⁴ Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
    поставише заставе своје за знакове.
⁵ Познати су као човек
    што секиру на шипражје диже;
⁶ и онда секиром и полугама
    све резбарије ломи.
⁷ Светилиште твоје до тла спалише,
    опоганише Пребивалиште имена твог.
⁸ У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
    Спалили су сва Божија места састанка у земљи.

⁹ А наше знакове видели нисмо,
    ни пророка још нема,
    и никога с нама ко би знао – докле?
¹⁰ Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
    Хоће ли противник довека твоје име да презире?
¹¹ Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
    Из недара својих извуци је и сатри их!

¹² А Бог цар мој је од давнина,
    посред земље спасоносна дела чини.

¹³ Силом својом ти си море разделио,
    у водама смрскао си главе морским неманима.
¹⁴ Левијатану си главе раздробио,
    народима уз обалу за храну си га дао.
¹⁵ Ти си дао да набуја и врело и поток,
    ти си непресушне пресушио реке.
¹⁶ Твој је дан, баш као и ноћ;
    ти си поставио и месец и сунце.
¹⁷ Ти си земљи одредио сваку међу;
    и лето и зиму начинио ти си.

¹⁸ Сети се тог противника који те презире, Господе,
    и безумних што презиру ти име.
¹⁹ Не дај звери живот голубице своје,
    довека не заборави на живот својих сиромаха.
²⁰ Погледај на савез,
    јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
²¹ Не дај угњетеном да се понижен врати,
    нека име твоје славе и сиромах и убоги.
²² Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
    Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
²³ Не заборави глас душмана својих,
    поклич што се непрестано диже,
    оних што се против тебе буне.