Псалми 1-36

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁴ А опаки нису такви –
    они су као плева коју разноси ветар.
⁵ Зато се опаки неће одржати на суду,
    ни грешници у заједници праведних.
⁶ Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
    а пут опаких пропашће.
¹ Зашто се незнабошци комешају,
    а народи узалуд завере кују?
² Устају цареви земаљски
    и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
³ »Скршимо њихове окове
    и збацимо њихове ланце!«

⁴ Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
    Господ им се изругује.
⁵ Онда им у свом гневу говори
    и у љутој срџби их застрашује:
⁶ »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«

⁷ Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
    »Ти си мој Син, данас те родих.
⁸ Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
    и крајеве земље у посед.
⁹ Разбићеш их гвозденом палицом,
    смрскати их као посуду грнчарску.«

¹⁰ Зато се уразумите, цареви,
    опомену прихватите, владари земаљски.
¹¹ Са страхом служите ГОСПОДУ,
    са трепетом му кличите.
¹² Пољубите Сина, да се не разгневи,
    да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.

Благо свима који се у њега уздају!

³ Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
    ти си слава моја, ти ми главу подижеш.

⁴ Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
    и он ме услиши са своје свете горе. Села

⁵ Лежем и спавам,
    и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
⁶ Не плашим се десетина хиљада
    које ме са свих страна опколише.

⁷ Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
    Удари по образу све моје непријатеље,
    поразбијај зубе опакима.

⁸ Од ГОСПОДА долази спасење!
    Нека твој благослов буде на твом народу! Села

² Докле ћете, људи,
    моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
    и да тражите лажи о мени? Села

³ Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
    Чуће ГОСПОД кад му завапим.

⁴ У свом гневу не чините грех.
    Кад лежите на својој постељи,
    размислите и смирите се. Села

⁵ Принесите праве жртве
    и у ГОСПОДА се уздајте.

⁶ Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
    ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
⁷ Већом си ми радошћу испунио срце
    од њихове кад им обилно роди жито и вино.
⁸ Чим легнем, одмах мирно заспим.
    Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.

⁴ Ти ниси Бог коме је мила опакост,
    зло код тебе не борави.
⁵ Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
    ти мрзиш све који чине зло.
⁶ Лажљивце уништаваш,
    крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.

⁷ А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
    У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
⁸ Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
    Због мојих душмана
    свој пут преда мном поравнај.

⁹ Нема искрености у њиховим устима,
    срце им је пуно пропасти.
Грло им је гроб отворен,
    језиком ласкају.
¹⁰ Прогласи их кривима, Боже!
    Нека им њихове сплетке донесу пропаст.
Отерај их због многих преступа њихових,
    јер су се против тебе побунили.

¹¹ Нека се радују сви који се у тебе уздају,
    нека кличу од радости довека.
Заштити оне који воле твоје Име,
    нека се у теби радују,
¹² јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника
    и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.

⁴ Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
    због своје љубави ме спаси.
⁵ Јер, у смрти нема спомена на тебе,
    у Шеолу, ко да ти захваљује?

⁶ Изнемогох од јецања.
    Сву ноћ постељу плачем заливам,
    свој лежај сузама натапам.
⁷ Од жалости ми очи ишчилеше,
    ослабише због свих душмана мојих.

⁸ Даље од мене, сви који чините неправду,
    јер ГОСПОД је чуо мој плач!
⁹ Чуо је ГОСПОД моју молбу,
    ГОСПОД је моју молитву прихватио.
¹⁰ Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
    узмакнуће, изненада постиђени.

³ ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио
    – ако сам учинио неправду својим рукама,
⁴ ако сам злом узвратио пријатељу
    или без разлога избавио његовог душманина –
⁵ нека ме онда мој непријатељ гони и стигне,
    нека ми живот угази у земљу
    и моју част баци у прашину. Села

⁶ Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу!
    Дигни се против беса мојих душмана!
    Пробуди се, Боже мој, правду затражи!
⁷ Нека те окружи скуп народâ,
    а ти седи високо над њима –
⁸ нека ГОСПОД суди народима.
    Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности,
    по мојој честитости.
⁹ Докрајчи зло опаких,
    а праведне учврсти,
    праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.

¹⁰ Мој штит држи Бог,
    који спасава људе срца честитог.
¹¹ Бог је праведан судија
    и поваздан своју срџбу искаљује.
¹² Не покаје ли се човек,
    Бог ће свој мач наоштрити,
    свој лук натегнути и уперити.
¹³ Спремиће своје оружје смртоносно,
    своје стреле запалити.

¹⁴ Ево, ко зачне зло
    и невољом затрудни,
    лаж рађа.
¹⁵ Ко рупу копа и продуби је,
    сâм пада у јаму коју је ископао.
¹⁶ Невоља коју је изазвао
    о његову главу се обија,
    његово насиље на његово теме силази.

¹⁷ Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности,
    псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.

