Add parallel Print Page Options

Псалам Асафов.

Боже, народи провалише у твој посед.
    Укаљаше твој свети Храм,
    Јерусалим претворише у рушевину.
Лешеве твојих слугу
    дадоше за храну птицама,
    месо твојих верних зверима.
Крв им излише око Јерусалима као воду,
    а никога да их сахрани.
Ругло постадосмо својим суседима,
    предмет подсмеха и поруге онима око нас.

Докле још, ГОСПОДЕ?
    Зар ћеш се довека гневити?
    Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
Излиј своју јарост на народе који те не знају,
    на царства која ти не призивају Име.
Јер, они прождреше Јакова
    и опустошише његово боравиште.
Не сећај се, против нас, греха наших предака.
    Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
    јер смо беспомоћни.
Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
    свог славног Имена ради.
    Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
10 Зашто да народи говоре:
    »Где им је бог?«
Нека нама наочиглед народи сазнају
    како се светиш за проливену крв својих слугу.
11 Нека роптање сужања стигне пред тебе,
    снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.

12 Седмоструко врати у крило нашим суседима
    увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.
13 Тада ћемо ти ми, твој народ,
    овце твога пашњака, довека захваљивати,
    исказивати ти хвале кроз сва поколења.

Псалам Асафов.

79 О, Боже, туђинци су дошли у наследство твоје!
    Опоганили су Дом твоје светости,
    Јерусалим учинили рушевином!
Мртва тела твојих слугу
    као храну птицама небеским су дали
    и зверима земаљским тела твојих верних.
Крв њихову излили су око Јерусалима
    као да је вода, и нико их сахранио није.
Својим комшијама постали смо ругло,
    на подсмех смо и на презир својој околини.

Докле ћеш се гневити, Господе? До када?
    Зар ће довека да гори пламен љубоморе твоје?
Јарост своју излиј на туђинце што те не познају
    и на царства која твоје име не призивају!
Јер они су прождрали Јакова
    и насеље му уништили.

Не памти нам пређашње кривице! Похитај!
    Милосрђем својим пресретни нас
    јер смо у великој беди!
Помози нам, о, Боже спасења нашега!
    Избави нас ради свог имена славног!
    Опрости нам грехе наше због имена свога!
10 Зашто да туђинци кажу:
    „Где је њихов Бог?“

Дај да нам очи виде освету међу народима
    због проливене крви слугу твојих.
11 Нек пред тебе допре јецај заточених,
    па великом снагом својом спаси на смрт осуђене.
12 Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим
    презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!
13 А ми, твој народ и стадо твоје паше,
    у векове хвалићемо тебе!
Славу твоју јавићемо
    сваком нараштају!