Añadir traducción en paralelo Imprimir Opciones de la página

Пријатељице

Где је отишао вољени твој,
    о, најлепша међу женама?
Куда се окренуо вољени твој
    да га тражимо са тобом?

Она

Вољени је мој сишао у врт свој,
    на леје зачина,
да пасе по вртовима
    и љиљане бере.
Ја припадам моме вољеноме
    и мени припада мој вољени
    који пасе међу љиљанима.

Он

Лепа си, вољена моја,
    као Терса љупка и као Јерусалим,
    страховита као војска с барјацима.
Очи своје с мене скрени
    јер ме залуђују,
а коса ти је попут стада коза
    што се спушта низ Галад.
Зуби су ти као стадо оваца
    што долази са купања.
Свака од њих близанце носи
    и јалове међу њима нема.
Као кришка нара
    чело је твоје иза вела твога.
Нека је шездесет царица,
    осамдесет иноча
    и небројено младих жена;
ал’ је једна голубица моја без мане.
    Она је љубимица мајке своје,
    миљеница оне што је роди.
Виделе су је девојке и блаженом је прозвале,
    а царице и иноче су је хвалиле.

Пријатељице

10 Ко је она што се јавља као зора,
    лепа као пуни месец, ко сунце без мане,
    страховита као војска с барјацима?

Он

11 Сишао сам у орашњак,
    прегледао изданке у долу,
да видим хоће ли да пропупи лоза
    и нар да процвета.
12 Ал’ ме душа, а да нисам знао,
    посади на кола мојих великаша.

Пријатељице

13 Врати се! Врати се, о, Суламко!
    Врати се, врати да те погледамо!

Он

Зашто да гледате у Суламку
    као у игру два табора.