³ Када небеса твоја гледам,
    дело прстију твојих,
    месец и звезде што си их поставио…
⁴ Шта је човек да га се сећаш,
    син човечији да ти је до њега стало?
⁵ Учинио си га тек мало мањим од Бога,
    овенчао га славом и чашћу.
⁶ Дао си му власт над делима твојих руку,
    све му под ноге подложио:
⁷ све овце и говеда и звери пољске,
⁸ птице небеске и рибе морске,
    и све што морским стазама пролази.

⁹ ГОСПОДЕ, Господе наш,
    како је величанствено твоје Име по свој земљи!

³ Узмичу непријатељи моји,
    пред тобом посрћу и гину.
⁴ Јер, ти си се за моје право и парницу заузео.
    На престо си сео као судија правичан.
⁵ Прекорио си незнабошце и уништио опаке,
    име им избрисао заувек и довека.
⁶ Непријатељ сконча
    у рушевинама заувек.
Градове си му тако разорио
    да и спомен на њих неста.

⁷ А ГОСПОД на престолу седи довека,
    престо је поставио да са њега суди.
⁸ Судиће свету праведно,
    народима управљати правично.
⁹ ГОСПОД је потлаченима утврђење високо,
    утврђење високо у временима невоље.
¹⁰ У тебе се уздају они који знају твоје Име,
    јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.

¹¹ Псалме певајте ГОСПОДУ,
    који на Сиону седи на престолу!
    Његова дела разглашујте међу народима!
¹² Јер, памти Онај који крв проливену освећује,
    запомагање сиромахâ не заборавља.

¹³ Смилуј ми се, ГОСПОДЕ.
    Види како ме тлаче они што ме мрзе.
Склони ме са капија смрти
¹⁴     да све хвале теби исказујем
на капијама Кћери сионске
    и да кличем због твога спасења.
¹⁵ Незнабошци потонуше у јаму
    коју су сами ископали,
    ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.
¹⁶ ГОСПОД је познат по правди коју спроводи:
    опаки се заплиће у дела својих руку. Хигајон Села

¹⁷ Опаки ће се вратити у Шеол,
    сви незнабошци, који су Бога заборавили.
¹⁸ А убоги неће бити заборављени заувек,
    нити ће икад пропасти нада сиромахâ.

¹⁹ Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача.
    Нека се незнабошцима суди пред тобом.
²⁰ Страхом их удари, ГОСПОДЕ,
    да незнабошци спознају да су само смртници. Села
¹ Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?
    Зашто се кријеш у временима невоље?

² Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
    они се хватају у сплетке које је смислио.
³ Опаки се пожудом свога срца хвали,
    лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
⁴ Опаки у својој надмености Бога не тражи,
    нема места за Бога у његовим наумима.
⁵ Путеви су му увек успешни,
    надмен је и далеко су од њега твоји закони,
    презире све своје душмане.
⁶ Мисли: »Нећу посрнути.
    Никад ме неће задесити зло.«
⁷ Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
    под језиком му мука и несрећа.
⁸ У заседи лежи покрај села,
    из потаје убија недужнога,
    очима вреба жртве.
⁹ У заседи лежи као лав у брлогу,
    у заседи лежи да сиромаха ухвати,
    да га у мрежу ухвати и одвуче.
¹⁰ Жртве се руше, сатрвене,
    под његовом снагом падају.
¹¹ А он мисли: »Заборавио је Бог.
    Сакрио је лице и никад ништа не види.«

¹² Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
    Сиромахе не заборави!
¹³ Зашто да опаки презире Бога?
    Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
¹⁴ Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
    у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
    ти сирочади помажеш.
¹⁵ Сломи руку опакоме и зломе,
    казни његову опакост, да се више не нађе.

¹⁶ ГОСПОД је Цар заувек и довека!
    Нестаће незнабошци из његове земље.
¹⁷ Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,
    охрабрујеш их и помно слушаш.
¹⁸ Браниш права сирочади и потлачених,
    да их смртник више не застрашује.

⁴ ГОСПОД је у свом светом Храму,
    престо ГОСПОДЊИ на небесима.
Он гледа људе, очима их испитује.
⁵ ГОСПОД испитује праведника,
    а опакога и онога ко воли насиље
    мрзи душа његова.
⁶ На опаке ће излити угљевље ужарено
    и сумпор горући,
    дати им да испију чашу ветра огњеног.
⁷ Јер, ГОСПОД је праведан и воли праведност.
    Честити ће гледати његово лице.

³ Нека ГОСПОД одсече све ласкаве усне
    и сваки хвалисави језик
⁴ који говори: »Својим језиком ћемо победити.
    Са уснама какве су наше, ко да нам буде господар?«

⁵ »Због пљачкања сиромахâ
    и роптања убогих,
сада ћу устати«, обећава ГОСПОД.
    »Донећу им спасење за којим жуде.«
⁶ Чиста су обећања ГОСПОДЊА,
    сребро пречишћено у пећи земљаној,
    седам пута очишћено.
⁷ Ти ћеш бдети над нама, ГОСПОДЕ,
    и штитити нас од ових људи довека.
⁸ Опаки ходају унаоколо
    кад је безвредно на цени међу људима.

