Уска и широка врата

(Лк 13,24)

¹³ »Уђите кроз уска врата. Јер, широка су врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који кроз њих улазе. ¹⁴ О, како су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе.«

Дрво и његови плодови

(Лк 6,43-44)

¹⁵ »Чувајте се лажних пророка. Они к вама долазе у овчијем руху, а изнутра су грабежљиви вуци. ¹⁶ Препознаћете их по њиховим плодовима. Зар се грожђе бере са трна или смокве са чичка? ¹⁷ Исто тако, свако добро дрво доноси добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове. ¹⁸ Добро дрво не може донети рђаве плодове, ни рђаво дрво добре плодове. ¹⁹ Свако дрво које не доноси добре плодове, одсеца се и баца у ватру. ²⁰ Дакле, препознаћете их по њиховим плодовима.«

Никад вас нисам познавао

(Лк 13,25-27)

²¹ »Неће сваки који ми говори: ‚Господе, Господе‘, ући у Царство небеско, него онај који извршава вољу мога Оца, који је на небесима. ²² Многи ће ми онога Дана рећи: ‚Господе, Господе, зар нисмо пророковали у твоје име? Зар нисмо истеривали демоне у твоје име? И зар нисмо у твоје име чинили многа чуда?‘ ²³ Тада ћу им отворено рећи: ‚Никад вас нисам познавао. Одлазите од мене, ви који чините безакоње!‘«

Два темеља

(Лк 6,47-49)

²⁴ »Стога је сваки који слуша моје речи и извршава их сличан мудром човеку који је своју кућу сазидао на стени. ²⁵ Паде киша и наиђе бујица, и ветрови дунуше и обрушише се на ту кућу, али она се не сруши, јер јој је темељ био на стени. ²⁶ А сваки који слуша моје речи и не извршава их, сличан је лудом човеку који је своју кућу сазидао на песку. ²⁷ Паде киша и наиђе бујица, и ветрови дунуше и сручише се на ту кућу, и она се уз силан тресак сруши.«

²⁸ Када је Исус завршио своју беседу, народ се дивио његовом учењу, ²⁹ јер их је учио као онај који има власт, а не као њихови учитељи закона.

Очишћење губавца

(Мк 1,40-45; Лк 5,12-16)

8 Када је Исус сишао са горе, за њим пође силан народ.

² Приђе му један губавац, поклони му се и рече: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«

³ А Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«

И онај се одмах очисти од своје губе.

⁴ Тада му Исус рече: »Пази да ником не причаш, него иди и покажи се свештенику, па принеси дар који је Мојсије одредио – за сведочанство њима.«

Вера римског капетана

(Лк 7,1-10; Јн 4,43-54)

⁵ Када је ушао у Кафарнаум, приђе му један капетан и, преклињући га, ⁶ рече: »Господару, код куће ми лежи слуга, одузет је и страшно се мучи.«

⁷ А Исус му рече: »Доћи ћу да га излечим.«

⁸ »Господару«, одговори му капетан, »нисам достојан да уђеш под мој кров. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити. ⁹ Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«

¹⁰ Када је то чуо, Исус му се задиви, па рече својим пратиоцима: »Истину вам кажем: толику веру нисам нашао ни у кога у Израелу. ¹¹ А кажем вам и ово: многи ће доћи са истока и са запада и лећи за трпезу са Авраамом, Исааком и Јаковом у Царству небеском, ¹² а синови Царства биће избачени напоље, у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.«

¹³ Онда рече капетану: »Иди. Нека буде како си веровао.«

И истог часа капетанов слуга оздрави.

Излечење многих

(Мк 1,29-34; Лк 4,38-41)

¹⁴ Када је Исус ушао у Петрову кућу, виде његову ташту како лежи у грозници. ¹⁵ Он јој дотаче руку и грозница је остави, па она устаде и поче да га служи.

¹⁶ Када је пало вече, донеше му многе опседнуте демонима и он речју истера духове и излечи све болесне ¹⁷ – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:

Цена следбеништва

(Лк 9,57-62)

¹⁸ Када је видео народ око себе, Исус заповеди да отплове на другу обалу.

