Add parallel Print Page Options

Песма поклоничка.

126 Кад је Господ прогнанике на Сион враћао,
    било нам је као да сањамо!
Уста су нам праскала од смеха,
    језик нам је клицао
када се међу народима причало:
    „Њима је Господ велико дело учинио!“
Господ нам је велико дело учинио
    и како смо само раздрагани били!

О, Господе, срећу нашу ти поврати
    ко брзаке на испуцалу земљу!
Они који са сузама сеју,
    жању са клицањем.
Плачући иде човек
    и зобницу са семеном носи,
али ће се вратити сигурно,
    и клицаће, своје снопље
    док буде носио!

Песма приликом успињања до Храма.

Када је ГОСПОД вратио благостање Сиону,
    било нам је као да сањамо.
Уста су нам била пуна смеха,
    а језик клицања.
Тада се међу народима говорило:
    »ГОСПОД велика дела учини за њих.«
ГОСПОД велика дела учини за нас,
    и радост нас обузе.

Врати нам благостање, ГОСПОДЕ,
    као негевске потоке.
Они који у сузама сеју,
    кличући ће жњети.
Онај ко плачући излази
    носећи семе за сетву,
вратиће се кличући,
    носећи снопове жита.