³ Погледај ме, ГОСПОДЕ, Боже мој, и услиши,
    снагу ми поврати, да не заспим сном смртним.
⁴ Нека мој непријатељ не каже: »Надјачао сам га.«
    Нека се не веселе душмани када посрнем.

⁵ Јер, ја се у твоју љубав уздам,
    срце ми се због твога спасења радује.
⁶ Певаћу ГОСПОДУ јер ми учини добро.

² ГОСПОД са неба гледа род људски,
    да види има ли ко разуман,
    неко ко тражи Бога.
³ Сви су застранили,
    сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
    нема ниједнога.

⁴ Зар никад неће научити они који чине неправду,
    они који мој народ прождиру као да хлеб једу
    и који ГОСПОДА не призивају?
⁵ Ено их, силан их је страх обузео,
    јер Бог је с нараштајем праведних.
⁶ Само се ви ругајте наумима сиромаховим –
    ГОСПОД је његово уточиште.

⁷ О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!

Кад ГОСПОД врати благостање свом народу,
    клицаће Јаков, радоваће се Израел!

² Онај ко живи беспрекорно
    и чини што је праведно,
    ко из срца говори истину
³ и језиком не клевеће,
    ко не наноси зло другоме
    и не вређа ближњега,
⁴ ко презире оне које је Бог одбацио,
    а указује част онима који се боје ГОСПОДА,
ко се закуне и заклетву не прекрши,
    па макар била на његову штету,
⁵ ко новац позајмљује без камате
    и не прима мито да осуди недужнога.

Ко тако чини, никад неће посрнути.

² Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
    без тебе ништа добро немам«,
³ али и о боговима који су свети народима земље:
    »Величанствени су,
    у њима је сва моја наслада.«

⁴ Умножиће се муке
    оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
    ни њихова имена уснама да помињем.

⁵ ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
    ти чврсто држиш што ми је додељено.
⁶ Међе ми на лепу земљу падоше;
    да, прекрасно је моје наследство.

⁷ Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
    чак ме и ноћу опомиње савест.
⁸ ГОСПОД ми је стално пред очима,
    јер ми је здесна, нећу посрнути.
⁹ Зато ми се срце радује и душа весели.
    И тело ће ми спокојно почивати,
¹⁰ јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
    ни дати да твој верни иструне.
¹¹ Показаћеш ми стазу живота,
    својим лицем радошћу ме испунити,
    теби здесна милином вечном.

³ Истражиш ли ми срце и испиташ ли ме ноћу,
    провериш ли ме огњем, никакво зло нећеш наћи.
Уста ме моја не наводе
⁴     да чиним што други људи чине.
Речју твојих усана сачувах се
    од стаза насиља.
⁵ Кораци ми чврсто прионуше уз твоје стазе,
    ноге ми се не оклизнуше.

⁶ Вапијем ти, Боже, јер ћеш ме услишити,
    саслушај ме и чуј моје речи.
⁷ Покажи своју љубав чудесну,
    ти који десницом својом од душмана спасаваш
    оне који се у тебе уздају.
⁸ Чувај ме као зеницу свога ока.
    У сенци својих крила ме сакриј
⁹ од опаких који на мене насрћу,
    од смртних непријатеља који ме окружују.
¹⁰ Затворише своје срце бешћутно,
    устима надмено говоре.
¹¹ Ушли су ми у траг, већ ме опколише,
    очима вребају да ме на земљу оборе
¹² као лав што једва чека плен да растргне,
    као млади лав што вреба из скровишта.

¹³ Устани, ГОСПОДЕ, стани му на пут и обори га!
    Својим мачем од опакога ме избави!
¹⁴ Својом руком их уклони, ГОСПОДЕ,
    уклони их из света живих,
    а драгоцене своје насити:
нека су им трбуси пуни
    и нека својој деци остављају што претекне.

¹⁵ А ја, ја ћу у праведности
    твоје лице гледати.
Кад се пробудим,
    твојим ликом ћу се ситити.

³ Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
    и он ме од непријатељâ спасе.
⁴ Таласи смрти ме опколили,
    бујице уништења запретиле да ме преплаве.
⁵ Конопци Шеола ме омотали,
    замке смрти ми се испречиле.
⁶ У невољи ГОСПОДУ завапих,
    у помоћ позвах свога Бога.
Он у свом Храму чу мој глас,
    мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.

