⁴ Смеје се онај што на небесима столује,
    Господ се то њима подругује.
⁵ Он им онда у гневу проговара,
    јарошћу их својом ужасава:
⁶ „Цара свога ја сам поставио,
    на Сиону, светој гори својој.“
⁷ Објавићу одлуку Господњу.
    Он ми рече:
„Ти си Син мој,
    данас си се мени родио.
⁸ Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
    и крајеве земаљске да ти буду имовина.
⁹ Сломићеш их гвозденом палицом,
    разбићеш их као посуду од глине.“

¹⁰ Зато, цареви, будите разумни,
    примите наук, владари земаљски!
¹¹ Служите Господу у страху,
    с трепетом се радујте.
¹² Волите Сина, да му гнев не плане,
    па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
    Благо сваком ко у њему уточиште тражи!