Add parallel Print Page Options

Књига Друга

Псалми 42–72

За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.

42 Као што кошута чезне за потоцима,
    тако душа моја чезне за тобом, Боже.
Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
    Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
Сузе су ми храна и дању и ноћу,
    док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
    предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
    с мноштвом које слави празник.

Што си ми клонула, душо моја,
    и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља мог, Бога мог.

Клонула је душа у мени,
    зато те спомињем из краја јорданског,
    и с Ермона, на гори Мисару.
Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
    све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.

Дању Господ шаље своју милост,
    а ноћу је песма његова са мном –
    молитва Богу живота мог.

Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
    Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
    док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“

11 Што си ми клонула, душо моја,
    што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља и Бога свог.

Књига друга

(Псалми 42-72)

Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.

Као што јелен жуди за водама потока,
    тако душа моја жуди за тобом, Боже.
Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
    Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
Сузе су ми храна дању и ноћу
    док ме поваздан питају:
    »Где ти је твој Бог?«
Душа ме боли кад се сетим
    како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
    уз клицање и захваљивање
    силног света који празнује.
Зашто си потиштена, душо моја?
    Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
    јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.

Душа је у мени потиштена.
    Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
    у земљи где река Јордан почиње,
где дубина дубину дозива
    хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
    преко мене пређоше.

Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
    а ноћу је његова песма са мном,
    молитва Богу мог живота.

Питам Бога, Хридину моју:
    »Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
    од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
    који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«

11 Зашто си потиштена, душо моја?
    Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
    јер опет ћу му захваљивати,
    Спаситељу мом и мом Богу.

Footnotes

  1. 42,6 на овом брдашцу Или: на гори Мицар.