⁷ Земља задрхта и затресе се,
    уздрмаше се темељи планина,
    задрхташе јер се разјарио.
⁸ Дим му покуља из ноздрва,
    огањ прождирући сукну му из уста,
    угљевље ужарено засја.
⁹ Он небеса разгрну и сиђе,
    мрачни облаци му под ногама.
¹⁰ Херувима узјаха и полете,
    на крилима ветра се вину.
¹¹ Тмину учини својим скровиштем,
    облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.
¹² Од његовог сјаја
    грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.
¹³ ГОСПОД загрме с неба,
    заори се глас Свевишњега.
¹⁴ Он одапе стреле и распрши непријатеље,
    муње избаци и у бег их нагна.
¹⁵ Показаше се кланци на дну мора
    и открише темељи земљини
од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ,
    од силине даха твојих ноздрва.

¹⁶ Он посегну руком са висина
    и дохвати ме,
    из силних вода ме извуче.
¹⁷ Он ме од јаког непријатеља избави,
    од оних који ме мрзе.
    Јер, прејаки су били за мене;
¹⁸ напали ме у дан моје несреће,
    али ГОСПОД ми је био ослонац.

¹⁹ Извео ме на пространо место,
    избавио ме јер сам му омилио.
²⁰ ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
    награди ме јер су ми руке чисте.
²¹ Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
    нисам се од свог Бога злу окренуо.
²² Преда мном су сви његови закони,
    нисам од његових уредби одступио.
²³ Пред њим сам беспрекоран био
    и клонио се греха.
²⁴ ГОСПОД ме награди по мојој праведности
    јер виде чистоту мојих руку.

²⁵ Верноме се показујеш као веран,
    беспрекорноме као беспрекоран,
²⁶ чистоме као чист,
    а поквареноме као препреден.
²⁷ Понизне спасаваш,
    а охоле унижаваш.
²⁸ Ти, ГОСПОДЕ, моју светиљку палиш,
    мој Бог моју таму осветљава.
²⁹ Уз твоју помоћ на војску јуришам,
    са својим Богом уза зидине се верем.

³⁰ Савршен је пут овога Бога,
    без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
    ко се у њега узда.
³¹ Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
    И ко је Стена осим Бога нашега?

³² Бог је тај који ми даје снагу
    и мој пут чини савршеним.
³³ Ноге ми чини као у јелена,
    даје ми да на висовима стојим.
³⁴ Шаке ми вежба за бој,
    рукама бронзани лук натежем.

³⁵ Дајеш ми штит своје победе,
    твоја ме десница придржава,
    пригињеш се да ме учиниш великим.
³⁶ Пут пода мном шириш,
    да ми се ноге не спотакну.
³⁷ Гоним непријатеље и стижем их,
    не окрећем се док их не докрајчим.
³⁸ Скршим их, па не могу да устану,
    под ногама ми попадали леже.
³⁹ Дајеш ми снагу за бој,
    моје противнике тераш да ми се поклоне.
⁴⁰ Моје непријатеље у бег нагониш,
    па таманим оне што ме мрзе.
⁴¹ Запомажу, а никог да их спасе,
    ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
⁴² Мрвим их у прах на ветру,
    изливам као блато на улици.

⁴³ Избавио си ме од народа бунтовног,
    поставио ме за владара многих народа.
    Народи за које нисам знао сада ми служе.
⁴⁴ Чим чују за мене, покоре ми се,
    туђинци ми удворички прилазе.
⁴⁵ Нестаје срчаност њихова,
    дрхтећи излазе из својих скровишта.

⁴⁶ Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
    Узвишен нека је Бог, мој Спаситељ!
⁴⁷ Он је Бог који се свети за мене,
    који ми народе потчињава,
⁴⁸ који ме од непријатељâ избавља.

Над мојим противницима си ме узвисио,
    од насилника ме избавио.
⁴⁹ Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
    псалме певам твоме Имену.

⁵⁰ Бог свом цару велике победе дарује.
    Љубав показује
свом помазанику Давиду
    и његовим потомцима довека.

⁷ Савршен је Закон ГОСПОДЊИ
    – живот обнавља.

Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ
    – лаковернога мудрим чине.
⁸ Исправни су налози ГОСПОДЊИ
    – срце радују.
Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ
    – очи просветљују.
⁹ Чист је страх од ГОСПОДА
    – остаје довека.
Поуздани су закони ГОСПОДЊИ
    – сви редом правични,
¹⁰ драгоценији од злата,
    од много чистог злата,
слађи од меда,
    меда што из саћа капље.
¹¹ Они мене, твог слугу, опомињу;
    држећи их се, велику награду добијам.

¹² Али ко може да примети своје грешке?
    Очисти ме од скривених пропуста.
¹³ Чувај мене, свог слугу, од бахатости,
    да не завлада нада мном.
Тада ћу бити беспрекоран,
    чист од великог преступа.

¹⁴ Нека ти буду миле
    речи мојих уста и мисли мога срца,
    ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.

⁵ Клицаћемо од радости кад победиш
    и дићи барјаке у име Бога нашега.

