Плач Јеремијин 5
New Serbian Translation
Народ плаче пред Богом
5 Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
погледај, види нашу срамоту.
2 У туђинске руке пала је баштина наша,
странци се шире по нашим домовима.
3 Очева наших нема, сирочад смо постали,
мајке су наше сада удовице.
4 Воду за пиће новцем плаћамо,
дрва за гориво такође купујемо.
5 Гоне нас као теглеће живинче;
исцепани смо, а не дају на одмора.
6 Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
да бисмо имали хлеба да преживимо.
7 Наши преци згрешише, али њих нема,
па ми испаштамо за кривице њихове.
8 Над нама владају простаци робови
и од њихове силе нико да нас избави.
9 Убице харају по земљи,
стављамо живот на коцку идући по храну.
10 Од глади горимо као у грозници,
и кожа је наша као пећ ужарена.
11 На светињи, на Сиону, силују жене,
по Јудиним насељима девојке.
12 Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
ни старце наше неће да поштују.
13 Младићи као робови окрећу жрвњеве,
дечаци падају под бременима дрва.
14 Старци више не седе пред вратима,
младих људи свирка више се не чује.
15 Ишчезла је радост из наших живота:
уместо да играмо, ми смо ојађени.
16 Са главе је наше круна пала.
Народ признаје грехе
Згрешили смо, сада тешко нама.
17 Ето зато срце наше болује!
Ето, зато се очи наше замутише!
18 Зато је сионска гора опустошена.
Зато се шакали шуњају по тој пустоши.
Молитва за избављење
19 Ти, Господе, остајеш довека,
твој је престо од колена до колена.
20 Немој нас занавек заборавити,
немој нас за дуго време оставити.
21 Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22 Зар да нас одбациш потпуно?
Да се на нас срдиш бескрајно?
Lamentations 5
King James Version
5 Remember, O Lord, what is come upon us: consider, and behold our reproach.
2 Our inheritance is turned to strangers, our houses to aliens.
3 We are orphans and fatherless, our mothers are as widows.
4 We have drunken our water for money; our wood is sold unto us.
5 Our necks are under persecution: we labour, and have no rest.
6 We have given the hand to the Egyptians, and to the Assyrians, to be satisfied with bread.
7 Our fathers have sinned, and are not; and we have borne their iniquities.
8 Servants have ruled over us: there is none that doth deliver us out of their hand.
9 We gat our bread with the peril of our lives because of the sword of the wilderness.
10 Our skin was black like an oven because of the terrible famine.
11 They ravished the women in Zion, and the maids in the cities of Judah.
12 Princes are hanged up by their hand: the faces of elders were not honoured.
13 They took the young men to grind, and the children fell under the wood.
14 The elders have ceased from the gate, the young men from their musick.
15 The joy of our heart is ceased; our dance is turned into mourning.
16 The crown is fallen from our head: woe unto us, that we have sinned!
17 For this our heart is faint; for these things our eyes are dim.
18 Because of the mountain of Zion, which is desolate, the foxes walk upon it.
19 Thou, O Lord, remainest for ever; thy throne from generation to generation.
20 Wherefore dost thou forget us for ever, and forsake us so long time?
21 Turn thou us unto thee, O Lord, and we shall be turned; renew our days as of old.
22 But thou hast utterly rejected us; thou art very wroth against us.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.