Откривење 9

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

9 Пети анђео затруби, и ја видех звезду која је са неба пала на земљу. Она доби кључ од ждрела Бездана. ² Када је отворила ждрело Бездана, из ждрела покуља дим као дим из неке големе пећи. Сунце и небо^[a] помрачише се од дима из ждрела, ³ а из дима на земљу изађоше скакавци, који добише моћ какву имају земаљске шкорпије. ⁴ Било им је заповеђено да не науде земаљској трави, ни било којој биљци, ни било ком дрвету, него само људима који немају Божији печат на челу. ⁵ Није им било допуштено да их убијају, него само да их пет месеци муче. А то мучење је било као бол који задаје шкорпија када убоде човека. ⁶ Тих дана ће људи тражити смрт, али је неће наћи; желеће да умру, али смрт ће бежати од њих.

⁷ А скакавци су изгледали као коњи опремљени за бој. На глави су имали нешто као венац од злата, а лица су им била као људска лица. ⁸ Коса им је била као у жена, а зуби као у лавова. ⁹ Имали су грудне оклопе сличне оклопима од гвожђа, а шум њихових крила личио је на тутњаву многих коња и кола што јуре у бој. ¹⁰ Имали су репове и жалце као у шкорпија и у тим реповима била је њихова моћ да пет месеци муче људе. ¹¹ Над њима је владао цар, Анђео Бездана, који се на хебрејском језику зове Авадон, а на грчком Аполион^[b].

¹² Први Јао прође. Ево за њим иду још два!

¹³ Шести анђео затруби, и ја чух један глас како долази од рогова златног жртвеника пред Богом ¹⁴ и говори шестом анђелу који је имао трубу: »Пусти она четири анђела који су везани на великој реци Еуфрат!«

¹⁵ Тада беху пуштена четири анђела која су била спремна да управо тог сата, дана, месеца и године побију трећину људи. ¹⁶ Та војска је бројала две стотине милиона коњаника – чуо сам број.

¹⁷ А коњи и јахачи које сам видео у свом виђењу изгледали су овако: Носили су ватреноцрвене, загаситоплаве и сумпорножуте грудне оклопе. Главе коња су биле као у лава, а из уста су им сукљали ватра, дим и сумпор. ¹⁸ Од те три пошасти – ватре, дима и сумпора који су сукљали из њихових уста – изгину трећина људи. ¹⁹ Моћ ових коња била је у њиховим устима и реповима. Јер, репови су им били слични змијама: имали су главе којима су наносили повреде.

²⁰ Али преостали људи – они који нису погинули од ових пошасти – ипак се не покајаше за дела својих руку. И даље су се клањали демонима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не виде, не чују и не ходају. ²¹ Не покајаше се ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за свој блуд, ни за своје крађе.