Add parallel Print Page Options

Псалам Асафов.

Боже, народи провалише у твој посед.
    Укаљаше твој свети Храм,
    Јерусалим претворише у рушевину.
Лешеве твојих слугу
    дадоше за храну птицама,
    месо твојих верних зверима.
Крв им излише око Јерусалима као воду,
    а никога да их сахрани.
Ругло постадосмо својим суседима,
    предмет подсмеха и поруге онима око нас.

Докле још, ГОСПОДЕ?
    Зар ћеш се довека гневити?
    Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
Излиј своју јарост на народе који те не знају,
    на царства која ти не призивају Име.
Јер, они прождреше Јакова
    и опустошише његово боравиште.
Не сећај се, против нас, греха наших предака.
    Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
    јер смо беспомоћни.
Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
    свог славног Имена ради.
    Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
10 Зашто да народи говоре:
    »Где им је бог?«
Нека нама наочиглед народи сазнају
    како се светиш за проливену крв својих слугу.
11 Нека роптање сужања стигне пред тебе,
    снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.

12 Седмоструко врати у крило нашим суседима
    увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.
13 Тада ћемо ти ми, твој народ,
    овце твога пашњака, довека захваљивати,
    исказивати ти хвале кроз сва поколења.