas
- Zacarías 11:8 O, me aborreció
- Zacarías 11:9 O, morirá
- Zacarías 11:9 O, será destruida
- Zacarías 11:9 O, comerán
- Zacarías 11:10 O, Delicia
- Zacarías 11:11 Otra posible lectura es, los mercaderes de ovejas
- Zacarías 11:12 Lit., desistid
- Zacarías 11:14 O, Cuerdas
- Zacarías 11:15 O, inútil
Zechariah 11
New International Version
Zechariah 11
New International Version
11 Open your doors, Lebanon,(A)
so that fire(B) may devour your cedars!
2 Wail, you juniper, for the cedar has fallen;
the stately trees are ruined!
Wail, oaks(C) of Bashan;
the dense forest(D) has been cut down!(E)
3 Listen to the wail of the shepherds;
their rich pastures are destroyed!
Listen to the roar of the lions;(F)
the lush thicket of the Jordan is ruined!(G)
Two Shepherds
4 This is what the Lord my God says: “Shepherd the flock marked for slaughter.(H) 5 Their buyers slaughter them and go unpunished. Those who sell them say, ‘Praise the Lord, I am rich!’ Their own shepherds do not spare them.(I) 6 For I will no longer have pity on the people of the land,” declares the Lord. “I will give everyone into the hands of their neighbors(J) and their king. They will devastate the land, and I will not rescue anyone from their hands.”(K)
7 So I shepherded the flock marked for slaughter,(L) particularly the oppressed of the flock. Then I took two staffs and called one Favor and the other Union, and I shepherded the flock. 8 In one month I got rid of the three shepherds.
The flock detested(M) me, and I grew weary of them 9 and said, “I will not be your shepherd. Let the dying die, and the perishing perish.(N) Let those who are left eat(O) one another’s flesh.”
10 Then I took my staff called Favor(P) and broke it, revoking(Q) the covenant I had made with all the nations. 11 It was revoked on that day, and so the oppressed of the flock who were watching me knew it was the word of the Lord.
12 I told them, “If you think it best, give me my pay; but if not, keep it.” So they paid me thirty pieces of silver.(R)
13 And the Lord said to me, “Throw it to the potter”—the handsome price at which they valued me! So I took the thirty pieces of silver(S) and threw them to the potter at the house of the Lord.(T)
14 Then I broke my second staff called Union, breaking the family bond between Judah and Israel.
15 Then the Lord said to me, “Take again the equipment of a foolish shepherd. 16 For I am going to raise up a shepherd over the land who will not care for the lost, or seek the young, or heal the injured, or feed the healthy, but will eat the meat of the choice sheep, tearing off their hooves.
Захарија 11
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Захарија 11
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
11 »Отвори своје капије, Либане,
да ти огањ прогута кедрове.
2 »Закукај, бору, јер кедар паде,
јер пропадоше моћна стабла.
Закукајте, храстови башански,
јер је посечена густа шума.
3 »Чуј кукњаву пастирâ,
јер пропадоше њихови пашњаци.
Чуј рику лавова,
јер пропадоше јорданске гуштаре.«
Два пастира
4 Овако каже ГОСПОД, мој Бог: »Напасај овце одређене за клање. 5 Њихови купци их некажњено кољу, а они који их продају говоре: ‚Нека је благословен ГОСПОД! Обогатио сам се!‘ А ни њихови пастири их не штеде. 6 Ни ја више нећу штедети становнике земље«, говори ГОСПОД. »Сваког од њих ћу предати у руке његовом ближњем и његовом цару. Они ће угњетавати земљу, а ја ниједнога нећу избавити из њихових руку.«
7 И тако почех да напасам овце трговаца овцама одређене за клање. Узех два штапа, од којих један назвах Наклоност, а други Јединство, па сам напасао овце.
8 За један месец отпустих три пастира.
Пошто сам изгубио стрпљење с овцама, а и оне су замрзеле мене, 9 рекох им: »Нећу више да вас напасам. Нека оне које су на умору угину, оне које пропадају нека пропадну, а оне које преостану, нека прождиру једна другу.«
10 Онда узех штап који сам назвао Наклоност и пребих га надвоје, раскидајући савез који сам склопио са свим народима. 11 Тако је он тог дана раскинут, а трговци овцама који су ме гледали знали су да је то реч ГОСПОДЊА.
12 Ја им рекох: »Ако мислите да је то у реду, дајте ми плату, а ако не, задржите је.«
И они ми одмерише плату: тридесет сребрњака.
13 А ГОСПОД ми рече: »Стави их у храмску ризницу – ту бајну цену којом су ме проценили.«
И ја узех оних тридесет сребрњака и ставих их у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.
14 Потом пребих и свој други штап, звани Јединство, раскидајући братство између Јуде и Израела.
15 Тада ми ГОСПОД рече: »Узми опет опрему безумног пастира, 16 јер ћу у овој земљи поставити пастира који неће марити за изгубљене овце, ни тражити младе, ни видати рањене, ни хранити здраве, него ће јести месо најбољих оваца и откидати им папке. 17 Тешко безвредном пастиру, који напусти своје стадо! Нека га мач удари по руци и по десном оку! Нека му се рука сасвим осуши, а десно око ослепи!«
New International Version (NIV) 
Holy Bible, New International Version®, NIV® Copyright ©1973, 1978, 1984, 2011 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
NIV Reverse Interlinear Bible: English to Hebrew and English to Greek. Copyright © 2019 by Zondervan.
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International