¹⁹ А један учитељ закона му приђе и рече: »Учитељу, ићи ћу за тобом куд год будеш ишао.«

²⁰ »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда«, одговори му Исус, »а Син човечији нема где да спусти главу.«

²¹ »Господе«, рече му један други ученик, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«

²² А Исус му рече: »Пођи за мном, а мртви нека сахрањују своје мртве.«

Исус стишава олују

(Мк 4,35-41; Лк 8,22-25)

²³ Онда Исус уђе у чамац, а за њим пођоше његови ученици. ²⁴ На мору настаде жестока олуја – толика да су таласи преливали чамац. А Исус је спавао.

²⁵ Ученици му приђоше и пробудише га, говорећи: »Господе, спаси нас! Изгибосмо!«

²⁶ »Зашто се плашите, маловерни?« упита их он.

Онда устаде, запрети ветровима и мору, па настаде велика тишина.

²⁷ А људи, задивљени, упиташе: »Ко је овај да му се и ветрови и море покоравају?«

Излечење двојице опседнутих

(Мк 5,1-20; Лк 8,26-39)

²⁸ Када је стигао на другу обалу, у гадарински^[a] крај, у сусрет му дођоше двојица опседнутих демонима. Излазили су из гробова, а били су толико напасни да нико није могао да прође тим путем.

²⁹ »Шта ми имамо с тобом, Сине Божији?« повикаше они. »Јеси ли овамо дошао да нас пре времена мучиш?«

³⁰ А мало даље од њих пасло је велико крдо свиња.

³¹ Демони почеше да преклињу Исуса говорећи: »Ако нас истераш, пошаљи нас у оно крдо свиња.«

³² »Идите«, рече им он.

И они изађоше и уђоше у свиње, а цело крдо се сјури низ падину у море и подави у води. ³³ Свињари побегоше и одоше у град, па испричаше све што се догодило, и о опседнутима. ³⁴ Тада цео град изађе у сусрет Исусу, па, кад су га видели, почеше да га преклињу да оде из њиховог краја.

Излечење одузетога

(Мк 2,1-12; Лк 5,17-26)

9 Исус уђе у чамац, преплови на другу обалу и стиже у свој град. ² Тада му донеше једног одузетог човека који је лежао на постељи.

Када је видео њихову веру, Исус рече одузетоме: »Само храбро, синко, опраштају ти се греси.«

³ Тада неки учитељи закона рекоше у себи: »Овај хули!«

⁴ А Исус, пошто је знао шта мисле, рече: »Зашто тако зло мислите? ⁵ Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? ⁶ Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Устани, узми своју постељу и иди кући.«

⁷ И човек устаде и оде кући.

⁸ Када је народ то видео, испуни се страхом, па поче да слави Бога што је људима дао такву власт.

Исус позива Матеја

(Мк 2,13-17; Лк 5,27-32)

⁹ Одлазећи оданде, Исус виде човека који се звао Матеј како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«

И овај устаде и пође за њим.

¹⁰ Док је Исус обедовао у кући, дођоше многи цариници и грешници, па су обедовали с њим и с његовим ученицима.

¹¹ Када су фарисеји то видели, упиташе Исусове ученике: »Зашто ваш учитељ једе с цариницима и грешницима?«

¹² А Исус је то чуо, па рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. ¹³ Него, идите и научите шта значи: ‚Милосрђе хоћу, а не жртве.‘^(B) Јер, ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«

Исуса испитују о посту

(Мк 2,18-22; Лк 5,33-39)

¹⁴ Тада му приђоше Јованови ученици и упиташе га: »Како то да ми и фарисеји постимо, а твоји ученици не посте?«

¹⁵ А Исус им рече: »Могу ли сватови да тугују док је младожења с њима? Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.

¹⁶ »Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач, јер би се закрпа отргла од огртача, па би рупа постала још већа. ¹⁷ Ни ново вино се не сипа у старе мешине, јер би се мешине поцепале, вино просуло, а мешине пропале. Него, ново вино се сипа у нове мешине, па се обоје сачува.«

Поглаварова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мк 5,21-43; Лк 8,40-56)

¹⁸ Док им је о томе говорио, приђе му један поглавар, поклони му се и рече: »Кћи ми је управо умрла. Дођи и положи своју руку на њу и она ће оживети.«

¹⁹ И Исус устаде и са својим ученицима пође за њим.