Испунио ГОСПОД сваку твоју молбу!

⁶ Сад знам да ГОСПОД свом помазанику
    даје победу.
Са свог светог неба услишава га
    снагом своје деснице победничке.
⁷ Неки се у борна кола уздају,
    неки у коње,
    а ми у Име ГОСПОДА, Бога нашега.
⁸ На колена су оборени и падају,
    а ми устајемо и стојимо чврсто.

⁹ Дај цару победу, ГОСПОДЕ!
    Услиши нас кад ти завапимо!

³ У сусрет си му изашао с обилним благословима
    и на главу му ставио круну од чистог злата.
⁴ За живот те молио, и ти му даде
    век животни заувек и довека.
⁵ Велика је његова слава због твоје победе,
    сјај и величанство ставио си на њега.
⁶ Дао си му вечне благослове,
    силно га обрадовао својим лицем.
⁷ Јер, цар се у ГОСПОДА узда;
    због љубави Свевишњега
    неће посрнути.

⁸ Рука ће ти наћи све непријатеље,
    твоја десница оне који те мрзе.
⁹ Биће као у пећи огњеној
    кад се појавиш.
Прогутаће их ГОСПОД у свом гневу
    и огањ ће их прождрети.
¹⁰ Истребићеш им потомке са земље,
    њихово потомство из рода људског.
¹¹ Иако зло спремају против тебе
    и опаке сплетке смишљају,
    неће успети.
¹² У бекство ћеш их нагнати
    кад у њих упериш свој лук.

¹³ Узвишен си, ГОСПОДЕ, у својој сили.
    Певаћемо и свирати твојој снази.

⁶ А ја сам црв, а не човек;
    људи ме вређају, народ презире.
⁷ Сви који ме виде, исмевају ме,
    ругају ми се и одмахују главом:
⁸ »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
    Нека га избави ако му је омилио.«

⁹ А ти си ме извео из мајчине утробе,
    испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
¹⁰ На тебе се од мајчине утробе ослањам;
    ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
¹¹ Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
    а никога да помогне.
¹² Многи бикови ме опколише,
    снажни бикови башански окружују ме.
¹³ Уста су разјапили на мене
    лавови што плен раздиру и ричу.

¹⁴ Као вода се изливам,
    све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
    у мени се истопило.
¹⁵ Грло ми се осушило као суд грнчарски,
    језик за непце залепио.
    У смртни прах си ме положио.
¹⁶ Пси ме опколише,
    чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше^[b],
¹⁷     све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
¹⁸     Моју одећу разделише међу собом
    и бацише коцку за моје одело.
¹⁹ Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
    Снаго моја, у помоћ ми похитај!
²⁰ Душу ми избави од мача,
    живот драгоцени од псећих шапа.
²¹ Спаси ме из лављих уста,
    услиши ме пред роговима бивољим.
²² Објавићу твоје Име својој браћи,
    усред скупа ћу те хвалити.

²³ Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
    Славите га, сви потомци Јаковљеви.
    Плашите га се, сви потомци Израелови.
²⁴ Јер, он није презрео патње невољникове
    ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
    него га је чуо кад је завапио.

²⁵ Од тебе су моје хвале
    на великом скупу;
пред онима који те се боје
    извршићу своје завете.
²⁶ Кротки ће јести и наситити се;
    хвалиће ГОСПОДА они који га траже.

Живели довека!

²⁷ Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
    и вратити му се;
поклониће се пред њим
    све породице незнабожаца.
²⁸ Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
    он влада над народима.
²⁹ Јешће и клањати му се сви људи у снази.
    На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
    који своју душу не могу да сачувају у животу.
³⁰ Потомство ће му служити.
    О Господу ће причати следећем поколењу
³¹ и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
    »Овако је учинио ГОСПОД.«

⁵ Трпезу простиреш преда мном
    наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
    мој пехар се прелива.
⁶ Да, доброта и љубав
    пратиће ме свих дана мог живота
    и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.

⁷ Дигните своје надвратке, капије,
    отворите се, двери вечне,
    да славни Цар уђе.
⁸ Ко је тај славни Цар?
    ГОСПОД јаки и силни,
    ГОСПОД у боју силни!
⁹ Дигните своје надвратке, капије,
    отворите се, двери вечне,
    да славни Цар уђе.
¹⁰ Ко је тај славни Цар?
    ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села

⁴ Обзнани ми своје путеве, ГОСПОДЕ,
    својим стазама ме научи.
⁵ Води ме у својој истини и поучи ме,
    јер ти си Бог, мој Спаситељ;
    тебе поваздан ишчекујем.
⁶ Сети се, ГОСПОДЕ, своје самилости и љубави,
    јер су од вечности.
⁷ Не сећај се грехâ из моје младости
    ни мојих преступа.
Сети ме се због своје љубави
    и доброте, ГОСПОДЕ.
⁸ Добар је ГОСПОД и правичан
    – зато грешнике учи своме путу.
⁹ Нека кротке води ка оном што је право
    и нека кротке учи своме путу.
¹⁰ Све стазе ГОСПОДЊЕ љубав су и истина
    оном ко се држи његовог Савеза и прописâ.
¹¹ Свога Имена ради, ГОСПОДЕ, грех мој опрости,
    иако је велик.

