Марко 14

New Serbian Translation

Верске вође планирају да убију Исуса

14 Било је још два дана до празника Пасхе и Бесквасних хлебова. Водећи свештеници и зналци Светог писма гледали су како да Исуса на превару ухвате и убију. ² Али рекоше: „Само да не буде на празник, да се народ не би побунио.“

Жена помазује Исуса миришљавим уљем

³ Кад је боравио у Витанији и седео за столом у кући Симона губавца, дође нека жена с посудом од алабастра са скупоценим мирисним уљем од правог нарда. Разбила је посуду и излила уље на Исусову главу.

⁴ Неки од ученика су негодовали, говорећи међу собом: „Зашто се ово мирисно уље тако немилице расипа? ⁵ То уље је могло да се прода за више од три стотине сребрњака и да се да̂ сиромасима.“ Зато су је прекорили.

⁶ Али Исус рече: „Оставите је! Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. ⁷ Јер сиромахе ћете увек имати са собом, те им можете исказивати добра дела кад год хоћете, а мене нећете имати увек. ⁸ Она је учинила што је могла; изливши мирисно уље на мене, унапред је припремила моје тело за погреб. ⁹ Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“

Јудина издаја

¹⁰ Јуда Искариот, један од Дванаесторице, оде водећим свештеницима да им изда Исуса. ¹¹ Они су се обрадовали када су то чули, па су му обећали да ће му дати новац. Јуда је од тада тражио згодну прилику да изда Исуса.

Пасхална вечера

¹² А на први дан празника Бесквасних хлебова, када се клало пасхално јагње, ученици рекоше Исусу: „Где желиш да одемо, да ти припремимо и да једеш пасхалну вечеру?“

¹³ Исус посла два своја ученика и рече им: „Идите у град. Тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом. Ви пођите за њим, ¹⁴ па у коју кућу уђе, ви реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ ¹⁵ Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо нам припремите вечеру.“

¹⁶ Ученици крену и дођу у град. Тамо су нашли све онако како им је Исус рекао, те припреме за Пасху.

Вечера Господња

¹⁷ Увече је Исус дошао са Дванаесторицом. ¹⁸ Док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас који једете са мном.“

¹⁹ Они почеше да се жалосте и да га питају: „Да нисам ја тај?“

²⁰ А Исус им одговори: „То је један од Дванаесторице, који умаче са мном хлеб у зделу. ²¹ Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“

²² Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде им. Рекао је: „Узмите, ово је моје тело.“

²³ Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је, па су сви пили из ње.

²⁴ Рекао им је: „Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. ²⁵ Заиста вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити ново вино у Царству Божијем.“

²⁶ Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.

Наговештај Петровог одрицања

²⁷ Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано:

²⁸ Али када ускрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“

²⁹ Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“

³⁰ А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“

³¹ Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици.

Молитва у Гетсиманији

³² Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Исус рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.“ ³³ Са собом је повео Петра, Јакова и Јована и тада су га обузели дубоки немир и тескоба. ³⁴ Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите.“

³⁵ Онда је отишао мало даље, па је пао на земљу и молио се да га, ако је могуће, мимоиђе час страдања. ³⁶ Говорио је: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу страдања од мене! Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“

³⁷ Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Симоне, спаваш? Зар ниси ни један сат могао да пробдиш? ³⁸ Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“

³⁹ Затим је поново отишао и помолио се истим речима. ⁴⁰ Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Нису знали шта да му одговоре.

⁴¹ Кад је Исус дошао трећи пут, рекао им је: „Стално спавате и почивате. Доста! Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. ⁴² Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“

Исуса хватају

⁴³ Док је Исус још говорио, дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине. ⁴⁴ Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом!“

⁴⁵ Он одмах приђе и рече: „Учитељу!“ И пољуби га. ⁴⁶ Тада навалише на Исуса и ухватише га. ⁴⁷ Један од Исусових ученика, који је ту стајао, потегао је мач, ударио Првосвештениковог слугу и одсекао му ухо.

⁴⁸ Исус им рече: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? ⁴⁹ Сваки дан сам проводио са вама у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Али тако треба да се испуне речи Писма.“

⁵⁰ Тада су га сви ученици оставили и побегли. ⁵¹ Ту је био и неки младић, Исусов следбеник, који је био огрнут само платном. ⁵² Њега су ухватили, али је он оставио платно и побегао го.

Пред Великим већем

⁵³ Исуса су одвели Првосвештенику, а тамо су се окупили и сви водећи свештеници, старешине и зналци Светог писма. ⁵⁴ Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора, где је сео са стражарима и грејао се код ватре.

⁵⁵ Тада су водећи свештеници и цело Велико веће тражили доказ против Исуса да би га погубили, али нису нашли ништа. ⁵⁶ Наиме, многи су лажно сведочили против њега, али се сведочења нису подударала.

⁵⁷ Онда су устали неки и лажно сведочили против Исуса, говорећи: ⁵⁸ „Чули смо да је он рекао: ’Срушићу овај храм саграђен људском руком и за три дана подићи други који неће бити саграђен људском руком.’“ ⁵⁹ Али ни овде се њихова сведочења нису подударала.

⁶⁰ Тада је Првосвештеник устао пред свима и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ ⁶¹ Али Исус је ћутао и није ништа одговорио.

Првосвештеник га поново упита: „Јеси ли ти Христос, Син Бога благословенога?“

⁶² „Јесам – одговори Исус. А ви ћете видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“

⁶³ На то Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Зар су нам потребни други сведоци? ⁶⁴ Чули сте богохуљење! Како вам се то чини?“

Сви су пресудили да је заслужио смрт. ⁶⁵ Тада су неки почели да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и говоре му: „Прореци!“ Стражари су га такође шамарали.

Петар се одриче Христа

⁶⁶ Док је Петар био у дворишту, дошла је једна од Првосвештеникових слушкиња. ⁶⁷ Када је спазила Петра како се греје, погледала га је и рекла:

„И ти си био са Исусом из Назарета!“

⁶⁸ Но, он то порече: „Нити знам, нити разумем о чему говориш!“ Рекавши то изађе у предворје. Уто се огласи петао.

⁶⁹ Међутим, слушкиња је и тамо опазила Петра, па је опет почела да говори онима што су ту стајали: „И овај је један од њих!“ ⁷⁰ Али Петар је и даље то порицао.

Мало касније су му и други рекли: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац!“

⁷¹ Петар стаде да се проклиње и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“

⁷² Уто се огласи петао по други пут. Петар се тада сетио Исусових речи: „Пре него што се петао два пута огласи, трипут ћеш ме се одрећи.“ И он стаде да плаче.