Add parallel Print Page Options

Зашто ли се буне народи,
    шта то људи узалуд смишљају?
Цареви се света прикупљају,
    кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
    и на његовог Помазаника[a]:
„Збацимо са себе окове њихове,
    стргнимо са себе свезе њихове!“

Смеје се онај што на небесима столује,
    Господ се то њима подругује.
Он им онда у гневу проговара,
    јарошћу их својом ужасава:
„Цара свога ја сам поставио,
    на Сиону, светој гори својој.“
Објавићу одлуку Господњу.
    Он ми рече:
„Ти си Син мој,
    данас си се мени родио.
Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
    и крајеве земаљске да ти буду имовина.
Сломићеш их гвозденом палицом,
    разбићеш их као посуду од глине.“

10 Зато, цареви, будите разумни,
    примите наук, владари земаљски!
11 Служите Господу у страху,
    с трепетом се радујте.
12 Волите Сина, да му гнев не плане,
    па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
    Благо сваком ко у њему уточиште тражи!

Footnotes

  1. 2,2 Превод грчке именице Христос, према Дал 4,26, где је овај део Псалма наведен.

Зашто се незнабошци комешају,
    а народи узалуд завере кују?
Устају цареви земаљски
    и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
»Скршимо њихове окове
    и збацимо њихове ланце!«

Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
    Господ им се изругује.
Онда им у свом гневу говори
    и у љутој срџби их застрашује:
»Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«

Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
    »Ти си мој Син, данас те родих.
Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
    и крајеве земље у посед.
Разбићеш их гвозденом палицом,
    смрскати их као посуду грнчарску.«

10 Зато се уразумите, цареви,
    опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
    са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
    да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.

Благо свима који се у њега уздају!

Psalm 2

Why do the nations conspire[a]
    and the peoples plot(A) in vain?
The kings(B) of the earth rise up
    and the rulers band together
    against the Lord and against his anointed,(C) saying,
“Let us break their chains(D)
    and throw off their shackles.”(E)

The One enthroned(F) in heaven laughs;(G)
    the Lord scoffs at them.
He rebukes them in his anger(H)
    and terrifies them in his wrath,(I) saying,
“I have installed my king(J)
    on Zion,(K) my holy mountain.(L)

I will proclaim the Lord’s decree:

He said to me, “You are my son;(M)
    today I have become your father.(N)
Ask me,
    and I will make the nations(O) your inheritance,(P)
    the ends of the earth(Q) your possession.
You will break them with a rod of iron[b];(R)
    you will dash them to pieces(S) like pottery.(T)

10 Therefore, you kings, be wise;(U)
    be warned, you rulers(V) of the earth.
11 Serve the Lord with fear(W)
    and celebrate his rule(X) with trembling.(Y)
12 Kiss his son,(Z) or he will be angry
    and your way will lead to your destruction,
for his wrath(AA) can flare up in a moment.
    Blessed(AB) are all who take refuge(AC) in him.

Footnotes

  1. Psalm 2:1 Hebrew; Septuagint rage
  2. Psalm 2:9 Or will rule them with an iron scepter (see Septuagint and Syriac)