²⁰ А једна жена, која је дванаест година патила од крварења, приђе Исусу с леђа и дотаче скут његовог огртача, ²¹ јер је мислила: »Ако само његов огртач дотакнем, оздравићу.«

²² Исус се окрену и, видевши је, рече: »Само храбро, кћери. Твоја вера те је излечила.«

И жена истог часа оздрави.

²³ Када је Исус ушао у поглаварову кућу и видео свираче и ускомешани народ, ²⁴ рече: »Склоните се! Јер, девојчица није умрла, него само спава.«

А они су му се подсмевали.

²⁵ Пошто су истерали народ из куће, Исус уђе, ухвати девојчицу за руку и она устаде. ²⁶ А глас о томе пронесе се по целом том крају.

Излечење двојице слепих

²⁷ Док је Исус одлазио оданде, пођоше за њим два слепа човека, вичући: »Смилуј нам се, Сине Давидов!«

²⁸ Када је ушао у кућу, они слепи му приђоше, а он их упита: »Верујете ли да ја то могу да учиним?«

А они рекоше: »Да, Господе!«

²⁹ Он онда дотаче њихове очи и рече: »Нека вам буде по вашој вери.«

³⁰ И они прогледаше.

Тада их Исус строго опомену: »Пазите да нико не сазна за ово.«

³¹ Али они одоше и по целом том крају пронеше глас о њему.

Излечење немога

³² Док су они излазили, доведоше му једног немог човека, опседнутог демоном. ³³ Када је демон истеран из њега, неми човек проговори.

Народ се задиви и рече: »Никад нешто слично није виђено у Израелу!«

³⁴ А фарисеји су говорили: »Он истерује демоне уз помоћ демонског владара!«

Радника је мало

³⁵ Исус је ишао по свим градовима и селима и учио народ у тамошњим синагогама, објављујући еванђеље о Царству и лечећи сваку болест и сваку слабост. ³⁶ Када је видео народ, сажали се на њих, јер су били измучени и беспомоћни као овце без пастира.

³⁷ Тада рече својим ученицима: »Жетва је обилна, али је радника мало. ³⁸ Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву.«

Послање Дванаесторице

(Мк 3,13-19; 6,7-13; Лк 6,12-16; 9,1-6)

10 Исус позва к себи својих дванаест ученика и даде им моћ да истерују нечисте духове и да лече сваку болест и сваку слабост.

² А ово су имена дванаесторице апостола: прво Симон, звани Петар, и његов брат Андреја; Јаков Зеведејев и његов брат Јован; ³ Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Тадеј; ⁴ Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који је издао Исуса.

⁵ Исус посла ову дванаесторицу, заповедивши им: »Не идите незнабошцима и не улазите ни у један самаријски град, ⁶ него радије идите изгубљеним овцама израелског народа. ⁷ Идите и проповедајте говорећи: ‚Приближило се Царство небеско!‘ ⁸ Болесне лечите, мртве васкрсавајте, губаве чистите, демоне истерујте. Бесплатно сте добили, бесплатно и дајте. ⁹ Не носите злато, ни сребро, ни бакар у својим појасевима, ¹⁰ ни путну торбу, ни другу кошуљу, ни обућу, ни штап, јер радник заслужује своју храну.

¹¹ »И у који год град или село уђете, помно испитајте ко је тамо достојан вашег поверења, па останите код њега све док не одете. ¹² Кад уђете у тај дом, кажите: ‚Мир с вама.‘^{[b] 13} Ако је дом достојан, нека ваш мир остане у њему. А ако није достојан, нека вам се ваш мир врати. ¹⁴ Ако вас неко не прими и не саслуша ваше речи, изађите из тог дома или из тог града и отресите прашину са својих ногу. ¹⁵ Истину вам кажем: на Дан суда биће лакше Содоми и Гомори него том граду.«

Наговештај прогона

(Мк 13,9-13; Лк 21,12-17)

¹⁶ »Ево, шаљем вас као овце међу вукове. Зато будите лукави као змије, а безазлени као голубови. ¹⁷ Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и батинати у својим синагогама. ¹⁸ Због мене ће вас изводити пред намеснике и цареве, за сведочанство њима и незнабошцима. ¹⁹ А кад вас предају, не брините се како ћете и шта ћете рећи, јер ће вам тога часа бити дато шта да говорите. ²⁰ Нећете, наиме, говорити ви, него ће у вама говорити Дух вашега Оца.

