Add parallel Print Page Options

Смрт Јована Крститеља

14 У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.

Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, да се заклео да ће јој дати што год затражи. А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да̂. 10 Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. 11 Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. 12 А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.

Исус храни пет хиљада људи

13 Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15 Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 16 А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 17 Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 18 Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 19 И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20 Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21 Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

22 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био са̂м. 24 А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.

25 Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26 Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 27 Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 28 А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29 Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30 Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 31 Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 32 Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33 Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“

Излечења у генисаретском крају

34 Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 35 Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. 36 Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.

Смрт Јована Крститеља

(Мк 6,14-29; Лк 9,7-9)

14 У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«

Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«

Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.

Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.

А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«

Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, 10 па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. 11 Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. 12 Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.

Исус храни пет хиљада људи

(Мк 6,30-44; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)

13 Када је Исус то чуо, склони се чамцем на једно пусто место, сам. Али народ то дочу и из градова пође за њим пешице. 14 Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне.

15 Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ. Нека иду у села и купе себи хране.«

16 Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.«

17 »Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.«

18 »Донесите ми их овамо«, рече он, 19 па заповеди да народ поседа по трави.

Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу. 20 И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи. 21 А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

(Мк 6,45-52; Јн 6,16-21)

22 Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. 23 Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. 24 А чамац је био већ много стадија[a] далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.

25 Око три сата ноћу[b], приђе им Исус ходајући по мору. 26 Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.

»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.

27 Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

28 »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«

29 И Исус му рече: »Дођи!«

Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.

30 Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«

31 Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«

32 Када су се попели у чамац, ветар утихну, 33 а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«

Излечење болесних у Генисарету

(Мк 6,53-56)

34 Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. 35 А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, 36 преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.

Footnotes

  1. 14,24 много стадија Један стадиј износио је око 185 метара.
  2. 14,25 Око … ноћу Дословно: За време четврте ноћне страже.

John the Baptist Beheaded

14 At that time(A) Herod the tetrarch(B) heard the report about Jesus. ‘This is John the Baptist,’ he told his servants. ‘He has been raised from the dead, and that’s why miraculous powers are at work in him.’(C)

For Herod had arrested John, chained[a] him, and put him in prison on account of Herodias, his brother Philip’s wife,(D) since John had been telling him, ‘It’s not lawful(E) for you to have her.’ Although Herod wanted to kill John, he feared the crowd since they regarded John as a prophet.(F)

When Herod’s birthday celebration came, Herodias’s daughter danced before them[b] and pleased Herod. So he promised with an oath to give her whatever she asked. Prompted by her mother, she answered, ‘Give me John the Baptist’s head here on a dish.’ Although the king regretted it, he commanded that it be granted because of his oaths and his guests. 10 So he sent orders and had John beheaded in the prison. 11 His head was brought on a dish and given to the girl, who carried it to her mother. 12 Then his disciples came, removed the corpse,[c] buried it, and went and reported to Jesus.

Feeding of the Five Thousand

13 When Jesus heard about it,(G) he withdrew from there by boat to a remote place to be alone. When the crowds heard this, they followed him on foot from the towns. 14 When he went ashore,[d] he saw a large crowd, had compassion on them, and healed their sick.(H)

15 When evening came, the disciples(I) approached him and said, ‘This place is deserted, and it is already late.[e] Send the crowds away so that they can go into the villages and buy food for themselves.’

16 ‘They don’t need to go away,’ Jesus told them. ‘You give them something to eat.’

17 ‘But we only have five loaves and two fish here,’ they said to him.

18 ‘Bring them here to me,’ he said. 19 Then he commanded the crowds to sit down on the grass. He took the five loaves and the two fish, and looking up to heaven, he blessed them. He broke the loaves and gave them to the disciples, and the disciples gave them to the crowds.(J) 20 Everyone ate and was satisfied. They picked up twelve baskets full of leftover pieces.(K) 21 Now those who ate were about five thousand men, besides women and children.

Walking on the Water

22 Immediately(L) he[f] made the disciples get into the boat and go ahead of him to the other side, while he dismissed the crowds. 23 After dismissing the crowds, he went up on the mountain by himself to pray. He stayed there alone well into the night.(M) 24 Meanwhile, the boat was already some distance[g] from land,[h] battered by the waves, because the wind was against them. 25 Jesus came towards them walking on the sea(N) very early in the morning.[i] 26 When the disciples saw him walking on the sea, they were terrified. ‘It’s a ghost! ’ they said, and they cried out in fear.

27 Immediately Jesus spoke to them. ‘Have courage! It is I. Don’t be afraid.’(O)

28 ‘Lord, if it’s you,’ Peter answered him, ‘command me to come to you on the water.’

