Псалми 106

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁴ Сети ме се, ГОСПОДЕ,
    кад свом народу покажеш наклоност.
    У помоћ ми притекни својим спасењем,
⁵ да видим благостање твојих изабраних,
    да се радујем с твојим народом,
    да се твојим поседом хвалим.

⁶ Згрешили смо као наши праоци,
    чинили зло и поступали опако.
⁷ Када су наши праоци били у Египту,
    твоја чудесна дела нису разумели.
Нису се сећали многобројних дела твоје љубави,
    па се побунише крај мора, Црвеног мора.
⁸ Али он их спасе свога Имена ради,
    да обзнани своју силу.
⁹ Он запрети Црвеном мору,
    и оно пресуши,
    кроз дубине их проведе као кроз пустињу.
¹⁰ Он их спасе из руку онога ко их мрзи,
    откупи их из руку непријатељевих.
¹¹ Воде прекрише њихове душмане,
    ни један једини не остаде жив.
¹² Тада повероваше његовим речима
    и хвалоспев му отпеваше.

¹³ Али брзо су заборавили његова дела
    и нису чекали његов савет.
¹⁴ Пожуди су се предали у пустињи,
    Бога искушавали у пустолини.
¹⁵ Он им даде оно што су тражили,
    али им посла и опаку болест.
¹⁶ У табору почеше да завиде
    Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
¹⁷ Земља се отвори и прогута Датана
    и Авирамове следбенике прекри.
¹⁸ Огањ плану међу њиховим следбеницима,
    пламен сажеже опаке.
¹⁹ Код Хорева направише теле,
    па су се ливеном лику клањали.
²⁰ Тако су своју Славу
    заменили ликом вола, који једе траву.
²¹ Заборавили су Бога, који их је спасао,
    који је велика дела учинио у Египту,
²² чудесна дела у Хамовој земљи
    и страхотна дела крај Црвеног мора.
²³ Зато он рече да ће их истребити.
    Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
    да их не затре.

²⁴ Потом презреше земљу пожељну,
    његовој речи не повероваше.
²⁵ Гунђали су у својим шаторима,
    глас ГОСПОДЊИ нису слушали.
²⁶ Зато им се подигнуте руке заклео
    да ће мртви попадати по пустињи,
²⁷ да ће им потомци пасти међу народе
    и да ће их раштркати по земљама.

²⁸ Везали су се за Ваала Пеорског
    и јели жртве принете мртвима^[a].
²⁹ Својим делима разгневише ГОСПОДА,
    и помор изби међу њима.
³⁰ Тада устаде Пинхас, па је посредовао,
    и помор престаде.
³¹ То му се урачуна у праведност
    за сва поколења довека.

³² Разјарише га крај водâ Мериве,
    па Мојсија задеси невоља због њих:
³³ пошто су му огорчили дух,
    он несмотрене речи изговори.

³⁴ Не затреше народе
    као што им је ГОСПОД заповедио,
³⁵ него се измешаше с незнабошцима
    и научише да чине исто што и они.
³⁶ Служили су њиховим идолима,
    који им постадоше замка.
³⁷ Своје синове и кћери
    жртвовали су демонима.
³⁸ Недужну крв су проливали,
    крв својих синова и кћери,
жртвујући их ханаанским идолима,
    и земља се оскврнави крвљу.
³⁹ Тако су се каљали својим поступцима
    и постали неверни због својих дела.

⁴⁰ Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ
    и његов посед му се згади.
⁴¹ Предаде их у руке незнабошцима,
    па над њима завладаше они што их мрзе.
⁴² Потлачише их непријатељи
и својој власти их подвргоше.
⁴³ Много их је пута избављао,
    а они су и даље бунтовне науме ковали
    и све дубље тонули у грех.

⁴⁴ Али он погледа на њихову невољу
    када је чуо њихов вапај
⁴⁵ и ради њих се сети свога Савеза.
    Сажали се због своје велике љубави
⁴⁶ и учини да се на њих сажале
    сви који су их засужњили.

⁴⁷ Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
    и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
    и да се хвалама теби поносимо.

⁴⁸ Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
    заувек и довека.
    Нека сав народ каже: »Амин!«

Алилуја!