Add parallel Print Page Options

Исус приповеда параболу о једнако плаћеним радницима

20 Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград.

Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’

Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’

Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’

Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. 10 Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. 11 Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. 12 Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’

13 А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? 14 Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. 15 Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’

16 Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“

Исус трећи пут предсказује своју смрт и ускрсење

17 Док се Исус успињао према Јерусалиму, узео је Дванаесторицу ученика насамо, и путем им рекао: 18 „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт. 19 Затим ће га изручити незнабошцима да му се ругају, и да га избичују и разапну, али ће он трећег дана ускрснути.“

Молба Јаковљеве и Јованове мајке

20 Тада му приступи мајка синова Заведејевих са синовима и паде ничице да затражи нешто од њега. 21 Исус је упита: „Шта желиш?“ Она му рече: „Одреди да ова моја два сина у твоме Царству седну поред тебе, један здесна, а други слева.“ 22 Исус одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити?“ „Можемо!“ – одговорише му они.

23 Исус им узврати: „Чашу ћете испити, али ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то мој Отац наменио.“

24 Када су то чула остала десеторица, разљутише се на два брата. 25 Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да владари владају народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 26 Тако нешто неће бити међу вама! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 27 и ко хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга. 28 Тако ни Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да̂ као откупнину за многе.“

Два јерихонска слепца

29 Кад су излазили из Јерихона, пође за њим силан народ. 30 Уто, два слепца која су седела крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“

31 Народ их је ућуткивао, али они још јаче повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“ 32 Исус стаде, позва их и рече: „Шта желите да вам учиним?“

33 Они му рекоше: „Господе, дај да прогледамо!“ 34 Исус се сажали на њих, дотаче њихове очи и они одмах прогледаше. Потом су кренули за њим.

Прича о радницима у винограду

20 »Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград. Погоди се с радницима да им плати динар[a] дневно, па их посла у виноград.

»Око девет сати[b] изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу, па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘ И они одоше.

»А он опет изађе око дванаест[c], па око три сата[d], и учини исто. Око пет сати[e] изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘

»Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘

»А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘

»Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘

»Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар. 10 Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар. 11 Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина 12 говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘

13 »‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар? 14 Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби. 15 Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан[f] што сам ја добар?‘

16 »Тако ће последњи бити први, а први последњи.«

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мк 10,32-34; Лк 18,31-34)

17 Док је ишао у Јерусалим, Исус узе Дванаесторицу на страну и путем им рече: 18 »Ево, идемо у Јерусалим. Син човечији ће бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. 19 Онда ће га предати незнабошцима да му се ругају, бичују га и распну, а он ће трећег дана васкрснути.«

Захтев мајке Зеведејевих синова

(Мк 10,35-45)

20 Тада му приђе мајка Зеведејевих синова са својим синовима и поклони му се, с намером да га нешто замоли.

21 »Шта хоћеш?« упита је он.

А она му рече: »Обећај ми да ће у твом Царству ова моја два сина седети један теби здесна, а други слева.«

22 »Не знате шта тражите«, одговори Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ћу ја пити?«

»Можемо«, одговорише они.

23 А он им рече: »Заиста ћете и пити из те чаше. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које их је припремио мој Отац.«

24 Када су то чула остала десеторица, наљутише се на двојицу браће.

25 Тада их Исус позва к себи, па рече: »Знате да владари народâ господаре њима и великаши их држе под влашћу. 26 Али нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ, 27 и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга, 28 баш као што ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«

Излечење двојице слепих

(Мк 10,46-52; Лк 18,35-43)

29 Када су одлазили из Јерихона, за Исусом пође силан народ.

30 А поред пута су седела два слепа човека, па кад су чули да Исус пролази, повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«

31 Народ их опомену да ућуте, али они још јаче повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«

32 Исус се заустави, па их позва к себи и упита: »Шта желите да учиним за вас?«

33 »Господе«, рекоше они, »да прогледамо.«

34 Исус се сажали на њих, па им дотаче очи, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.