¹² Ко се боји ГОСПОДА,
    ГОСПОД ће га усмерити путем
    који треба да изабере.
¹³ Живот ће провести у благостању,
    а његови потомци наследиће земљу.
¹⁴ ГОСПОД је присан с онима који га се боје,
    свој Савез им обзнањује.

¹⁵ Очи су ми стално упрте у ГОСПОДА,
    јер ми ноге ослобађа из мреже.
¹⁶ Окрени се к мени и милостив ми буди,
    јер сам усамљен и јадан.
¹⁷ Бриге ми се намножиле у срцу
    – ослободи ме тескобе.
¹⁸ Види мој јад и муку
    и све моје грехе однеси.
¹⁹ Види колико је мојих непријатеља
    и колико жестоком мржњом ме мрзе.
²⁰ Чувај ми душу и избави ме.
    Не дај да се постидим,
    јер у тебе се уздам.
²¹ Нека ме поштење и честитост чувају,
    јер тебе ишчекујем.
²² Избави Израел, Боже,
    из свих његових невоља.

⁶ Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
    и око твог жртвеника идем,
⁷ из свега гласа певајући песму захвалницу
    и причајући о свим твојим делима чудесним.
⁸ ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
    и место где твоја Слава станује.
⁹ Не узми ми душу с грешницима,
    мој живот са крволоцима,
¹⁰ чије руке извршавају опаке науме
    и десница им пуна мита.

¹¹ А ја живим у својој честитости.
    Избави ме и милостив ми буди.
¹² На равном месту стоје ми ноге.
    На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.

⁴ Само једно од ГОСПОДА молим,
    само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
    све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
    и савет тражим у Храму његовом.
⁵ Јер, на дан несреће
    он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
    и на високу стену поставити.
⁶ Тада ћу дићи главу
    над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
    кличући ћу приносити жртве,
    певати и свирати ГОСПОДУ.

⁷ Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
    милостив ми буди и услиши ме.
⁸ Срце ми каже:
    »Тражи његово лице!«
    Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
⁹ Не криј своје лице од мене,
    не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
    Не одбаци ме и не остави,
    Боже, Спаситељу мој.
¹⁰ Ако ме отац и мајка оставе,
    ГОСПОД ће ме примити.

¹¹ Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
    равном стазом ме води
    због мојих непријатеља.
¹² Не препуштај ме вољи душмана,
    јер лажни сведоци против мене устају,
    од насиља дашћу.

¹³ У ово сам сигуран:
    видећу доброту ГОСПОДЊУ
    у земљи живих.

¹⁴ ГОСПОДА ишчекуј.
    Буди јак и одважног срца
    и ГОСПОДА ишчекуј.

⁵ Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
    ни његова дела,
он ће их срушити
    и више их неће подићи.

⁶ Благословен ГОСПОД,
    јер је чуо глас моје молбе.
⁷ ГОСПОД је моја снага и штит.
    Моје срце у њега се узда,
    и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
    и ГОСПОДУ песмом захваљујем.

⁸ ГОСПОД је снага свом народу,
    тврђава спасења свом помазанику.
⁹ Спаси свој народ
    и благослови свој посед.
Буди им пастир
    и носи их довека.

³ Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
    Бог славни грми,
    ГОСПОД грми над големим водама.
⁴ Силан је глас ГОСПОДЊИ,
    величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
⁵ Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
    ГОСПОД либанске кедрове ломи.
⁶ Од њега Либан поскакује као теле,
    Сирјон^[c] као биволче.
⁷ Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
⁸ Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
    ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
⁹ Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
    и шуме огољује^[d].
    У његовом Храму сви вичу: »Слава!«

¹⁰ ГОСПОД над потопом седи на престолу,
    ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
¹¹ ГОСПОД свом народу даје снагу,
    ГОСПОД свој народ миром благосиља.

⁴ Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,
    његовом светом Имену захваљујте.
⁵ Јер, гнев његов траје само трен,
    а наклоност његова цео живот.
Плач може потрајати сву ноћ,
    али ујутро долази клицање.

⁶ У својој безбрижности рекох:
    »Никада се нећу поколебати.«
⁷ ГОСПОДЕ, својом наклоношћу
    учинио си да стојим чврсто као гора.
Али, кад си своје лице сакрио,
    уплаших се
⁸ и завапих теби, ГОСПОДЕ,
    ГОСПОДА замолих за милост:
⁹ »Каква је корист од моје смрти,
    од мога силаска у гробну јаму?
Зар ће ти прах захваљивати?
    Зар ће он објављивати твоју истину?«
¹⁰ Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,
    Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.
¹¹ Моју си кукњаву окренуо у играње.
    Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,
¹² да ти моја душа пева псалме
    и да не замукне.

ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.

⁶ Мрзим оне што се држе идола ништавних.
    Ја се у ГОСПОДА уздам.
⁷ Веселићу се и радовати у твојој љубави,
    јер си мој јад видео
    и сазнао тескобу моје душе.
⁸ Ниси ме предао у руке непријатељу,
    него си ми ноге учврстио на месту пространом.

⁹ Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам у невољи.
    Очи, душа и тело од жалости ми ослабише.
¹⁰ Живот ми изједа тескоба,
    моје године јецање.
Снага ме издаје због моје невоље,
    кости ми ослабише.

¹¹ Због свих својих душмана
    велико ругло постадох ближњима.
Ужасавају ме се познаници;
    ко год ме види на улици, од мене бежи.
¹² Заборавили ме као да сам мртав,
    као сломљен суд постадох.

¹³ Чујем шапутање многих –
    ужас одасвуд:
заверу кују против мене
    и смишљају како живот да ми узму.

¹⁴ Али ја се у тебе уздам, ГОСПОДЕ,
    и говорим: »Ти си Бог мој.«
¹⁵ Моја је судбина у твојој руци.
    Избави ме из руку непријатељâ
    и оних што ме прогоне.
¹⁶ Својим лицем обасјај свога слугу,
    у својој љубави ме спаси.
¹⁷ Не дај да се постидим, ГОСПОДЕ,
    јер теби вапијем.
Нека се постиде опаки
    и нека у Шеолу умукну.
¹⁸ Нека ућуткане буду усне лажљиве,
    јер дрско, охоло и презриво
    против праведника говоре.

¹⁹ Како је велика твоја доброта,
    коју си спремио за оне који те се боје,
коју наочиглед људима показујеш
    онима који се у тебе уздају.
²⁰ Склањаш их од људских сплетки
    у скровиште свога лица.
У свом заклону их сакриваш
    од свадљивих језика.

²¹ Благословен ГОСПОД,
    јер ми је чудесну љубав показао
    у граду под опсадом.
²² У свом страху рекох:
    »Уклоњен сам испред твојих очију.«
Али ти си чуо глас моје молбе
    кад сам ти завапио.

²³ Волите ГОСПОДА, сви верни његови.
    ГОСПОД чува верне,
    а охолима пуном мером враћа.
²⁴ Будите јаки и одважног срца,
    сви који ГОСПОДА ишчекујете.

⁵ Тада ти признах свој грех
    и више своју кривицу нисам скривао.
Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ«
    – и ти опрости кривицу мога греха. Села

⁶ Зато нека ти се сваки верни
    моли у време невоље.
Када се бујица силних вода дигне,
    до њега неће доћи.
⁷ Ти си заклон мој;
    од невоље ћеш ме сачувати,
    окружити ме песмама избављења. Села

⁸ »Научићу те и показати ти пут
    којим треба да идеш.
Саветоваћу те
    и држати те на оку.
⁹ Не буди као коњ или мазга,
    који немају памети,
којима се управља жвалама и уздама,
    јер ти иначе не прилазе.«

¹⁰ Многе су муке опакога,
    али ко се у ГОСПОДА узда,
    љубав га окружује.
¹¹ Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници!
    Кличите од радости, сви који сте срца честитог!
¹ Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
    Честитима приличи да му певају хвалоспев.
² Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
    свирајте му на лири од десет жица.
³ Певајте му нову песму,
    умилно свирајте и кличите од радости.

⁴ Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
    и поуздана су сва његова дела.
⁵ Он воли праведност и правду,
    пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
⁶ Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
    све мноштво на њима дахом уста његових.
⁷ Он морске воде на куп сабире
    и океан^[e] ставља у спремишта.

⁸ Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
    нека сви житељи света страхују од њега.
⁹ Јер, он рече – и све постаде,
    он заповеди – и све се појави.
¹⁰ ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
    спречава намере народâ.
¹¹ А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
    намере његовог срца кроз сва поколења.
¹² Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
    народу који је изабрао себи за посед.
¹³ ГОСПОД са неба гледа
    и види све људе,
¹⁴ из свог пребивалишта
    на све житеље земље мотри –
¹⁵ он који је свима саздао срце
    и прониче сва њихова дела.

¹⁶ Не спасава цара мноштво његове војске,
    не избавља ратника његова велика снага.
¹⁷ Узалуд се од коња надати избављењу,
    не помаже његова велика снага да се умакне.
¹⁸ Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
    на онима који се у његову љубав уздају
¹⁹ да их избави од смрти
    и одржи у животу у време глади.

²⁰ Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
    он нам је помагач и штит.
²¹ У њему нам се радује срце,
    јер се у његово свето Име уздамо.
²² Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
    јер се у тебе уздамо.