29 He said, ‘Come.’

And climbing out of the boat, Peter started walking on the water and came towards Jesus. 30 But when he saw the strength of the wind,[j] he was afraid, and beginning to sink he cried out, ‘Lord, save me! ’

31 Immediately Jesus reached out his hand, caught hold of him, and said to him, ‘You of little faith, why did you doubt? ’(P)

32 When they got into the boat, the wind ceased. 33 Then those in the boat worshipped him and said, ‘Truly you are the Son of God.’(Q)

Miraculous Healings

34 When they had crossed over,(R) they came to shore at Gennesaret.(S) 35 When the men of that place recognised him, they alerted the whole vicinity and brought to him all who were ill. 36 They begged him that they might only touch the end of his robe, and as many as touched it were healed.(T)

Footnotes

  1. 14:3 Or bound
  2. 14:6 Lit danced in the middle
  3. 14:12 Other mss read body
  4. 14:14 Lit Coming out (of the boat)
  5. 14:15 Lit and the time (for the evening meal) has already passed
  6. 14:22 Other mss read Jesus
  7. 14:24 Lit already many stadia; one stadion = 185 metres
  8. 14:24 Other mss read already in the middle of the sea
  9. 14:25 Lit fourth watch of the night = 3 to 6 a.m.
  10. 14:30 Other mss read saw the wind

施洗約翰被殺(A)

14 那時,分封王希律聽見耶穌的名聲, 就對臣僕說:“這人是施洗的約翰,他從死人中復活,所以他身上有行神蹟的能力。” 原來希律為了他弟弟腓力的妻子希羅底的緣故,拘捕了約翰,把他捆綁,關在監裡, 因為約翰多次告訴他:“你佔有她是不合理的。” 他想殺約翰,但又害怕群眾,因為他們都認為約翰是個先知。 到了希律生日的那天,希羅底的女兒在眾人面前跳舞,希律非常高興, 就起誓答應她,無論求甚麼都給她。 她在母親的慫恿之下,說:“請把施洗的約翰的頭放在盤子上給我。” 王就憂愁,但因為誓言和在座的賓客,就下令給她。 10 他派人去,在監裡斬了約翰的頭, 11 把頭放在盤子上,拿來給那女孩子,她又帶給母親。 12 約翰的門徒前來,領了屍體,把它埋葬,然後去告訴耶穌。

給五千人吃飽的神蹟(B)

13 耶穌聽見了,就離開那裡,獨自坐船到曠野去。群眾聽見了,就從各城步行來跟隨他。 14 耶穌上了岸,看見一大群人,就憐憫他們,醫好了他們的病人。 15 黃昏的時候,門徒前來對他說:“這是曠野的地方,時間也不早了,請叫群眾散開,好讓他們往村裡去,買自己的食物吧。” 16 耶穌回答:“他們用不著離開,你們給他們吃吧!” 17 但門徒說:“我們這裡除了五個餅和兩條魚,甚麼也沒有。” 18 他說:“拿過來給我。” 19 於是吩咐群眾坐在草地上,拿起那五個餅兩條魚,望著天,祝謝了;然後把餅擘開,遞給門徒,門徒又分給群眾。 20 大家都吃了,並且吃飽了,他們把剩下的零碎拾起來,裝滿了十二個籃子。 21 吃的人,除了婦女和孩子,約有五千。

耶穌在海面上行走(C)

22 耶穌立刻催門徒上船,叫他們先到對岸去,他卻留下來叫群眾散開。 23 他解散了群眾,就獨自上山去禱告。到了晚上,他還是獨自一人在那裡。 24 那時門徒的船已經離岸數公里,因為逆風,被波浪沖擊。 25 天快亮的時候(“天快亮的時候”原文作“夜裡四更天”),耶穌在海面上向他們走過去。 26 門徒見他在海面上行走,就很驚慌,說:“有鬼啊!”並且恐懼得大叫起來。 27 耶穌立刻對他們說:“放心吧!是我,不要怕。” 28 彼得對他說:“主啊,如果是你,讓我在水面上到你那裡去。” 29 他說:“來吧!”彼得就從船上下來,行在水面上,走向耶穌那裡去。 30 但他一見風浪就害怕,快要沉下去的時候,就呼叫:“主啊!救我!” 31 耶穌馬上伸手拉住他,對他說:“小信的人哪,為甚麼疑惑?” 32 他們上了船,風就平靜了。 33 船上的人都拜他,說:“你真是 神的兒子。”

治好革尼撒勒的病人(D)

34 他們過到對岸,來到革尼撒勒的地區。 35 那地的人認出是耶穌,就把消息傳遍了那一帶。眾人把一切有病的人都帶來, 36 求耶穌讓他們只摸一摸他衣服的繸子,摸著的人就都痊愈了。