Add parallel Print Page Options

Давидов.

144 Благословен да је Господ, стена моја,
    што ми руке за рат
    и прсте за борбу увежбава;
милосрђе моје и тврђава моја;
    моје уточиште и мој избавитељ;
мој штит, онај у коме уточишите налазим
    и који ми мој народ покорава.

О, Господе, шта је човек да за њега мариш
    и људски потомак да се са њим бавиш?
Човек тек је даху налик
    и дани му бледе као сенка.

О, Господе, небеса своја спусти, па да сиђеш
    и дотакнеш брда да се пуше!
Засевај муњом,
    нека се распрше!
Стреле своје баци,
    нека се разбеже!
Са висина руке пружи,
    избави ме;
извади ме их бујица
    и из руку деце туђинаца;
оних што устима својим обмањују
    и десницом својом заклињу се лажно.

О, Боже, певаћу ти нову песму,
    на лири са десет струна ја свираћу теби;
10 теби који царевима избављење дајеш;
    који Давида, слугу свога,
    спасаваш од мача опакога.

11 Ослободи ме, избави ме
    из руке деце туђинаца,
оних што устима својим обмањују
    и десницом својом заклињу се лажно.

12 Тад синови наши нека буду
    као стабло горостасно у младости својој;
наше ћерке нека буду
    попут шара стубова палате.
13 Амбари ће наши бити пуни
    разноврсног рода;
хиљаде ће ојагњити овце наше,
    и десет хиљада по пашњацима нашим.
14 Волови ће теглити, неће бити разарања,
    неће бити бежаније
и вриска се неће чути
    по трговима нашим.

15 Благо народу коме тако буде!
    Благо народу коме Бог је Господ!