Footnotes

  1. 20,2 динар Један динар је имао вредност једне наднице.
  2. 20,3 Око девет сати Дословно: Око трећег часа.
  3. 20,5 око дванаест Дословно: око шестог часа.
  4. 20,5 око три сата Дословно: око деветог часа.
  5. 20,6 Око пет сати Дословно: Око једанаестог часа; исто и у 9. стиху.
  6. 20,15 Или си завидан Дословно: Или ти је око зло/рђаво.

The Parable of the Workers in the Vineyard

20 “For the kingdom of heaven is like(A) a landowner who went out early in the morning to hire workers for his vineyard.(B) He agreed to pay them a denarius[a] for the day and sent them into his vineyard.

“About nine in the morning he went out and saw others standing in the marketplace doing nothing. He told them, ‘You also go and work in my vineyard, and I will pay you whatever is right.’ So they went.

“He went out again about noon and about three in the afternoon and did the same thing. About five in the afternoon he went out and found still others standing around. He asked them, ‘Why have you been standing here all day long doing nothing?’

“‘Because no one has hired us,’ they answered.

“He said to them, ‘You also go and work in my vineyard.’

“When evening came,(C) the owner of the vineyard said to his foreman, ‘Call the workers and pay them their wages, beginning with the last ones hired and going on to the first.’

“The workers who were hired about five in the afternoon came and each received a denarius. 10 So when those came who were hired first, they expected to receive more. But each one of them also received a denarius. 11 When they received it, they began to grumble(D) against the landowner. 12 ‘These who were hired last worked only one hour,’ they said, ‘and you have made them equal to us who have borne the burden of the work and the heat(E) of the day.’

13 “But he answered one of them, ‘I am not being unfair to you, friend.(F) Didn’t you agree to work for a denarius? 14 Take your pay and go. I want to give the one who was hired last the same as I gave you. 15 Don’t I have the right to do what I want with my own money? Or are you envious because I am generous?’(G)

16 “So the last will be first, and the first will be last.”(H)

Jesus Predicts His Death a Third Time(I)

17 Now Jesus was going up to Jerusalem. On the way, he took the Twelve aside and said to them, 18 “We are going up to Jerusalem,(J) and the Son of Man(K) will be delivered over to the chief priests and the teachers of the law.(L) They will condemn him to death 19 and will hand him over to the Gentiles to be mocked and flogged(M) and crucified.(N) On the third day(O) he will be raised to life!”(P)

A Mother’s Request(Q)

20 Then the mother of Zebedee’s sons(R) came to Jesus with her sons and, kneeling down,(S) asked a favor of him.

21 “What is it you want?” he asked.

She said, “Grant that one of these two sons of mine may sit at your right and the other at your left in your kingdom.”(T)

22 “You don’t know what you are asking,” Jesus said to them. “Can you drink the cup(U) I am going to drink?”

“We can,” they answered.

23 Jesus said to them, “You will indeed drink from my cup,(V) but to sit at my right or left is not for me to grant. These places belong to those for whom they have been prepared by my Father.”

24 When the ten heard about this, they were indignant(W) with the two brothers. 25 Jesus called them together and said, “You know that the rulers of the Gentiles lord it over them, and their high officials exercise authority over them. 26 Not so with you. Instead, whoever wants to become great among you must be your servant,(X) 27 and whoever wants to be first must be your slave— 28 just as the Son of Man(Y) did not come to be served, but to serve,(Z) and to give his life as a ransom(AA) for many.”

Two Blind Men Receive Sight(AB)

29 As Jesus and his disciples were leaving Jericho, a large crowd followed him. 30 Two blind men were sitting by the roadside, and when they heard that Jesus was going by, they shouted, “Lord, Son of David,(AC) have mercy on us!”

31 The crowd rebuked them and told them to be quiet, but they shouted all the louder, “Lord, Son of David, have mercy on us!”

32 Jesus stopped and called them. “What do you want me to do for you?” he asked.

33 “Lord,” they answered, “we want our sight.”

34 Jesus had compassion on them and touched their eyes. Immediately they received their sight and followed him.

Footnotes

  1. Matthew 20:2 A denarius was the usual daily wage of a day laborer.