⁴ Тражио сам ГОСПОДА,
    и он ме услишио
    – избавио ме од свих мојих страхова.

⁵ Који у њега гледају, озарени су,
    лице им никад не облива стид.
⁶ Ево, сиромах завапи,
    и ГОСПОД га услиши
    и спасе из свих невоља.
⁷ Анђео ГОСПОДЊИ диже табор
    око оних који се ГОСПОДА боје
    и избавља их.

⁸ Окусите и видите да је ГОСПОД добар;
    благо човеку који се у њега узда.
⁹ Бојте се ГОСПОДА, ви свети његови,
    јер који га се боје ничим не оскудевају.
¹⁰ И лавови могу немати хране и огладнети,
    али они који траже ГОСПОДА
    ничег доброг нису лишени.

¹¹ Дођите, децо, саслушајте ме,
    учићу вас страху од ГОСПОДА.
¹² Ако уживаш у животу
    и желиш да видиш многе дане среће,
¹³ чувај свој језик од зла
    и своје усне од лажљивих речи.
¹⁴ Клони се зла и чини добро,
    тражи мир и за њим иди.
¹⁵ Очи су ГОСПОДЊЕ на праведнима,
    његове уши чују њихове вапаје.
¹⁶ Лице је ГОСПОДЊЕ против оних
    који чине зло,
    да спомен на њих уклони са земље.
¹⁷ Праведни завапе, и ГОСПОД их чује,
    избавља их из свих невоља.
¹⁸ ГОСПОД је близу онима
    који су сломљеног срца
    и спасава оне чији је дух скршен.
¹⁹ Праведника могу снаћи многе невоље,
    али га ГОСПОД из свих њих избавља;
²⁰ све кости му чува,
    ниједна од њих неће се сломити.
²¹ Зло ће погубити опакога
    и кажњени ће бити који мрзе праведника.
²² ГОСПОД откупљује своје слуге,
    нема казне за онога ко се у њега узда.

⁴ Нека осрамоћени буду и постиде се
    они који би да ми узму живот.
Нека посрамљени узмакну
    они који ми смишљају зло.
⁵ Нека буду као плева на ветру
    када их анђео ГОСПОДЊИ потера.
⁶ Нека им пут буде мрачан и клизав
    када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.
⁷ Јер, без разлога поставише мрежу пред мене
    и без разлога ми ископаше јаму.
⁸ Нека их задеси пропаст изненадна
    – нека их ухвати мрежа коју су поставили,
    нека упадну у јаму своје пропасти.
⁹ Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ
    и радовати се у спасењу његовом.
¹⁰ Свим ћу својим бићем рећи:
    »Ко је као ти, ГОСПОДЕ?
Сиромаха спасаваш од јачега од њега,
    сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«

¹¹ Устају окрутни сведоци,
    испитују ме о оном што не знам.
¹² Злом ми узвраћају за добро
    и душу ми уцвељују.
¹³ А ја сам се, кад су били болесни,
    облачио у кострет
и постом морио своју душу.
    Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,
¹⁴ у жалости сам ишао унаоколо
    као за пријатељем или братом,
    погружен као да своју мајку оплакујем.
¹⁵ А сад кад сам ја посрнуо,
    они се обрадоваше и удружише.
Нападачи се удружише против мене,
    да ме изненада нападну,
    па ме раздиру без престанка.
¹⁶ Погано се ругају ругаоци
    и на мене шкргућу зубима.

¹⁷ Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ?
    Избави ми душу од њихових насртаја,
    живот драгоцени од ових лавова.
¹⁸ Захваљиваћу ти на великом скупу,
    хвалити те међу мноштвом народа.
¹⁹ Не дај да нада мном ликују
    моји лажљиви непријатељи;
не дај да злобно намигују очима
    ови што ме без разлога мрзе.
²⁰ Јер, они не говоре о миру,
    него смишљају лажне оптужбе
    против оних који мирно живе у земљи.
²¹ Разјапили су уста на мене и говоре:
    »Да, да! Својим очима смо видели!«
²² И ти си видео, ГОСПОДЕ
    – немој да ћутиш.
    Не буди далеко од мене, Господе.
²³ Пробуди се и устани да ме одбраниш
    у мојој парници, Боже мој и Господе.
²⁴ У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој,
    и не дај им да ликују нада мном.
²⁵ Не дај им да помисле:
    »Да, баш то смо хтели«,
    не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«
²⁶ Нека се постиде и посраме
    сви који над мојом несрећом ликују.
Нека стид и срамоту обуку
    они који се нада мном узвисују.
²⁷ Нека кличу и радују се
    они којима је мило што сам оправдан.
Нека стално говоре:
    »Велик је ГОСПОД,
    мила му је добробит његовог слуге.«

²⁸ А мој ће језик о твојој праведности причати,
    хвале ти изрицати поваздан.