²¹ »Брат ће брата предавати да га убију, а отац дете. Деца ће се дизати против родитеља и убијати их. ²² И сви ће вас мрзети због мога имена. Али, ко истраје до краја, биће спасен. ²³ Кад вас буду прогонили у једном граду, бежите у други. Истину вам кажем: нећете стићи да обиђете све израелске градове пре него што Син човечији дође.

²⁴ »Ниједан ученик није изнад свога учитеља, ни слуга изнад свога господара. ²⁵ Довољно је ученику да буде као његов учитељ, а слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом^[c], колико ће више тако звати његове укућане?«

Кога се треба бојати

(Лк 12,2-7)

²⁶ »Не бојте их се, дакле, јер нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати. ²⁷ Оно што вам говорим у тами, говорите на светлости, и оно што вам се шапуће на ухо, објављујте са кровова. ²⁸ Не бојте се оних што убијају тело, а не могу да убију и душу. Него, више се бојте онога који може да уништи и душу и тело у паклу. ²⁹ Зар се два врапца не продају за један асарион^[d]? А ниједан од њих не пада на земљу без вашега Оца. ³⁰ Па вама је и сва коса на глави избројана. ³¹ Не бојте се, дакле; ви вредите више од много врабаца.«

Признавање Христа пред људима

(Лк 12,8-9)

³² »Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред својим Оцем, који је на небесима. ³³ А ко год се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред својим Оцем, који је на небесима.«

Не мир, него мач

(Лк 12,51-53; 14,26-27)

³⁴ »Немојте да мислите да сам дошао да на земљу донесем мир. Нисам дошао да донесем мир, него мач. ³⁵ Дошао сам да окренем

³⁷ »Ко оца или мајку воли више него мене, није ме достојан. Ко сина или кћер воли више него мене, није ме достојан. ³⁸ Ко не носи свој крст и не иде за мном, није ме достојан. ³⁹ Ко нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.«

Награде

(Мк 9,41)

⁴⁰ »Ко вас прима, мене прима, а ко прима мене, прима Онога који ме је послао. ⁴¹ Ко прима пророка зато што је пророк, добиће пророчку награду, а ко прима праведника зато што је праведан, добиће праведничку награду. ⁴² И ко само чашом хладне воде напоји једнога од ових малих зато што је мој ученик, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«

Исус и Јован Крститељ

(Лк 7,18-35)

11 Када је завршио с давањем упутстава дванаесторици својих ученика, Исус оде оданде да учи народ и да проповеда по галилејским градовима.

² А Јован је у тамници чуо за Христова дела, па посла своје ученике ³ да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«

⁴ »Идите и обавестите Јована о свему што чујете и видите«, одговори им Исус. ⁵ »Слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. ⁶ И благо оном ко се о мене не саблазни.«

⁷ Када су они отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? ⁸ Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу^[f] одећу? Не, они који носе лепу одећу налазе се по царским палатама. ⁹ Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! ¹⁰ То је онај за кога је записано:

¹¹ »Истину вам кажем: међу рођенима од жена није се појавио нико већи од Јована Крститеља, а најмањи у Царству небеском већи је од њега. ¹² Од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско трпи насиље и насилници га грабе. ¹³ Јер, сви пророци и Закон пророковали су о њему до Јована. ¹⁴ А Јован је – ако хоћете да то прихватите – Илија који је требало да дође. ¹⁵ Ко има уши, нека чује.

¹⁶ »Са чим да упоредим овај нараштај? Сличан је деци која седе на тргу и довикују једна другој:

¹⁸ Јер, Јован је дошао и није ни јео ни пио, а они кажу: ‚Опседнут је демоном.‘ ¹⁹ Дошао је Син човечији, који једе и пије, а они кажу: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ Али мудрост оправдавају њена дела.«

Прекори непокајаним градовима

(Лк 10,13-15)

²⁰ Тада Исус поче да прекорева градове у којима се догодило највише његових чуда што се нису покајали.

²¹ »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер, да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се у вама догодила, они би се одавно у кострети и пепелу покајали. ²² Али, кажем вам: на Дан суда биће лакше Тиру и Сидону него вама! ²³ А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље^[g] ћеш се суновратити! Јер, да су се у Содоми догодила чуда која су се догодила у теби, остала би до дана данашњег. ²⁴ Али, кажем ти: на Дан суда биће лакше земљи содомској него теби!«

Одмор за уморне

(Лк 10,21-22)

²⁵ У то време Исус рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. ²⁶ Да, Оче, свидело ти се да тако буде.

²⁷ »Мој Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не познаје Сина. И нико не познаје Оца, само Син и они којима Син хоће да га открије.

²⁸ »Дођите к мени, сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити. ²⁹ Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер ја сам кротког и понизног срца, и наћи ћете одмор за своју душу. ³⁰ Јер, мој јарам је благ и моје бреме је лако.«

Господар суботе

(Мк 2,23-28; Лк 6,1-5)

12 У то време је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља. А његови ученици огладнеше, па почеше да кидају класове и да их једу.

² Када су то видели фарисеји, рекоше: »Гледај, твоји ученици чине оно што не сме да се чини у суботу!«

³ Тада им Исус рече: »Зар нисте читали шта је учинио Давид када су он и његови пратиоци огладнели? ⁴ Ушао је у Божији дом и јео свете хлебове, иако ни он ни његови пратиоци нису смели да их једу, него само свештеници. ⁵ Или, зар нисте читали у Закону да суботом и свештеници у Храму скврнаве суботу, и нису криви? ⁶ А ја вам кажем: овде је неко већи^[h] од Храма. ⁷ Кад бисте знали шта значи: ‚Милосрђе хоћу, а не жртве‘^(D), не бисте осуђивали оне који нису криви. ⁸ Јер, Син човечији је господар суботе.«

Излечење човека са осушеном руком

(Мк 3,1-6; Лк 6,6-11)

⁹ Потом оде оданде и уђе у њихову синагогу. ¹⁰ А тамо је био један човек са осушеном руком.

Они упиташе Исуса с намером да га оптуже: »Да ли се суботом сме лечити?«

¹¹ Он им рече: »Који од вас неће ухватити и извадити своју једину овцу ако она у суботу упадне у јаму? ¹² А колико је човек вреднији од овце! Зато се суботом сме чинити добро.«

¹³ Онда рече оном човеку: »Испружи руку.«

И човек је испружи и она му постаде здрава као и друга. ¹⁴ А фарисеји изађоше, па се договорише како да га убију.

Божији изабрани слуга

¹⁵ Али Исус за то сазна, па се склони оданде. За њим пођоше многи и он их све излечи, ¹⁶ опомињући их да не разгласе ко је ¹⁷ – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:

Исус и Веелзевул

(Мк 3,20-30; Лк 11,14-23; 12,10)

²² Онда му донеше једног човека опседнутог демоном, слепог и немог, и он га излечи, па неми човек проговори и прогледа.

²³ Сав народ се задиви, говорећи: »Да ово можда није Син Давидов?«

²⁴ Када су фарисеји то чули, рекоше: »Овај истерује демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара!«

²⁵ Али Исус је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено и неће опстати ниједан град или дом који је против себе подељен. ²⁶ Па ако Сатана истерује Сатану, онда је он против себе подељен. Како ће, дакле, опстати његово царство? ²⁷ И ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. ²⁸ Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божијег Духа, онда вам је дошло Божије царство.

²⁹ »Или, како може неко да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже? Тек тада ће моћи да му опљачка кућу.

³⁰ »Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа. ³¹ Зато вам кажем: биће опроштен људима сваки грех и вређање, али им неће бити опроштено вређање Духа. ³² И ако неко каже нешто против Сина човечијега, биће му опроштено. Али, ако каже против Светога Духа, неће му бити опроштено ни на овом свету ни у будућем.«

Дрво и његов плод

(Лк 6,43-45)

³³ »Узгајите добро дрво, па ће му и плод бити добар; или, узгајите рђаво дрво, па ће му и плод бити рђав – јер, дрво се познаје по свом плоду. ³⁴ Змијски породе! Како можете, кад сте зли, да говорите било шта добро? Јер, уста говоре оно чега је срце препуно. ³⁵ Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло. ³⁶ Али кажем вам: људи ће за сваку некорисну реч коју изговоре одговарати на Дан суда. ³⁷ Јер, на основу својих речи бићеш оправдан и на основу својих речи осуђен.«

Јонин знак

(Мк 8,11-12; Лк 11,29-32)

³⁸ Тада му рекоше неки учитељи закона и фарисеји: »Учитељу, желимо да нам покажеш знак.«

³⁹ А он им одговори: »Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака пророка Јоне. ⁴⁰ Јер, као што је Јона три дана и три ноћи био у утроби морске немани, тако ће и Син човечији три дана и три ноћи бити у срцу земље. ⁴¹ Нинивљани ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди. А овде је неко већи^[i] од Јоне. ⁴² Краљица Југа ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи од Соломона.«

Повратак нечистог духа

(Лк 11,24-26)

⁴³ »Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка, али га не налази. ⁴⁴ Тада каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ И врати се и нађе кућу празну, пометену и сређену. ⁴⁵ Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре. Исто ће бити и са овим злим нараштајем.«

Исусова мајка и браћа

(Мк 3,31-35; Лк 8,19-21)

⁴⁶ Док је Исус још говорио народу, његова мајка и браћа стајали су напољу желећи да с њим говоре.

⁴⁷ Неко му рече: »Ено твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да говоре с тобом.«

⁴⁸ А Исус рече ономе који му је то рекао: »Ко је моја мајка и ко су моја браћа?«

⁴⁹ Онда показа руком на своје ученике, па рече: »Ево моје мајке и моје браће. ⁵⁰ Јер, ко год извршава вољу мога Оца, који је на небесима, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«

Прича о сејачу

(Мк 4,1-9; Лк 8,4-8)

13 Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора. ² Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали. ³ Много тога им рече у причама, говорећи:

»Изашао сејач да сеје. ⁴ И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га. ⁵ Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. ⁶ А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. ⁷ Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га. ⁸ Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук. ⁹ Ко има уши, нека чује.«

Сврха прича

(Мк 4,10-12; Лк 8,9-10)

¹⁰ Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«

¹¹ »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он. ¹² »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има. ¹³ Зато им говорим у причама, јер они,

¹⁴ Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже:

¹⁶ Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају. ¹⁷ Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.«

Објашњење приче о сејачу

(Мк 4,13-20; Лк 8,11-15)

¹⁸ »Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу: ¹⁹ Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута. ²⁰ Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати. ²¹ Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни. ²² Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан. ²³ Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«

Прича о кукољу

²⁴ Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. ²⁵ Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. ²⁶ А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.

²⁷ »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘

²⁸ »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘

»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.

²⁹ »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу. ³⁰ Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«

Приче о зрну горушице и квасцу

(Мк 4,30-34; Лк 13,18-21)

³¹ Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. ³² Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«

³³ Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате^[j] брашна док све није ускисло.«

³⁴ Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио. ³⁵ Тако се испунило оно што је речено преко пророка:

Објашњење приче о кукољу

³⁶ Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«

³⁷ Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, ³⁸ а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. ³⁹ Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. ⁴⁰ Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. ⁴¹ Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње ⁴² и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. ⁴³ Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«

Три приче

⁴⁴ »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.

⁴⁵ »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. ⁴⁶ Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.

⁴⁷ »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте. ⁴⁸ Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце. ⁴⁹ Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних, ⁵⁰ па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«

Ново и старо благо

⁵¹ »Јесте ли све ово разумели?« упита их.

»Јесмо«, одговорише они.

⁵² А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«

Пророк у завичају

(Мк 6,1-6; Лк 4,16-30)

⁵³ Када је Исус испричао ове приче, оде оданде ⁵⁴ и дође у свој завичај.

Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ? ⁵⁵ Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? ⁵⁶ И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?«

⁵⁷ И саблазнише се о њега.

А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.«

⁵⁸ И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.

Смрт Јована Крститеља

(Мк 6,14-29; Лк 9,7-9)

14 У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, ² па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«

³ Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, ⁴ пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«

⁵ Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.

⁶ Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело ⁷ да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.

⁸ А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«

⁹ Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, ¹⁰ па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. ¹¹ Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. ¹² Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.

Исус храни пет хиљада људи

(Мк 6,30-44; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)

¹³ Када је Исус то чуо, склони се чамцем на једно пусто место, сам. Али народ то дочу и из градова пође за њим пешице. ¹⁴ Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне.

¹⁵ Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ. Нека иду у села и купе себи хране.«

¹⁶ Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.«

¹⁷ »Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.«

¹⁸ »Донесите ми их овамо«, рече он, ¹⁹ па заповеди да народ поседа по трави.

Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу. ²⁰ И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи. ²¹ А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу.

²³ Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам.

Read full chapter